Kako je stvorena jedna od najjačih ekonomija na svetu - Evo šta je u korenu švajcarskog modela

Kooperativni poslovni model prožima švajcarsku ekonomiju i u korenu je politike ove države. Skoro svi Švajcarci kupuju namirnice u zadružnim trgovinama i mnogi od njih imaju račun u zadružnoj banci.

Najveći proizvođač stočne hrane, najveća kompanija za deljenje automobila (car-sharing), pa i delovi javnih medija su organizovani kao zadruge. Samo zadružne kompanije u Novom Zelandu stvaraju više radnih mesta na 100 stanovnika nego u Švајcarskoj.

Migros je organizovan kao zadružna kompanija. Ima skoro 100.000 radnika koji prave od pudera za bebe do pekarskih proizvoda, a koji se prodaju u supermarketima. No, šta je to što zadružne kompanije razlikuje od drugih kompanija?

U zadrugama je glas svakog člana jednak. Kao i u politici, primenjuje se princip "jedan čovek, jedan glas". Zadrugarstvo podrazumeva udruživanje onih koji imaju zajedničke ciljeve. Profit koje ostvaruju zadružne kompanije se ravnomerno raspoređuje među njihovim članovima i investira se.

Pojedine zadružne inicijative, kao što je francuska poljoprivredna zadruga Longo Mai koja je formirana 70-ih godina prošlog veka, prožimaju sva područja života.

Menadžeri i ostali zaposleni švajcarskog lanca supermarketa Coop su praktično komšije i zadrugarstvo prožima sve aspekte njihovog života. Takav način života im se isplatio. Stambenim zadrugama se garantuju niske stanarine, zbog čega je stanovanje i dalje svrha mnogih zadruga. Cenovno pristupačno stanovanje u poželjnim delovima urbanih područja, posebno u Cirihu, posledica je zadrugarstva.

List Aargauer Zeitung je zadrugarstvo opisao kao "iskonskom supom" švajcarske ekonomije. Osim toga, zadrugarstvo je koren i političkog života ove zemlje. Prve zadruge bile su preteča današnje Švajcarske.

Švajcarskim pašnjacima i šumskim zemljištima se pre 700 godina upravljalo kroz zadružna društva i korporacije. Zadruge su bile začetak političke zajednice, tj. iz zadruga razvila su se sela i opštine. Odgovornosti zadruga su se vremenom povećavale od vodosnabdevanja do brige o siromašnima. Prema rečima istoričara Hansa Stadlera, ljudi u zadrugama su živeli direktnu demokratiju u njenom najčistijem obliku.

Farmeri, zanatlije i radnici su se u prvoj polovini 19. veka udružili u "zajednice za hleb i voće". Švajcarski zadružni pokret se kasnije razvijao na tragu međunarodnog zadružnog pokreta čije je poreklo iz engleskog grada Roćdalea. Švajcarskim zakonom se zadruga kao oblik preduzeća prepoznaje od 1881.


Međunarodni zadružni pokret

Delegati iz 13 država, među kojima i oni iz Švajcarske, 1895. u Londonu su formirali Međunarodnu zadružnu alijansu (ICA). Zadrugarstvo u Švajcarskoj razvilo se u poljoprivrednom, bankarskom i građevinskom sektoru.

Svetski zadružni pokret se na samom početku 20. veka razvio u pacifističku i internacionalističku snagu koja je, prema istoričarki Riti Rhodens, uspela da se tokom Prvog svetskog rata drži podalje od zemalja koje su bile u ratu. Sedište Međunarodne zadružne alijanse je od 1982. do 2013. bilo u Ženevi, a sada je u Belgiji. Odlukom Ujedinjenih nacija 1995. svakog 2. jula obiežava se Dan zadruga.

Spomenute švajcarske zadrugarske kompanije Coop i Migros čine trećinu švajcarskog tržišta maloprodaje hrane. Obe kompanije imaju svoju kulturu i političke ciljeve. No, pre svega je reč o velikim kompanijama. Manji zadružni subjekti su još uvek vođeni idealizmom. Među takvim firmama je trgovina Guter čiji se članovi zalažu za privrednu demokratizaciju, piše portal swissinfo.

Coop Genossenschaft Basel

Migros Zürich

Longo Mai

Guter

Međunarodna zadružna alijansa

švajcarski model

zadrugarstvo

zadružne prodavnice