Energetska zajednica traži od Srbije ambicioznije ciljeve za OIE i energetsku efikasnost

Sekretarijat Energetske zajednice pozvao je Srbiju da uskladi ciljeve za 2030. godinu za obnovljive izvore i energetsku efikasnost sa ciljevima Energetske zajednice i da pojača napore u oblasti pravedne tranzicije kako bi omogućila mirnu, inkluzivnu i pravednu energetsku tranziciju. Poziv je deo preporuka Sekretarijata u vezi sa Nacrtom nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije dostavilo je Energetskoj zajednici Nacrt nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) krajem juna, a Sekretarijat je analizirao Nacrt i sada objavio svoje preporuke, piše Vladimir Spasić za portal Balkan Green Energy News.

Srbiji je preporučeno da cilj za minimalni udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2030. sa 33,6% poveća na 40,7% što je definisano odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice, ili da objasni specifične nacionalne okolnosti koje opravdavaju ovu razliku.

Postizanje cilja za 2030, kako je istakao Sekretarijat, je pravno obavezujuće za Srbiju.

Sekretarijat je podsetio da su ugovorne strane Energetske zajednice u obavezi da pripreme nacrte NEKP-a sa ciljevima koji su u skladu sa ciljevima Energetske zajednice do 2030, kao i politikama i merama u pet dimenzija Energetske unije (smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, unutrašnje tržište energije i istraživanje i inovacije).

Nacrt, kako je naveo Sekretarijat, predviđa da udeo uglja u proizvodnji električne energije bude smanjen za najviše 25% u 2030. u odnosu 2019, ali će i dalje činiti približno polovinu ukupne proizvodnje električne energije. Očekuje se da će prestanak korišćenja uglja za proizvodnju električne energije da nastupi do 2050.

Ova dinamika zahtevaće ubrzano zatvaranje termoelektrana na ugalj u periodu 2030-2050, što će zajedno sa izuzetno ambicioznim ulaganjem u nove proizvodne kapacitete, predstavljati izazov u smislu obezbeđivanja novca i pravičnosti zelene tranzicije, navodi se u analizi Sekretarijata.

U Nacrtu se, takođe, navodi da će sve termoelektrane na fosilna goriva potpuno prestati sa proizvodnjom električne energije do 2050. To, kako tvrdi Sekretarijat, ne samo da dovodi u pitanje postizanje cilja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 2030. već i nije potkrepljeno cifrom ispod navedene izjave jer se prirodni gas i dalje pojavljuje u miksu električne energije 2050.

Nedoslednost zato izaziva ozbiljne sumnje u vezi sa ambicijom postepenog prestanka korišćenja fosilnih goriva u sektoru električne energije.

Do 2050, kako se navodi u analizi, nije planirano ni postizanje klimatske neutralnosti u celoj ekonomiji. Najambiciozniji scenario sa dodatnim merama (WAM) obezbeđuje smanjenje emisija od 75% na nivou ukupne privrede do 2050. u poređenju sa 1990.

Porez na CO2 je uključen među politike i mere, ali samo u vidu olakšavanja njegovog uvođenja, bez ikakvih konkretnih planiranih akcija. Sekretarijat navodi da fusnota u Nacrtu NEKP-a ukazuje na potencijalno uvođenje takvog poreza od 2027. po niskoj stopi od četiri evra po toni i povećanje na 40 evra po toni (u poglavlju 5) ili na 70 evra po toni (u Aneksu II) do 2030.

Sekretarijat je istakao da nema informacija u vezi sa uvođenjem sistema za trgovinu emisijama, koji bi mogao biti instrument za obezbeđivanje izuzeća od prekogranične takse na CO2 EU (CBAM).

Očekuje se, prema Nacrtu NEKP-a, da solarna energija i energija vetra preuzmu mesto uglja u proizvodnji električne energije, međutim, rast obnovljivih izvora energije prati spor trend do 2030, uz naknadno ubrzanje do 2050.

Cilj za udeo obnovljive energije za 2030. od 33,6% je podeljen na sektorske ciljeve za električnu energiju (45%), transport (7%) i grejanje i hlađenje (41,4%).

Sekretarijat ističe da studija Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) ‘Izgledi obnovljivih izvora energije za energetsku povezanost centralne i jugoistočne Evrope’ ukazuje da Srbija ima dvostruko veći potencijal za ekonomski isplativo korišćenje solarne energije za proizvodnju električne energije do 2030. u odnosu na ono što je predloženo u nacrtu plana (3,58 GW u odnosu na predloženih 1,73 GV).

U Nacrtu NEKP-a nema objašnjenja zašto je razlika tolika, piše u analizi.

Srbija je planirala mere za proizvodnju energije za sopstvenu potrošnju (prozjumeri) i energetske zajednice, međutim, u nedostatku opipljivih ciljeva, Sekretarijat smatra da će biti teško pratiti napredak.

Sekretarijat podseća da je postizanje cilja koji je Energetska zajednica odredila za 2030. u energetskoj efikasnosti pravno obavezujuće za Srbiju Odlukom Saveta ministara. To zahteva da Srbija teži istom nivou ambicija i da prihvati cilj za finalnu potrošnju energije od 9,54 miliona tona ekvivalentne nafte umesto 9,7 miliona tona.

U analizi se upozorava da sistemi daljinskog hlađenja nisu opcija u periodu do 2030, kao i da Nacrt NEKP-a, takođe, ne sadrži odgovor na pitanje dokle se stiglo sa ispunjenjem obaveze da se uradi analiza potencijala za primenu efikasnog grejanja i hlađenja.

Dokument ne sadrži ni detalje u vezi sa primenom sistema naplate grejanja na osnovu potrošnje, koji se trenutno samo delimično primenjuje, saopštio je Sekretarijat.

Sekretarijat je naveo da je samodovoljnost centralni princip na kojem se u Nacrtu zasniva energetska sigurnost, dok se regionalna saradnja i dimenzija ne uzimaju u obzir. To će, smatraju, značajno povećati troškove energetske tranzicije.

Uravnotežena mešavina mera za diversifikaciju sa politikama koje unapređuju prekograničnu trgovinu energijom, posebno obnovljive energije, mogla bi rezultirati nižim nivoom neophodnih investicija uz postizanje istog nivoa energetske bezbednosti na niskougljenični način, poručio je Sekretarijat.

Većina politika i mera u vezi sa energetskom bezbednošću oslanja se na fosilna goriva, uključujući termoelektrane na ugalj, čime se, kako dodaju, slabi razvoj održivog energetskog sektora i ne odražava cilj da se 25 odsto smanji upotreba lignita do 2030.

Modernizacija proizvodnje uglja predstavlja meru sa značajnim investicionim potrebama (1,5 puta većim od troškova svih mera posvećenih smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte) što dovodi u pitanje uticaj planiranih mera za dekarbonizaciju, istakao je Sekretarijat.

Takođe je naglašeno da Nacrt NEKP-a nije usklađen sa desetogodišnjim planom razvoja 2023-2032 operatora prenosnog sistema Elektromreže Srbije (EMS), koji predviđa značajno veći potencijal za integraciju obnovljivih izvora energije (5.800 MW) u prenosnu mrežu od cifre u Nacrtu NEKP-a.