Da li će doznake i ove godine odneti "pobedu" nad stranim direktnim investicijama?

Poređenja radi, prošle godine u istom periodu stiglo je 3,76 mlrd EUR doznaka, odnosno 2,85 mlrd EUR samo od zaposlenih. Ukratko, ove godine beleži se rast kod doznaka od 4% u odnosu na devet meseci rekordne 2022. godine.

Ono što je, međutim, vidljivo od otprilike polovine godine je da vrednost doznaka opada iz meseca u mesec u poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima.

Primera radi, tokom prva dva meseca ove godine u Srbiju je stiglo 29,5% više novca na ime doznaka nego u istom periodu prošle godine, ali se trend preokrenuo u junu, kada su doznake iznosile 383 mil EUR, što je za 30% manje nego u istom mesecu 2022. godine.

Posle blagog rasta u odnosu na jul prošle godine, avgust je opet "omanuo" pošto je stiglo 537 mil EUR ili 8% manje. U septembru je taj minus iznosio 15%.

Ekonomista i direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović smatra da su doznake u ovoj godini već "pobedile" u trci do 4 mlrd EUR.

- Iako su zvanično u septembru dostigle 3,9 mlrd EUR, doznake su do 4 mlrd EUR stigle i koji mesec pre. Razlog zašto ovo govorim je što ne dolaze sve doznake zvaničnim kanalima koje NBS može da isprati, i pored odgovarajuće metodologije centralne banke koja procenjuje i neformalni deo. Ogroman deo doznaka donesu rođaci i daju "na ruke". Strane direktne investicije (SDI), sa druge strane, zvanična statistika daleko preciznije prati jer se odvijaju kroz formalne kanale - objašnjava Jevtović u razgovoru za Biznis.rs.

Podaci naše centralne banke o SDI kažu da je od početka godine do kraja septembra ukupni priliv premašio 3,2 mlrd EUR, što je za 8% više nego u istom periodu prethodne godine.

- Pritom, više od četiri petine SDI bilo je u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti, što potvrđuje opredeljenje stranih investitora da nastave da investiraju u Srbiji. Posmatrano po delatnostima, najviše ulaganja bilo je usmereno u prerađivačku industriju, građevinarstvo, rudarstvo i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti - objavila je NBS u okviru novembarskog Izveštaja o inflaciji.

Napomenuli su, međutim, da treba imati na umu da je u trećem kvartalu došlo do smanjenja priliva SDI u odnosu na isti period prošle godine što je, kako ističu, najvećim delom posledica visoke baze iz prethodne godine. Tada je, kako podsećaju iz NBS, došlo do naglog skoka SDI, nakon njihovog privremenog usporavanja usled izbijanja konflikta u Ukrajini i povećane globalne neizvesnosti.

Kada je reč o budućim prilivima po osnovu SDI, analitičari NBS očekuju da će se on kretati oko pet odsto BDP i u narednim godinama, uz zadržavanje njihove visoke geografske i projektne rasprostranjenosti, kao i da će i dalje najveći deo priliva biti usmeren u izvozno orijentisane sektore.