Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Zapaljivost sedme umetnosti - Jugoslovenska kinoteka u 2011. obeležava 100 godina srpskog igranog filma u rekonstruisanoj zgradi
Ponedeljak, 27.06.2011.
10:42
Komentari
Mnogi još pamte vremena kada su se karte za filmske projekcije u Muzeju kinoteke prodavale kod "tapkaroša" a redovi za ulaznice merili ulicama. U Kosovskoj 11 prošle godine je prikazano 1.000 projekcija kultnih filmskih ostvarenja. Svetski novinari, istraživači, poznavaoci i ljubitelji sedme umetnosti neretko se obraćaju našoj kući filma jer se u nacionalnom filmskom arhivu čuva 95.000 filmskih kopija iz 134 svetske kinematografije. U godini kada obeležava 100 godina srpskog igranog filma, Jugoslovenska kinoteka otvora vrata rekonstruisane zgrade u Uzun Mirkovoj ulici 1 u Beogradu. Institucija je jedinstvena u svetu zato što organizuje projekciju retkih starih (nitratnih) filmova svakog 6. juna na godišnjicu postojanja. Ove godine na 62. rođendan je javnosti predstavljena rekonstrusana zgrada koja će za publiku biti otvorena po dobijanju upotrebne dozvole.
- Planiramo da u oktobru obeležimo 100 godina od snimanja našeg prvog igranog filma "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" iz 1911. godine, u režiji Čiča-Ilije Stanojevića. Prethodnih godina smo završili renoviranje Arhiva kinoteke i Muzeja a nadamo se da ćemo ubrzo otvoriti za publiku i rekonstuisanu zgradu u Uzun Mirkovoj gde će biti smeštena direkcija Kinoteke, tri filmske sale sa najsavremenijom tehničkom opremom za filmske projekcije, biblioteka sa čitaonicom, fonoteka i videoteka i dr. Za rekonstrukciju zgrade je, kao što smo predvideli 2007. godine, potrošeno 5 mil EUR. Novac smo dobili iz Nacionalnog investicionog plana i Evropske investicione banke. Radovi su se realizovali onom dinamikom kako je pristizao novac. Ostala nam je nabavka kinoprojektora i kamera za nadzor objekta – kaže na početku razgovora za "eKapiju" Radoslav Zelenović, direktor kinoteke.
(Bioskopska sala u rekonstruisanoj zgradi Jugoslovenske kinoteke)
Za izgled "Nove zgrade" pobrinulo se preduzeće "Svetlost teatar" na čelu sa glavnim projktantom Rajkom Marićem, dok je za enterijer bio zadužen arhitekta Pavle Vasev. Građevinske radove je izvodili preduzeće "Gradina", a opremanje zdanja je povereno firmi "Arhi pro".
Obnova i preuređenje objekta u Uzun Mirkovoj, ipak, nije jedini važan posao kojim se ta ustanova bavila u proteklih nekoliko godina.
Ko, gde i kako čuva filmsko blago?
Zbog nedostatka smeštajnog prostora za čuvanje filmskog blaga, 2007. godine je izgrađen uz pomoć Vlade Francuske novi depo za Arhiv kinoteke u Košutnjaku, najsavremeniji u ovom delu Evrope.
Filmski fond Jugoslovenske kinoteke čini jednu od najznačajnijih i najobuhvatnijih filmskih kolekcija u Evropi. U njemu se čuva više od 95.000 kopija najrazličitijih formata, na zapaljivoj (nitratnoj) i nezapaljivoj (acetatnoj) traci, nemih, zvučnih, crno-belih i u boji. Zbirka stranog filma, koja čine 80% fonda kinoteke, sadrži sva najvrednija dela iz istorije svetskog filma.
(Radoslav Zelenović)
- Arhiv kinoteke čuva 15.000 naslova nitratnih filmova, što je najznačajnija filmska građa, snimljenih od 1895. do 1952. godine i po tome smo jedinstvena institucija u svetu. Jedino kod nas možete da gledate te projekcije svakog 6. juna već 15 godina – ističe direktor kinoteke.
Zelenović napominje da se svaki deo kolekcije čuva na poseban način. Na primer, kolor negativi se čuvaju na 0 stepeni Celzijusa uz vlažnost vazduha 35%, dok se crno-beli negative čuvaju na 12-15 stepeni uz vlažnost od 50%.
Arhiv, takođe, čuva fotogrаfije, dijаpozitive, negаtive, plаkаte, negаtive plаkаte, аfiše, dokumenta, scenske skice, grаmofonske ploče i аudio zаpise filmske muzike itd. Arhivskа fotogrаfskа zbirkа sаdrži oko 250.000 identifikovаnih (i još toliko neobrаđenih) fotogrаfijа iz filmovа domаće ili strаne produkcije, portretа filmskih rаdnikа i drugih učesnikа nа filmu...
(Novi depo)
Kako napominje Zelenović kinoteka je zadužena i za zbirku tehničkih predmeta koji su u vezi sa filmom. Nаjdrаgoceniji eksponаti iz zbirke su: Čаrobnа lаmpа (1890), kаmerа brаće Limijer (1896), glаvа Edisonovog Kinetoskopа (1893), prvа studijskа filmskа kаmerа "Pate Frer" (1903), pretečа grаmofonа - polifon (1860), Edisonov fonogrаf (1908) i čitаv niz kаmerа, projektorа i tonskih uređаjа.
Prema Zelenovićevim rečima, posao u Kinoteci nije završen, a među narednim zadacima jeste izgradnja dodatnih depoa za skladištenje.
- Ne postoji dovoljno veliki objekat za čuvanje sve dok se snimaju filmovi. Oko 20.000 filmskih kopija sada čuvamo u magacinu u Luci Beograd. Trebalo bi da izgradimo još 5 depoa kao što je ovaj novi i to bi trebalo da pokrenemo sledeće godine – najavljuje Zelenović.
Kada se arhivira film, briga o njegovom čuvanju nije završena.
(Nedostatak prostora za čuvanje filmske građe)
- Adekvatno održavanje filmova podrazumeva da se film jednom u tri godine premota da se ne bi slepio. To rade pikeri – objašnjava direktor Jugoslovenske kinoteke.
Dа bi ovo neprocenjivo filmsko blаgo bilo dostupno širem gledаlištu i ostаlo sаčuvаno zа dolаzeće generаcije Jugoslovenskа kinotekа je, zаhvаljujući sredstvimа dobijenim od Evropske agencije zа rаzvoj, izgrаdilа i oformilа nаjsavremeniji Centаr zа digitаlizаciju u širem okruženju koji je otvoren 2009. godine.
Prvi film koji je digitаlno restаurisаn i potpuno obrаđen, i koji je dostupаn jаvnosti je "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" iz 1911. godine.
Kako objašnjava naš sagovornik, Centar za digitalizaciju je bitan kako bi se film popravio odnosno sredio kakav je bio kad je sniman, a onda da se napravi kopija na 35 mm jer je to jedina garancija da će film opstati.
(Redovi za karte nekada)
- Kopije 60 domaćih filmova smo do sada rekonstuisali na traci 35 mm. Vek za nama je obeležio film i porketne slike su deo savremene civilizacije. Digitalizacija je veoma bitna ali ni jedan način čuvanja filmova nije tako pouzdan kao što je to na filmskoj traci. Digitalni sistemi su nepouzdani, dobili smo podatke iz nekih svetskih arhiva da se stvaraju "crne rupe" odnosno da nestaju pojedini delovi filmova – ističe Zelenović.
Kako pronaći filmove u kojim su zajedno glumili Živojinović, Dravić, Samardžić i Dvornik?
Komjuterizacija kinoteke je počela devedesetih godina prošlog veka.
- U toku je popis centralnog kataloga. Sve što imamo u elektronskom obliku imamo i u formi kartonskog kataloga. Pretraga se može vršiti po imenu reditelja, zemlje, glumca… Na primer, možete tražiti da vam se prikažu svi filmovi u kojima su zajedno glumili Bata Živojinović, Milena Dravić, Ljubiša Samardžić i Boris Dvornik. Takođe, može se pretraživati po delu reči iz sadržaja, kao što je recimo auto pa vam se pojave filmovi u kojima se osim auta pojave i filmovi u kojima se pominje i autodizalica, autocentar i dr.
(Fotografija scene filma "Grešnica bez greha")
Filmove pretražuju novinari, istraživači i svi koje iz nekog razloga zanimaju akteri sedme umetnosti, a dosta svetskih istraživača se obraća našoj kinoteci.
- Pronađemo stalno neki novi film, do sada smo pronašli 16 za koje nismo znali da ih čuvamo jedine kopije tih filmova u svetu dok nam nisu tražili druge svetske kinoteke ili istraživači.
U Jugoslovenskoj kinoteci sada radi 40 ljudi, a kako kaže Zelenović potrebno je još 100 zaposlenih.
- Nije to samo naša baština, već i svetska kulturna baština. Reč je o neobnovljivom resursu koji ako se ne čuva ne može ponovo da se napravi.
Arhiv kinoteke predložen je za stavljanje pod zaštitu kao svetska kulturna baština i trebalo bi da bude uvršten na UNESCO listu "Pamćenje sveta" (Memory of the World).
Zgrada Jugoslovenske kinoteke
(Unutrašnjost rekonstruisane zgrade Jugoslovenske kinoteke)
Često nazivana "Nova zgrada", počinje svoju najnoviju epopeju još 1992. godine skoro istovremeno sa dolaskom Radoslava Zelenovića na mesto direktora Jugoslovenske kinoteke. Zgrada je podignuta 1846. godine kao novi konak kneza Aleksandra Karađorđevića, zatim je tu bio hotel "Srpska Kruna" a potom Opština beogradska. U nju se 1961. useljava Savezni zavod za patente. Savezna Vlada ustupa zgradu na korišćenje Jugoslovenskoj kinoteci 1992. godine u potpuno demoliranom i razrušenom stanju. Mnogi su na tu ruiniranu "lepoticu" u poznim godinama bacili oko i pošto-poto hteli da je usvoje i prisvoje, verovatno zbog atraktivne lokacije. Rekonstrukcija zdanja počela je još 1995. godine, ali je zbog nedostatka novca posao prekinut 1997. Zgrada je ponuđena na prodaju 2001. i bilo je predviđeno da u njoj bude smeštena robna kuća, ali je pod pritiskom kulturne javnosti objekat ipak vraćen Jugoslovenskoj kinoteci.
Inače, Kinoteka je osnovana 1949. godine kao posebno odeljenje "Zvezda filma". Prvi direktor te ustanove bio je Milenko Karanović, a već posle svega mesec dana od osnivanja stvoren je fond od oko 700.000 metara filma. Dve trećine fonda činili su domaći filmski materijali.
Jugoslovenska kinoteka obeležava 6. jun kao svoj dan zato što je na taj datum 1896. priređena prva filmska projekcija u Beogradu, u kafani "Zlatan krst".
S.O.
Jugoslovenska kinoteka Beograd
EIB
Ambasada Republike Francuske Beograd
Ambasada Francuske Ekonomsko odeljenje - Beograd
Svetlost Teatar d.o.o. Beograd
Arhi.pro d.o.o. Beograd
Vlada Republike Francuske Pariz
Luka Beograd a.d. Beograd
UNESCO Paris France
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije
Košutnjak