Prebacivanje finansijskih igrača - Ko je ko na tržištu investicionih fondova u Srbiji?
Kraj juna 2011. godine ostaće upamćen po do sada najvećoj akviziciji na tržištu investicionih fondova u Srbiji. Naime, slovenačka "Ilirika" pruzela je upravljanje fondovima "Delta plus" i "Delta Dynamics" i time stigla do tržišnog udela od oko 20%. Investicionoj javnosti odmah se nametnulo pitanje da li će ovakva promena uticati na raspored snaga na tržištu fondova.
Portfolio menadžer "FIMA Investa" Vladimir Drašković kaže za "eKapiju" da je pomenuta konsolidacija dobra za napredak ovog sektora koji je još u ranoj fazi razvoja.
- Za ulagače je to dobro jer će konsolidacija omogućiti društvima za upravljanje da pruže bolju uslugu. Smatram da konkurencija neće biti znatnije umanjena, a sa druge strane, što je takođe bitno, ulagači su na dobitku.
U Srbiji posluje 20 investicionih fondova, od čega je 15 otvorenih, tri privatna i dva zatvorena. Njima upravlja sedam društava, a svi su u privatnom vlasništvu.
Investicioni fondovi su poslovnu 2010. godinu završili pozitivno, za razliku od prethodnih 2009. i 2008. kada su beležili gubitke.
Pobednici i gubitnici
Izveštaj Komisije za hartije od vrednosti pokazuje da su ukupni neto dobici investicionih fondova iznosili više od 25 miliona dinara, odnosno 238.000 EUR. Od ukupno 20 fondova, 14 je ostvarilo dobitak. Najuspešniji u prošloj godini bili su "FIMA SEE Activist" (19, 5 miliona dinara) i "FIMA ProActive" (15, 7 miliona dinara). Značajniji poslovni uspeh, prosečne vrednosti oko 8,2 miliona dinara imala su četiri fonda: "Delta plus" (8,7), "Erste Cash" (8,6), "Raiffeisen World" (7,8) i "Erste privatni investicioni fond" (7,6).
U prošloj godini gubitke beleži šest fondova, a među njima najveće "Parisbel", Raiffeisen akcije i "Triumph Elite".
Ukupna imovina pod upravom svih sada aktivnih društava za upravljanje investicionim fondovima se procenjuje na oko 18 mil EUR, pri čemu u ovu brojku nije uključena imovina privatnih investicionih fondova.
Prema vrednosti imovine, najveći investicioni fondovi su "Delta plus" (oko 200 miliona dinara, "Fima ProActiv" (191, 3 miliona dinara), dok najmanju imovinu poseduje "Citadel novčani fond" – samo 8,3 miliona dinara.
Premijersko osiguravanje nesigurnog
Premijer Mirko Cvetković na nedavno održanoj konferenciji "Evropskog foruma institucija za osiguranje depozita" (EFDI) izjavio je da se razmatra mogućnosti da i investicioni fondovi budu uključeni u sistem osiguranja depozita.
- Novi propisi koji bi uključili investicione fondove u sistem osiguranje depozita doprineli bi daljem očuvanju stabilnosti finansijskog sektora, a bili bi u skladu sa evropskom direktivom – obrazložio je takvu odluku na Cvetković na pomenutoj koferenciji u Beogradu.
Portfolio menadžer DZU "Ilirika" Predrag Pavićević rekao nam je na marginama konferencije organizovane povodom preuzimanja "Deltinih" fondova, da je o ovom predlogu čuo samo iz medija, ali da on ne deluje baš realno. Pavićević se pita, koji bi zapravo interes država imala u svemu tome.
Njegov kolega, portfolio menadžer "FIME Investa", Vladimir Drašković kaže za naš portal da bi premijerov predlog bio izvodljiv, ali je nepotreban.
- Osiguranje depozita je nepotrebno jer su investitori u investicione fondove upoznati sa rizikom ulaganja u njih. Ni svi deponenti u bankama nisu osigurani, već samo do odgovarajućeg iznosa. Imajući u vidu da investitori u fondove kao rizičnije oblike ulaganja trebaju imati veći investicioni potencijal (imovinu) prestaje potreba da se ovakav tip investitora osigurava.
Svakako treba napomenuti da različite vrste investicionih fondova nose i različite rizike. Među njima su i balansirani fondovi i fondovi očuvanja vrednosti imovine koji investiraju imovinu fonda samo u veoma sigurne plasmane kao što su državne obveznice. Međutim, ni u nije praksa da se osiguravaju ulagači u fondove u slučaju gubitaka koji se tiču loših investicionih odluka.
Sa druge strane postoje odgovarajući operativni rizici ali tim rizicima se bave nadležne kontrolne institucije. Tu je i odgovarajući iznos kapitala kojim raspolaže svako društvo za upravljanje investicionim fondovima čija je svrha da investitore u fondove zaštiti i od takvih rizika.
Ko poseduje investicione fondove u Srbiji?
Kada se posmatra vlasništvo društva za upravljanje, osim iz Srbije, prisutni su vlasnici iz Austrije, Italije, Hrvatske i Slovenije, među njima sui banke Intesa, Komercijalna i Raiffeisein. Interesantno je da je akcionar i direktor društva za upravljanje "Revelin Asset Management" Nikola Đivanović u pritvoru.
On je bio i predsednik upravnog odbora "Beograd filma". Krajem marta uhapšen je zajedno sa četiri saradnika zbog sumnje da s zloupotrebom položaja u vezi s prodajom pet beogradskih bioskopa oštetili tu kompaniju za više od 4 mil EUR. Istovremeno budžet Srbije su oštetili za 1,5 mil EUR. Međutim pozitivna stvar je da "Revelin Asset Management" nema svoj fond ni ulagače, te ni "oštećenih" na taj način.
Očekivanja
U odnosu na region u Srbiji su fondovi počeli da posluju najkasnije, ali na zdravoj osnovi, postepeno. Oni, kao i celo finansijsko tržište izlaze iz krize i pokazali su veliku zrelost i umeće upravljanja, izjavio je nedavno predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac.
Na pitanje kakva su predviđanja za kretanja vrednosti investicionih jedinica do kraja godine i koji su prelomni momenti koji bi mogli da "podignu" cenu, portfolio menadžer "FIME Invest" kaže da sve zavisi od toga na kojim tržištima fondovi investiraju.
- Za fondove kao što su fondovi kojima upravlja "FIMA Invest" i koji ulažu prevashodno na domaćem tržištu, odgovorna fiskalna politika i stabilnije makroekonomsko stanje je nešto što bi najznačajnije uticalo na kratkoročno kretanje cena akcija domaćih kompanija. Sekundarno bi se pozitivno odrazilo i na rezultate poslovanja tih kompanija.
Inače, fondovi koji posluju u Srbiji više od 90% ulaganja realizuju samo u našoj zemlji. Posle preuzimanja fondova "Delta plus" i "Delta Dynamics", portfolio menadžer "Ilirike", rekao je za "eKapiju" da razmišljaju i o ulaganju u inostranstvu. Naime, prvo bi ulagali u zemljama gde slovenačka "DZU Ilirika" već posluje, a onda možda i na ostalim evropskim i svetskim tržištima.
J.Đ.