Kako napadi Huta utiču na rast cena u razvijenim zemljama, a kako u Srbiji?

Napadi Huta na brodove u Crvenom moru, koji su počeli u novembru prošle godine u znak solidarnosti sa palestinskim pokretom Hamas koji je trenutno u ratu sa izraelskim odbrambenim snagama u Gazi, uzrokovaće brža i veća poskupljenja u razvijenim zemljama, koje ostvaruju značajan obim prekookeanske trgovine, nego u Srbiji, smatra domaća stručna javnost.

Napadi Huta, proiranskog pokreta u Jemenu koji kao i libanski Hezbolah u sukobu u Gazi podržava Hamas, već su negativno uticali na svetsku trgovinu, između ostalog, i tako što su podigli cene prevoza robe morskim putem zbog korišćenja zaobilaznih dužih ruta ali i potrebe za angažovanjem oružane pratnje i savetnika za bezbednost usled napada raketama i dronovima iz Jemena.

Takođe, skočili su i troškovi osiguranja i sada iznose oko 0,5% vrednosti trupa broda, a ilustracije radi pre nekoliko sedmica taj procenat je bio oko 0,015%.

Kao i svaka druga vojna kriza i ova u Gazi utiče na skok cena nafte na svetskim berzama pa je tako nafta tripa "brent", koja se koristi i kod nas u Srbiji, juče dostigla berzansku cenu od 80,13 USD po barelu. Taj zabrinjavajući skok reakcija je na uključenje Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije u sukobe u Crvenom moru napadima na položaje Huta u pokušaju da ih na taj način odvrate od udara koje izvode.

Ministarstvo finansija SAD nedavno je iznelo pesimističke procene da bi produbljenje krize u Crvenom moru moglo da dovede do povećanje cena nafte na globalnom nivou od najmanje 10% kao i povećanje cena tečnog prirodnog gasa za oko 25%.

Nakon što je većina zemalja Evropske unije odustala od ruskog prirodnog gasa, zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini, u velikoj meri je orijentisana na uvoz tečnog prirodnog gasa najviše iz Katara. Bez obzira što bi nedostajuće količine hipotetički mogle da obezbede SAD kao najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa činjenice da postoji problem u diverzifikaciji izvora automatski bi izazvao povećanje cena "plavog energenta". Bojazan dodatno uvećava činjenica da je ruta kroz Crveno more veoma bitna jer oko 12% svetske trgovine prolazi kroz Suecki kanal na severnom kraju Crvenog mora, odnosno oko 30% svetskih brodskih kontejnera.

Iz iznetog se jasno može sagledati da je situacija veoma zabrinjavajuća sa tendencijom da se dodatno komplikuje u slučaju da se ostvari pretnja generala iranske Revolucionarne garde Mohameda Raza Nakdija da će u slučaju da se izraelski napadi u Gazi ne okončaju doći do "zatvaranja Sredozemnog mora, Gibraltarskih vrata i drugih vodenih puteva".

Spekuliše se da može da usledi povećanje cena svih proizvoda i materijala čiji se transport odvija morskim putem, u prvom redu televizora, patika, automobilskih delova. Određene posledice usled povećanih cena transporta brodskim prevozom bi se svakako mogle osetiti i u našoj zemlji međutim stručna javnost ističe da je na tom planu u znatno većoj meri ugrožene države koji ostvarauju veliki obim prekomorske trgovine što sa Srbijom nije slučaj.

Predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović kaže za Danas da će posledice na svoje poslovanje osetiti firme u Srbiji koja se oslanjaju na uvoz proizvoda i materijala koji se dopremaju morskim putem na kome je došlo do napadana brodove što, kako kaže, nije slučaj sa preduzećem kome je na čelu.

– Doći će do povećanja cena robe koja se transportuju morskom rutom na kojoj su usledili konflikti. U prvom redu to se odnosi na uvoznike proizvoda poput malih kućnih aparata, keramičkih pločica i slično – objašnjava naš sagovornik.

Agroekonomista Milan Prostran ističe da će štetu pretrpeti trgovci koji se bave kupovinom i prodajom pšenice, a transportuje se morskim putem.

– Kada je reč o Srbiji problema sa poljoprivrednim proizvodima zbog krize u Crvenom moru neće biti jer su naši najveći partneri u tom segmentu zemlje Evropske unije i CEFTA. Ne treba strahovati od povećanja cena hleba, mesa i drugih osnovnih prehrambenih preizvoda. Sa druge strane može doći do povećanja cena južnog voća, čajeva i začina. Ta roba se do Srbije transportuje brodskim putem a alternativa je kopneni ili avionski prevoz koji povećava cenu koštanja. To su dakle proizvodi koji mogu da poskupe ali kao što se može videti ne radi se o osnovnim prehrambenim artiklima – zaključuje Prostran.