Žižak dospeva i u skladišta - Kako zaštititi mahunarke

Žižci pasulja i graška su karakteristični za zrnevlja iz familije mahunarki. Najveći broj vrsta su štetočine semena u polju. Za polaganje jaja ovih vrsta, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Smederevo Žaklina Mladenović, neophodno je prisustvo mahune koja sazreva u polju.

Kod druge grupe žižaka odrasli izlaze iz zrna u skladištima, ali se generacija ne može obnoviti u suvom zrnu.

Pasuljev žižak je oligofagna vrsta koja se prvenstveno hrani na pasulju, a i na ostalim mahunarkama. Međunarodnom razmenom poljoprivrednih proizvoda raširio se svuda u svetu. Žižak je 2,5 do 3,5 mm dužine zdepastog tela sivkaste boje. Tokom letnjih meseci izleće u polja, polaže jaja na mahune pred berbu i tako dospeva u skladišta.

- Drugi način dospevanja u zrnu pasulja je u skladištima, iz starog zrna pasulja ili iz samog skladišta. Žižak može da preživi i u žetvenim ostacima na otvorenom polju, u lokalitetima gde se temperatura tokom zimskih meseci duže vreme ne spušta ispod minus 10 do 12°C - navodi Mladenovićeva.

Može da se razvija u pasulju u zatvorenom prostoru cele godine. Jedan deo populacije krajem proleća i tokom leta izleće iz skladišta i drugih mesta prezimljavanja, na otvoren prostor u bašte i polja pasulja. Nekoliko dana nakon izlaska iz zrna, imago kopulira i ženka počinje sa polaganjem jaja. Jaja polaže spolja na mahune u fazi sazrevanja, zatim na zrnu pasulja, pa na džakove sa pasuljem u skladištu. Embrionalno razviće traje jednu do dve nedelje. Iz jaja se pile larve koje se ubušuju u zrno pasulja - kaže ovaj stručnjak i dodaje da kroz jedan otvor može da se ubuši više larvi i da se razvije više imaga.

Razviće larvi, kako kaže, traje dve do šest nedelja i one formiraju prozorčić na semenu, istovremeno novi imago polaže jaja na drugom zdravom zrnu pasulja. U skladištima gde je temperatura oko 20 stepeni ova štetočina razvije četiri do pet generacija godišnje.

Podsetimo, napadnuta zrna su veoma štetna za ljudsko zdravlje pa ne smeju da se koriste za ishranu. Intezitezt zaraze ocenjuje se kao slab ako je napadnuto do pet odsto zrna, srednji sa 5,1 do 15 odsto, jak sa 15,1 - 25 odsto i veoma jak preko 25 odsto napadnutih zrna pasulja.

Graškov žižak je monofagna vrsta. Može da se razmnožava i razvija samo na grašku za ljudsku i stočnu ishranu. Smatra se da ova štetočina u svetu pričinjava 10 do 20% šteta u proseku. U našim klimatskim uslovima prezimljava u stadijumu imaga. Veći deo populacije prezimljava u komorici u zrnu, a manji deo u skrovitom mestu u polju. Ženka polaže jaja pojedinačno. U mahuni larva pravi krivudavi hodnik i ubušuje se u zrno gde može da se ubuši više larvi, ali se u odraslog insekta razvije samo jedna. Imago se preobrazi u lutku, a ona u odraslog insekta - navodi savetodavac i dodaje da jedan broj odraslih može da izađe iz zrna.

- ne sejati žižljivo seme pasulja i graška

- u roku od dve nedelje ukloniti žetvene ostatke

- setva otpornih sorti

- izbegavati monokulturu i setvu na obližnje parcele

- preventivna zaštita praznih skladišta gde će se smestiti roba

- suzbijanje imaga pre polaganja jaja, a to je za graškovog žižka period pre cvetanja i nakon cvetanja, odnosno pre početka formiranja mahuna za pasuljevog žižka

Za uspešno suzbijanje u polju do žetve treba izvesti jedno do dva tretiranja kontaktnim i sistemičnim insekticidima.

- Ako pasulj i grašak nisu štićeni u polju, neposredno nakon žetve razvojne stadijume pasuljevog i graškovog žižka najefikasnije je suzbiti fumigacijom, kod većih proizvođača. Kod individualnih proizvođača najbolje je da se pasulj odmah nakon žetve stavi u zamrzivač - savetuje Mladenovićeva dodajući da pri tom treba voditi računa da se celokupna količina stavljenog pasulja ohladi na minus 20 stepeni Celzijusa, dva do tri dana.