Dragoljub Đuričić, bubnjar - Veliki udarač lakog stila

Ne može se živeti na dva kila vina kad je idealno dva decilitra dnevno. Mene ne može da zabavi auto od 150.000 evra, to je čista glupost. Pre dve godine, bio je neki oktobar, imao sam bukvalno 200 evra u džepu. Ali pobeda mi je bila u glavi jer nisam imao paniku

Nakon 40 godina koliko već udara bubanj i koncerata, što samostalnih, što sa svim poznatim pop i rok grupama SFRJ na svim kontinentima sem Antarktika, Dragoljub Đuričić samo jedno ne može da smisli.

"Ne mogu da podnesem neradnike", kaže dok još nismo ni seli za sto, da na brzinu ruča u kratkoj pauzi do probe za Čolin koncert koji je bio sutradan. On sam živi je dokaz predrasude o Crnogorcima kao narodu koji baš i ne voli da "zapne".

U avgustu će napraviti koncert u Cucama, Katunskoj nahiji, odakle su Đuričići, ali i mnoga druga znamenita crnogorska prezimena. "Tamo nikad nikakvog događaja nije bilo. Nema vode, struja je dovoljno jaka za sijalicu i radio, ali ne i za električni šporet. Nabavio sam agregat od 75 kilovata, zamislite kako će to izgledati kad u taj krš postavim led-ekran i svu tehniku", govori uzbuđeno.

Pravi to jer mu se čini da ima smisla da ukrsti različite ljude, one koji su otišli "iz krša" u beli svet i postali poznati i svetski priznati i one poput njegove rodice koja je "vasi vijek u Cuce" , da bi na kraju o svemu tome snimio dokumentarni film.

Đuričić s godinama sve više liči na stene sa kojih su mu preci. "Krš učini svoje, ostaje to u genima ma gde da živiš, a u tim krajevima kad je čovek star, onda ako nije mnogo debeo, ali lice mu se izbora i nema mnogo razlike između stene iz tog sela i njegovog lica".

Za sve ove godine koliko je u Beogradu uopšte nije izgubio akcenat, premda se saživeo sa ovdašnjim ljudima kojima je postao poznat tokom protestnih šetnji 1996/1997. Nije politički aktivan, što ne znači da je apolitičan. Svaka demokratska opcija mu je bliska, samo mu nikako nije logično da se demokrate toliko ne slažu. "Ako se ne slažu, onda je normalno da se ne slažu u 150. tački programa, a ne u drugoj ili trećoj. Sem toga, pitanje je zašto stalno ističu to da su demokratska opcija. U modernim društvima se to ne forsira, nego se podrazumeva, to bi bilo kao da ja govorim da sam muško. Ali još smo mi dosta politički zaostali", kaže Đuričić.

Kaže da je profit najveći čovekov neprijatelj jer u želji za njim ljudi vode hazarderski život, jure pare koje uopšte nisu potrebne za skladan život. Mentalitet savremenog čoveka je proklet. "Toliko informacija koje su nam dostupne nas urušava, možemo da gledamo direktan prenos bombardovanja, sve moguće vesti su vesti panike i trke, zavladala je histerija za lošom vešću. Želim da vidim da dobra vest izazove ljude. Kao mene danas, kad mi je sin javio da je s maksimalnim brojem bodova upisao srednju školu".

I onda taj rat informacijama, kako ih Đuričić naziva, i želja za profitom prave proizvode za koje ne veruje da su dobri koliko žele da ga uvere da je tako. Otud rijaliti-programi, zvezde koje to postaju preko noći, dominira plagijatorska muzika, naslovne strane kojima nije dovoljno da napišu naslov "krvava bajka" nego još moraju da cure slova kao krv, da dodatno iritiraju. Malo toga našem sagovorniku istinski privlači pažnju u tom svetu produkcije modernih medija. Nije pogledao nijedan film zaboravio je otkad.

Što bi, kad je "Kum", u svim nastavcima, rekao o životu sve što se imalo reći. Slično je i u muzici. Poštuje Stinga koji je nastao u vreme koje je za njega bilo nevreme jer se muzika kojom se bavio nije preterano slušala. Pevao je rok i pop kad se slušao pank i rađao grandž. Sting mu je fenomen, kao što je svojevremeno Mocart bio, voli njegovo ponašanje tokom intervjua, oblačenje, ("Ima najviše stila. Sve je na njemu van svake mode, a sve je najmodernije"). Bio je na njegovom poslednjem koncertu i otvoreno kaže da mu zavidi.

"Kako je njemu lako, pomislio sam, jer ljudi znaju svaku reč koju otpeva. U redu, nije to bilo odjednom, morao je on da dođe do toga, ali ja ni dan-danas to nemam niti ću ikad imati. Kad sviraš bubnjeve, komunikaciju s publikom moraš da uspostaviš tad, tog istog trenutka", kaže i ispaljuje kako je njegov stil sviranja jedinstven u celoj Evropi. "Što ne znači da je najbolji, samo da niko drugi ne svira kao ja", brzo dodaje i kaže da je tako jer se gradio na znatiželji, sam je otkrivao.

Ne kaže da mu je naslednik, ali da veruje u sedmogodišnjeg Đurađa Đuričića, koji je favorit u takmičenju "Ja imam talenat". I to zato što klinac svira s lakoćom, što je to za njega sve još igra. "Verujem da ga zato neće samleti sav taj šou. Taj mali tako dobro svira uz matricu, tako lako kako ni ja ne mogu danas, posle toliko godina", ne štedi komplimente za svog daljeg rođaka

U ovo brzo vreme, kaže da je imperativ živeti s lakoćom, psihički i fizički. Mera je jedina ispravna stvar, sve u životu treba da ima balans. Ne može se živeti na dva kila vina kad je idealno dva decilitra dnevno. "Organizam doživljavam kao automobil. Imate dva, jedan koji potroši 20.000 litara, nijedan metar nije prešao i crkao je jer radi u prazno i onaj koji je išao kako treba, ni prebrzo ni presporo, on je prešao milion kilometara i ništa mu ne fali. Isto je s telom, zašto da vam creva i stomak obrađuju hranu koja samo kroz vas prolazi".

Bitno je da čovek dok odrasta ne napušta instinkte. Oni nisu isto što i sudbina jer nju izazivaš. "Instinkti su ono što se samo razvija kad mu ne date mnogo pameti", objašnjava.

Živeti s lakoćom znači i izbegavati stres gde god je to moguće. Jedini pravi "ulog" gde se isplati nervirati, je u produženje vrste. Ta vrsta upornosti se, u određenom trenutku kad je najpotrebnije, pokaže ispravnom."Sto puta sam okrenuo glavu od majke kad mi je govorila isto što ja sad govorim svom sinu".

Naučio je da mu pare ne budu problem. "Mene ne može da zabavi auto od 150.000 evra, to je čista glupost, ne interesuje me, nisam momak od 25 godina koji će lepoticu na auto da uhvati. Uz to mi je jeftinije i zdravije da idem peške, manja mi je briga", kaže i dodaje da je nekad trošio i 3.000 evra mesečno. "Pre dve godine, bio je neki oktobar, imao sam 200 evra bukvalno u džepu. Ali pobeda mi je bila u glavi jer nisam imao paniku. Sad mi budu smešni ljudi koji se žale da im ne legne plata prvog u mesecu, a ja je nikad nisam imao prvog", kaže. Iako je potrebna velika hrabrost s takvim poslom izdržavati sina i sebe, nema tog muzičara koji može da mu kaže da je postavljao pare kao uslov kad bi pristao da svira s nekim ili za nekog.

Voli kad energija struji među ljudima, kad se stvori kolo, kao kolo struje. "Kad počnu energije da se sudaraju, moja koju odašiljem i ona koja mi se vraća, to ne valja, tad grmim, mada nisam svađalica", kaže

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs