Da li zahtev mlinara da ih država obešteti zbog ograničenja cena brašna ima ekonomsku logiku?

Mlinari su dužni da mesečno isporuče na tržište tog brašna najmanje 50%, u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Šajatović je rekao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke.

Sa druge strane predstavnici potrošača smatraju da zahtev mlinara da im se nadoknade troškovi zbog ograničenja cena brašna nije ispravan, odnosno da nije zasnovan na ekonomskim parametrima.

- Došlo je do pada cena pšenice na tržištu i shodno tome logično je da se snizi i cena brašna. U takvim okolnostima rezonovanje mlinara ne odgovara stanju na tržištu. Drugim rečima, ne može se konstatovati da su oni pretrpeli poslovne gubitke kada je reč o toj konkretnoj meri Vlade Srbije. Sa druge strane, tačno je da Vlada ne čini dobro kada administrativnim merama pokušava da uredi tržište. Takva orijentacija je potpuno pogrešna. Zbog toga uredbu o ograničenju cena brašna ne treba produžavati. Međutim, to nikako ne znači da bi mlinari nakon toga trebalo da dižu cene iznad realnih tržišnih granica jer bi to svakako ugrozilo standard potrošača. Jednostavno, činjenica da je pala cena pšenice je nešto što mlinarska industrija mora da uvažava u formiranju cena svojih usluga i proizvoda - ističe za Danas Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković pak smatra da još uvek nije trenutak za ukidanje uredbe jer bi takva odluka ugrozila egzistenciju u prvom redu najsiromašnijih slojeva društva.

- Tačno je da su merama Vlade poput one o zabrani izvoza brašna i pšenice mlinari i ratari oštećeni. Zbog toga bi trebalo da dobiju određenu vrstu naknade. Međutim, to nikako ne bi trebalo sprovoditi kroz izdvajanje sredstava iz budžeta jer u državnoj kasi nema toliko novca koji može da se deli na sve strane. Drugim rečima, treba naći rešenje o pomoći ratarima i mlinarima kojim neće trpeti ni budžet ni socijalno ugrožene kategorije. Jedan od načina bio bi potpuna izmena agrarne politike države i stavljanje akcenta na podršku prerađivačkom sektoru kako bi poljoprivrednici imali kome da prodaju svoje proizvode. U sklopu toga trebalo bi razmišljati i o ponovnom pokretanju poljoprivrednih kombinata. Ako oni postoje u razvijenoj Nemačkoj ne vidim razloga da ih nema i kod nas u Srbiji - navodi Stanković.

Prema njegovim rečima, ukidanje uredbe o ograničavanju cena brašna je nešto o čemu svakako treba razmišljati ali ne u ovom trenutku u kome su negativni efekti ekonomske krize i dalje veoma jaki i utiču na standard potrošača.