Šta povezuje gojaznost, zagađenje vode, gubitak staništa i košta nas 10 biliona USD?

(Foto: Pixabay / maxmann)

Izveštaj je objavljen uoči godišnjeg globalnog samita UN-a o klimi, COP28, koji počinje 30. novembra u Dubaiju.

FAO procenjuje da trenutne slabosti u našim prehrambenim sistemima rezultiraju sa više od 7 biliona dolara troškova povezanih sa ljudskim zdravljem svake godine. Navode se gubici u produktivnosti i troškovi javnog zdravlja povezani sa gojaznošću u mnogim delovima Globalnog severa, kao i problemi u vezi sa nedostatkom ishrane uglavnom u Globalnom jugu.

Izveštaj ističe dokazane veze između loše ishrane i stanja kao što su dijabetes i određeni tipovi kancera.

Većina preostalih troškova - oko 2 biliona dolara - uzrokovana je degradacijom prirodne sredine. FAO tvrdi da se ova brojka verovatno potcenjuje zbog nedostatka visokokvalitetnih podataka na globalnom nivou.

Troškovi uključuju suočavanje sa zagađenjem vode i gubicima staništa usled promene korišćenja zemljišta.

Nijedna zemlja nije imuna na ove skrivene troškove, navodi se u izveštaju. Međutim, siromašnije zemlje nesrazmerno su pogođene, jer troškovi čine više od 25% njihovog BDP-a, dok ti troškovi čine 12% BDP-a u zemljama sa srednjim prihodima i 8% u bogatijim zemljama.

UN FAO je obećao detaljniju procenu skrivenih troškova u ažuriranju ove analize naredne godine. Izveštaj za 2024. godinu takođe će dati preporuke za konkretne političke intervencije, uključujući promene u poreskim i subvencijskim sistemima koji trenutno podržavaju prehrambeni sistem.

Za sada, poziva donosioce politika da počnu da uključuju prave troškove trenutnih sistema u političke odluke, napominjući da će ti troškovi rasti bez intervencije.

Fosilna goriva u prehrambenom lancu

Izveštaj UN FAO dolazi samo nekoliko dana nakon što je Globalni savez za budućnost hrane objavio novu analizu upotrebe fosilnih goriva u prehrambenom sistemu i kako to šteti životnoj sredini.

Ova analiza je utvrdila da najmanje 15% fosilnih goriva koja se svake godine koriste širom sveta ima primenu u prehrambenom lancu. To se prvenstveno odnosi na upotrebu đubriva i pesticida koji zahtevaju velike količine energije na bazi fosila za proizvodnju. Fosilna goriva se takođe koriste za napajanje sistema za kontrolu temperature skladištenja hrane i opreme na farmama poput traktora. Pored toga, ona su inkorporirana u plastiku koja se koristi u lancima snabdevanja hranom.

Globalni savez za budućnost hrane poziva donosioce politika da ulože napore da pomognu u širenju niskougljeničnih alternativa za sektor proizvodnje hrane. Njihova analiza identifikuje rešenja uključujući alternativna đubriva; metode poljoprivredne proizvodnje koje ograničavaju upotrebu pesticida i đubriva, kao i električne tehnologije napajane obnovljivom energijom.

- Prelazak sa zavisnosti od fosilnih goriva na obnovljivu energiju i regenerativne i agroekološke metode poljoprivrede ne bi samo zaštitio našu planetu, već bi i učinio hranu dostupnijom, poboljšao sigurnost hrane, stvorio radna mesta, unapredio zdravlje i pomogao u rešavanju gladi – rekla je Peti Fong, direktorka programa Saveza.

Hrana, poljoprivreda i voda biće tema rasprave na COP28 10. decembra, poslednjeg dana samita pre završnih pregovora o zvaničnom sporazumu.

M. D.