U kojim zemljama građani najviše štede

Prošle godine Evropljani su odlučili da uštede prosečno osminu svojih prihoda, prema najnovijim podacima koje je objavio statistički zavod EU, Eurostat.

U 2022. godini, domaćinstva u EU su štedela u prosjeku 12,7% svog raspoloživog dohotka, dok je stopa za eurozonu bila viša, 13,7%.

Raspoloživi prihod domaćinstava je ono što domaćinstva imaju na raspolaganju za potrošnju i štednju nakon poreza i transfera, kako je definisao Eurostat.



U EU, Nemačka je dospela na prvo mesto sa najvećom bruto stopom štednje (19,91), Holandija je na drugom mjestu (19,44), a Luksembur je treći (18,14).

Dve zemlje su u minusu, s negativnim stopama štednje: troše više nego što zarađuju. Ono što zarađuju nije dovoljno za finansiranje njihove potrošnje pa se zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su akumulirali u prošlosti. Ove dvije zemlje su Poljska i Grčka.

Međutim, evropska domaćinstva se ne mogu sažeti u jedan profil. Velike razlike postoje u ponašanju u štednji u Evropi, "koliko i među porodicama", objasnio je Luigi Guiso, istraživač u Centru za ekonomska i politička istraživanja (CEPR). - Ima nekih koji sve troše i onih koji štede veliki deo svojih prihoda, ali teško je razumeti zašto - kazao je on, prenosi Euronews Business.

Stope štednje u različitim zemljama značajno se razlikuju, koliko i među porodicama. Bogatstvo je svakako jedan od faktora koji objašnjava sistematske disparitete u stopama štednje domaćinstava. - Vidimo da se zemlje sa nižim nivoom prihoda bore da zadovolje svoje potrebe i stoga mogu da uštede veoma malo- primijetio je Besringer, glavni ekonomista u Asteresu. Tako je i u Grčkoj, koja je doživela velike ekonomske poteškoće i uvela niz mera štednje, smanjujući raspoloživi prihod domaćinstava.

- Negativna stopa štednje pokazuje da Grci još nisu izašli iz krize. S druge strane, zemlje s najviše štednje imaju tendenciju da budu bogatije- napomenuo je Desringer.

Neki stručnjaci ističu kulturološke razlike u navikama štednje. Prema podacima OECD-a, Nemci su konstantno štedeli više od 8% svog raspoloživog dohotka u poslednje dve decenije.

Međutim, Luigi Guiso nalazi ograničenja za ovo objašnjenje. "Razlike između Njemačke i Grčke ne postoje jer Grci vole sve da troše, a Njemci ne. Stope štednje u Nemačkoj bile su niske pre 20 godina."

Na stopu štednje u zemlji utiču mnoge ekonomske varijable, kao što je demografska struktura zemlje. "Mladi ljudi više štede od penzionera koji imaju niži prihod", objasnio je Guiso.
Povratak na nivoe pre pandemije

Evropljani su u 2022. uštedeli manje nego u 2021. (16,4%), otkrio je Eurostat, omogućavajući da se potrošnja domaćinstava dodatno proširi sa stopama domaćinstava koja se vraćaju na nivoe prije pandemije.

-To odražava želju za povratkom u normalan život prije COVID-a - komentarisala je Helene Baudchon, ekonomistkinja BNP Paribas.

- Tokom pandemije, potrošnja domaćinstava Evropljana je obustavljena, dok je njihov prihod uglavnom očuvan. To je izazvalo nenormalan skok u stopi štednje u cijeloj EU - analizira Baudchon.

U međuvremenu, 2022. je obelžila fazu ekonomskog oporavka, što objašnjava nižu stopu štednje u odnosu na prethodnu godinu.

Međutim, uzastopni šokovi nakon pandemije, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu i povezani rast troškova života, takođe su poremetili ponašanje domaćinstava kada je štednja u pitanju. - Ekonomska neizvesnost vjerovatno utiče na potrošnju domaćinstava i podržava štednju iz predostrožnosti -primetila je ona.

Još jedan faktor koji motiviše Evropljane da štede radije nego da troše su rastuće kamatne stope. "Danas su krediti skuplji, a štednja se isplati: postoji pravi finansijski podsticaj da svoj novac držite u banci."

Stručnjaci predviđaju malu promenu u stopama štednje domaćinstava sledeće godine.

- Predviđamo nešto pozitivniju priču sljedeće godine. Kako inflacija opada i ako se efekti ekonomskih šokova rasprše, domaćinstva će vjerovatno biti manje zabrinuta za budućnost i manje će štedeti - rekla je Baudchon.

Stopa štednje stanovništva ili će ostati ista ili će opasti.

Eurostat

Statista

BNP Paribas

Asters

Centar za ekonomska i politička istraživanja

Silvain Bersinger

Helene Baudchon

Luigi Guiso

u kojim zemljama se najviše štedi