Milorad u Sremčici ima malu plantažu banana

Milorad Đorđević je već dvadeset i dve godine penzioner. Za to vreme nije dopustio da mu penzionerski dani budu dosadni, da mu nedostaje aktivnosti, već je krenuo u jednu novu životnu avanturu – uzgoj banana na prostoru Beograda. U Sremčici, predgrađu prestonice, Milorad je za ove dve decenije podigao pravu malu plantažu. Krenuo je od jedne sadnice donete iz Grčke, da bi sledeće godine svoju parcelu pod ovim egzotičnim voćem duplirao.

– Svi me pitaju kako sam došao na ideju da uzgajam banane. To je zato što volim more, hteo sam da prodam kuću u Sremčici i da odem da živim u Grčkoj, međutim, razočarao sam se nešto u Grke i počeo sam ovde da uzgajam ovu egzotičnu voćku. Prva banana je stigla iz San Petrosa iz Grčke, kako bi me podsećala na morski ambijent – krenuo je od četiri komada a sada ima plantažu.

– Krenuo sam od četiri komada, pa deset, onda plantaža. Lako se razmnožava, izbijaju mladari, opkroje se ašovom, odvoje, iskopaju se i presade u saksiju ili zemlju. Ja sve držim u zemlji. Nije zahtevna za održavanje. Ova godina je bila takva da nijednom nisam zalivao, kad je veća vrućina zalivam je. Uspeva u našoj zemlji, nije joj potrebno posebno zemljište, đubrim je običnim stajskim đubrivom – kako nije zahtevna leti, tako isto nije ni zimi. Da bi opstala dovoljno je samo je dobro ušuškati.

– Za održavanje zimi ako želite da rodi, a rađa treće godine, dovoljno je da odsečete sve listove i celu je umotate agrilom, previje se i odozgo da ne uđe sneg. Oko korena se pospe nekoliko džakova đubriva od pečuraka, ono daje toplotu, ugazi se dobro i tako spremljene čekaju do proleća – objašnjava Milorad, koji banane iseče na visinu od 170 cm, pre nego što ih spremi za zimovanje.

– Tako opstaje do proleća. S proleća krajem marta sa neke visine od 170 cm, na koliko sam je isekao, izbiju novi listovi i krene život. Mladari kreću već od maja. Bitno je zadražti stablo, koje posle treće godine može da rodi – jedini problem kod nas, po rečima ovog uzgajivača, je što rod ne uspe da sazri zbog mrazeva koji nastupe u trenutku kad bi trebalo da je više sunca i da banana počne da žuti.

– Banana ima ciklus od godinu dana da bi sazrela, što kod nas ne uspeva.

Ova voćka nema muški i ženski rod. Ona cveta krajem maja i zameće plod. Nama po terminu sazrevanje kreće u novembru, ali nije toplo i ne može da opstane. Zaštićivao sam agrilom bezuspešno, nema dovoljno vlage i vazduha da bi sazreo. Uspelo bi jedino ako bih imao neki objekat dovoljno svetao i topao da se proces zrenja završi – objasnio je Milorad, koji u narednom periodu ima u planu da proširi plantažu banana koje prodaje duž Ibarske magistrale.