Nova epoha u karlovačkim vinogradima - Mašinska berba grožđa jeftinija i brža, ali potrebno prilagođavanje

- Godinama razmišljam o mašinskoj berbi. Radne snage je sve manje i sve je skuplja. U vinogradarstvu je vreme vrlo važno, a povrh svega širimo proizvodnju i preradu. Prošle godine smo imali promotivnu berbu kombajnom. Obrali smo sve vinograde uz pomoć berača, i pod utiskom rada mašine doneli smo odluku da je nabavimo. I nismo se pokajali - kaže Milan Petrović.

Tako je kombajn francuskog proizvođača Pellenc, s Novosadskog sajma gde su ga kupili, stigao ove godine u dvorište Petrovićevih, u Ulicu karlovačkog mira, nezvanično, zbog velikog broja vinarija u njoj, nazvanu Vinskom ulicom.

Govoreći o karakteristikama, načinu rada i rezultatima kombajna dok bere silu na Lipovcu, jednom od dva potesa na kojima mu se proteže dvadesetak hektara vinograda, naglašava da je upravo taj vinograd ručno brao šest, a sada dva dana. Četiri dana uštede, nije malo, pritom se manje grožđa izgubi nego prilikom ručne berbe.

- Mašinska berba je mnogo jeftinija, mnogo brža, problem je samo prerada kod kuće - objašnjava Petrović i dodaje:

- Ne možemo da stignemo sve da preradimo da ne bi kombajn stajao. Za četiri minuta obere red od 120 metara. Kad skinemo grožđe iz šest redova imamo punu presu od pet tona. Za sada nam mašina, kad napuni spremnike, stoji i čeka dva i po do tri sata dok presa završi posao. Zbog toga već razmišljamo šta činiti sledeće godine. Opcije su nam da kupimo veću presu ili da još jednu, istog kapaciteta, nabavimo da bismo u potpunosti iskoristili mašinu, kako ne bi imala praznog hoda.

Po Petrovićevim rečima, u pitanju je kombajn od tri tone, najmanji od pomenutog modela i za njega se opredelio zbog težine i terena. Kada napuni koševe za grožđe teži osam tona. Uzimajući u obzir nagibe u Sremskim Karlovcima, smatra da ovaj tip kombajna savršeno odgovara uslovima koji postoje u karlovačkim atarima.

- Veće kombajne imaju velike vinarije poput Rubina i Vršačkih vinograda, ali ne i mali proizvođači - kaže Milan i nastavlja:

- Predstavnici tog francuskog proizvođača prošle godine su prvi put dovezli mašinu. Brali su kod nas i kod Predraga Crnkovića iz vinarije Kiš. Naplatili su uslugu, ali i promovisali njen rad. Moja dosadašnja iskustva govore da tokom berbe više od četiri radnika nisu potrebna. Jedan treba da vozi kombajn, dvojica traktore,a jedan kod kuće da radi na presi. Za sada prevozimo grožđe u prikolicama sa ceradom. Sledeće godine gledaćemo da se snabdemo sa samoutovarnim prikolicama, koje odmah prebacuu grožđe u muljaču.

Vinogradi se, objašnjava Petrović, moraju "doterati" za mašinsku berbu jer nisu idealni za takav način branja. Čokot koji štrči iz reda, mora da se vrati na mesto jer će u protivnom biti oštećen. Mašina radi tako što trese lozu i ne može da pokupi grožđe koje je nisko.

- Sve to nas navodi na razmišljanje o promeni uzgojnog oblika. Kod nas na Fruškoj gori rasprostranjen je Guyot uzgojni oblik vinove loze koji omogućava da grožđe bude u velikom rasponu. Kada bismo primenili kordnicu, grozdovi bi bili otprilike na 40 santimetara i mašina bi ih lako skidala. No, ne treba zaboraviti da svakoj sorti ne odgovara isti oblik. Ovo je tek početak, ali moramo biti svesni da je potrebno pripremiti vinograde za mašinsko branje kao i prilagoditi preradu novim okolnosti - kaže Milan Petrović.

Ne krijući zadovoljstvo zbog odluke da pređe na mašinsku berbu, Milan navodi podatak da kombajn može bez stajanja da obere od sedam do 12 hektara dnevno, pod uslovom da su redovi dugi, da nema puno okretanja, na šta se troši vreme, ali znači i da prihvat grožđa mora biti prilagođen tome. Na pitanje razmišlja li o uslužnom branju kod drugih vinogradara, kaže da, ali kada oni budu s preradnim kapacitetima spremni za to.

- Nismo još spremni za mašinsko branje, odnosno za to da njihova iskorišćenost bude potpuna. Polako, postepeno treba prelaziti na mašinsko branje prilagođavati preradne kapacitete za to - rekao je Milan i dodao da će uz mašinsko branje nestati čari nekadašnjih berbi.

One su počele i ranije da se gube. Seća se kako su, pre dvadesetak godina, pred odlazak u berbu njegovi berači ujutru s njim pili kafu i rakiju, a dok se voze u traktorskim prikolicama do vinograda pevali. Toga više nema.

Sa silom u Lipovcu, koja je i zaštitni znak vinarije, Milan Petrović je prošle sedmice obrao bele sorte. Ima oko dvadesetak hektara vinograma u potesima Lipovac i Čušilovo uglavnom. Osim sile uzgajaju još grašac, šardone, traminac, merlo, kaberne sovinjon i probus.