Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne/toplotne energije iz hidrogeotermalnih izvora u Republici Srbiji - Tehnička dokumentacija, građenje objekta i upotrebna dozvola

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole, a prema tehničkoj dokumentaciji za izgradnju objekta. Tehnička dokumentacija je skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepcije objekta, razrade uslova, načina izgradnje objekta i za potrebe održavanja objekta. Tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu lokacijske dozvole, koja sadrži sve uslove i podatke potrebne za izradu tehničke dokumentacije. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju elektrane do 1 MW, za koju se ne izdaje energetska dozvola, dokumentacija za dobijanje građevinske dozvole se zbog toga pribavlja bez prethodnog sprovođenja postupka izdavanja energetske dozvole. (*131)

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, po Zakonu o planiranju i izgradnji, čine: 1) prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom; 2) studija opravdanosti sa idejnim projektom; 3) glavni projekat i 4) izvođački projekat. Projekat izvedenog objekta spada u tehničku dokumentaciju koja se izrađuje nakon izgradnje elektrane, a pre dobijanja upotrebne dozvole. Pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni radovi, na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.

Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije. Tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Generalni projekat sadrži podatke o: 1) makrolokaciji objekta; 2) opštoj dispoziciji objekta; 3) tehničko-tehnološkoj koncepciji objekta; 4) načinu obezbeđenja infrastrukture; 5) mogućim varijantama prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; 6) prirodnim uslovima; 7) proceni uticaja na životnu sredinu; 8) inženjersko-geološkim i geotehničkim karakteristikama terena sa aspekta utvrđivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; 9) istražnim radovima za izradu idejnog projekta; 10) zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; 11) funkcionalnosti i racionalnosti rešenja.

Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz člana 133. stav 2. tačka 5), 9) i 20) Zakona o planiranju i izgradnji (odnosno, kada se objekat elektrane nalazi u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, u skladu sa zakonom, kada je objekat elektrane visine 50 i više metara, kada je objekat elektrane snage 10 i više MW, kao i kada se radi o elektrani sa kombinovanom proizvodnjom) podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje Ministar životne sredine i prostornog planiranja (u daljem tekstu: Reviziona komisija).

Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. Rok za dostavljanje izveštaja ne može biti duži od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva. Troškove revizije projekta snosi investitor. Idejnim projektom se određuju: namena, položaj, oblik, kapacitet, tehničkotehnološke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta. (*132)

Situaciono rešenje, koje je neophodni elemenat Idejnog projekta, u zavisnosti od vrste objekta, sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije sa prikazom postojećih i planiranih objekata sa spoljnim merama, spratnost, planiranog objekta sa prikazom završne etaže ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.

Glavnim projektom se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničkotehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta. Pored elemenata glavnog projekta striktno propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji (*133), ovaj projekat sadrži i izjavu odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je glavni projekat urađen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke. Investitor je dužan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa, odnosno organizacija, kada je to predviđeno uslovima sadržanim u lokacijskoj dozvoli.

Izvođački projekat sadrži razradu svih neophodnih detalja za građenje objekta prema glavnom projektu. Ovaj projekat se izrađuje za potrebe izvođenja radova za građenje, ako glavni projekat ne sadrži razradu detalja potrebnih za izvođenje radova. Projekat izvedenog objekta prikazuje izvedeno stanje objekta i izrađuje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta. Ovaj projekat ima sadržaj glavnog projekta sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. Ukoliko u toku građenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje vrši stručni nadzor i izvođač radova potvrđuju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Pored navedenog izrađuju se prethodna studija opravdanosti (*134) i studija opravdanosti (*135). Prethodna studija opravdanosti sadrži generalni projekat. Studija opravdanosti sadrži idejni projekat. Izradu projektno-tehničke dokumentacije može obavljati preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja i inženjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra i druge uslove utvrđene za preduzeća koja izrađuju tehničku dokumentaciju.

U slučaju izgradnje elektrana, na osnovu dobijene informacije o lokaciji i prikupljenih uslova, uobičajeno je da se, u slučaju složenijih sistema objekata elektrana, uradi projektna dokumentacija na nivou studije sistema, a za jednostavniji sistem objekata (kakav je najčešće slučaj u trenutnoj praksi, ali nije obaveza po Zakonu o planiranju i izgradnji, osim za objekte iz čl. 133. stav 2. ovog zakona) da ona bude na nivou generalnog projekta-idejnog rešenja.

Generalni projekat se radi kada nema plana detaljne regulacije, a kada plan postoji onda se izrađuje studija opravdanosti i idejni projekat, i to samo za objekte iz čl. 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Cilj generalnog projekta elektrane je da se za te objekte dođe do tehničkih i ekonomskih parametara na osnovu kojih se može uraditi prethodna studija opravdanosti kako bi se Investitor odlučio o svojim daljim aktivnostima na projektu realizacije konkretnog objekta – traženje lokacijske dozvole za tu lokaciju ili traženje nove lokacije, kao i da se potrebni istražni i studijski radovi (geodetski, geološki,
geomehanički, hidrološki, i dr.) usmere u najracionalnijem pravcu.

Zakon o planiranju i izgradnji ukazuje da se po dobijanju lokacijske dozvole može raditi glavni projekat, odnosno idejni projekat za objekte iz člana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Glavni projekat predstavlja detaljnu razradu tehničkog rešenja koje je dobijeno u prethodnoj fazi projektovanja (generalnom ili idejnom projektu), a na bazi detaljnih istražnih radova, i uslova definisanih u lokacijskoj dozvoli. Glavni projekat predstavlja detaljnu projektnu razradu dispoziciono sasvim determinisanog objekta i njegovih pratećih sadržaja.

U okviru glavnog projekta proračuni su na najvišem nivou detaljnosti, sa potpunim dokazivanjem svih komponenti stabilnosti objekata. Investitor je dužan da pribavi saglasnost na glavni projekat od nadležnih organa, odnosno organizacija, kada je to predviđeno uslovima sadržanim u lokacijskoj dozvoli (*136).

Glavni projekat podleže tehničkoj kontroli. Tehničku kontrolu glavnog projekta može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije propisane zakonom i koje odredi i finansira investitor. Tehničku kontrolu glavnog projekta za izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine - može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehničke dokumentacije za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

O izvršenoj tehničkoj kontroli sačinjava se izveštaj koji potpisuje odgovorni projektant zaposlen u subjektu koji je izvršilo tehničku kontrolu. Ispravnost glavnog projekta se potvrđuje na samom projektu. Tehnička kontrola glavnog projekta za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, obuhvata i proveru usklađenosti sa merama sadržanim u izveštaju revizione komisije. (*137)

Građevinska dozvola

Po izvršenoj tehničkoj kontroli glavnog projekta i pozitivnom izveštaju o izvršenoj tehničkoj kontroli, odnosno potvrđivanju ispravnosti na samom projektu, podnosi se zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Ako je elektrana snage 10 i više MW ili je locirana u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja sa jasno određenim granicama katastarskih parcel i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, u skladu sa zakonom, onda se zahtev podnosi Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja ili nadležnom organu autonomne pokrajine, ako se elektrana nalazi na njenoj teritoriji.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave ukoliko se radi o elektrani snage do 10 MW. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, prilaže se: 1) lokacijska dozvola; 2) glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli i potvrdi o ispravnosti; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu; 4) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta; 5) dokaz o uplati administrativne takse; 6) energetska dozvola (ako je snaga elektrane veća od 1 MW).

Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, uz zahtev se podnosi i izveštaj Revizione komisije. Građevinska dozvola se izdaje u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva. Građevinska dozvola se izdaje u obliku rešenja. Sastavni deo ovog rešenja je glavni projekat.

Građevinska dozvola sadrži naročito podatke o: 1) investitoru; 2) objektu čije se građenje dozvoljava (sa podacima o gabaritu, površini, kapacitetu, predračunskoj vrednosti); 3) katastarskoj parceli na kojoj se objekat gradi; 4) roku važenja građevinske dozvole i roku završetka građenja, 5) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje.

Ako nadležni organ po prijemu zahteva utvrdi da projekat nije urađen u skladu sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli, obavestiće investitora u roku od 8 dana i naložiti mu da u roku od 30 dana uskladi projekat. Ukoliko investitor to ne uradi u predviđenom roku, zahtev se odbija. Na rešenje o izdavanju građevinske dozvole se može izjaviti žalba u roku od 8 dana.

Po žalbi na rešenje o građevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Autonomnoj pokrajini povereno je rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja o građevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za građenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. Grad Beograd rešava po žalbi protiv prvostepenog rešenje o građevinskoj dozvoli donetoj za građenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m˛ bruto razvijene građevinske površine, na teritoriji grada Beograda. (*138) Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja.

Građenje objekta i tehnički pregled objekta

Za građenje objekta, Investitor treba da izvrši niz aktivnosti. Investitor je dužan da organu, koji je izdao građevinsku dozvolu i nadležnom građevinskom inspektoru prijavi početak građenja objekta 8 dana pre početka izvođenja radova. Ako je građevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prijava se podnosi i građevinskoj inspekciji na čijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava početka izvođenja radova. Prijava sadrži datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Pre početka građenja, investitor obezbeđuje: obeležavanje građevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova; obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i roku završetka izgradnje. Građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredni subjekt, odnosno preduzetnik upisan u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova (u daljem tekstu: izvođač radova).

Građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate, odnosno koje poseduje licencu za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina.

Obaveze izvođača radova su da: pre početka radova potpiše glavni projekat, rešenjem odredi odgovornog izvođača radova, odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat, obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad u skladu sa zakonom. Izvođač radova je dužan da izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđuje sigurnost objekta i lica na gradilištu i okoline, obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije, obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova.

Na gradilištu je potrebno da se stalno nalazi ugovor o građenju, Rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i glavni projekat, tj dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao ni lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, a u roku od 30 dana od dana podnošenja Zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta – Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave (organu nadležnom za poslove građevinarstva).

Tehnički pregled objekata za koje je građevinsku dozvolu donelo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, vrši komisija koju obrazuje Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova. Tehnički pregled objekta za koje je građevinsku dozvolu izdao nadležni organ autonomne pokrajine, vrši komisija koju obrazuje taj organ ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Tehnički pregled objekta za koji je građevinsku dozvolu izdala jedinica lokalne samouprave, vrši komisija koju obrazuje organ nadležan za poslove građevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa zakonom. Komisija izdaje Izveštaj/Nalaz komisije za tehnički pregled. U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studije, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.

Troškove rada Komisije plaća investitor. O tehničkom pregledu vodi se zapisnik, koji potpisuju članovi komisije. (*139) Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, Komisija za tehnički pregled, odnosno privredni subjekt ili drugo pravno lice, kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, može da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.

Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. Komisija za tehnički pregled, odnosno privredni subjekt ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole u toku probnog rada objekta i po isteku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole.

Upotrebna dozvola

Objekat se može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Organ jedinice lokalne samouprave (grad, opština) nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju izdaje upotrebnu dozvolu, ako se radi o elektrani snage do 10 MW. Kada se objekat elektrane nalazi u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, u skladu sa zakonom i kada je objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije visine 50 metara i više, snage 10 i više MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom, nadležni organ je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ako se objekat nalazi na njenoj teritoriji.

Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta koji se može samostalno koristiti - podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola se izdaje u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvrđeno da je objekat podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola sadrži i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova
utvrđene posebnim propisom. (*140)

Postupak za dobijanje upotrebne dozvole je dvostepen. Žalba se može uložiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Po žalbi na rešenje o upotrebnoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, rešava Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ grada Beograda (za građenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m² bruto razvijene građevinske površine), ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno grada Beograda.

Protiv rešenja o upotrebnoj dozvoli koju izdaje Ministarstvo životne sredine iprostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.

Detalji o zakonskoj regulativi

130 Član 15. Zakona o zaštiti životne sredine.

131 U propisima postoji nejasnoća u pogledu izdavanja građevinske dozvole za elektrane ispod 1 MW, jer je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da se ovaj akt za energetske objekte izdaje u skladu sa energetskom dozvolom i drugom propisanom dokumentacijom, a energetska dozvola se shodno Zakonu o energetici ne izdaje za ove objekte. To znači da se građevinska dozvola za male elektrane do 1 MW izdaje u skladu sa svim aktima predviđenim Zakonom o planiranju i izgradnji, osim energetske dozvole.

132 Idejni projekat sadrži situaciono rešenje i podatke o: 1) mikrolokaciji objekta;2) funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 3) tehničko-tehnološkim i eksploatacionim karakteristikama objekta; 4) inženjersko-geološkim i geotehničkim karakteristikama terena i tla sa preliminarnim proračunom stabilnosti i sigurnosti objekta; 5) rešenju temeljenja objekta; 6) tehničko-tehnološkim i organizacionim elementima građenja objekta; 7) merama za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu; 8) idejnom rešenju infrastrukture; 9) uporednoj analizi varijantnih tehničkih rešenja sa stanovišta svojstava tla, funkcionalnosti stabilnosti, proceni uticaja na životnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini troškova izgradnje, transporta, održavanja, obezbeđenja energije i drugih troškova.

133 Glavni projekat sadrži naročito: 1) situaciono rešenje; 2) detaljne inženjersko-geološke i geotehničke uslove izgradnje objekta; 3) geodetske podloge; 4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5) razradu tehničko-tehnoloških karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 6) proračun građevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta; 7) rešenje temeljenja objekta; 8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje; 9) tehničko rešenje infrastrukture sa načinom priključenja i uređenja slobodnih površina; 10) uslove zaštite objekta i susednih objekata; 11) tehničko-tehnološka i organizaciona rešenje za izgradnju objekta; 12) razradu mera za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu kroz odgovarajući tehnološki proces; 13) troškove izgradnje i održavanja objekta; 14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.

134 Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuju se prostorna, ekološka, društvena, finansijska tržišna i ekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za Idejni projekat i izradu Studije opravdanosti. Obavezna je za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, gde spadaju objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i više MW, kao i za elektrane sa kombinovanim ciklusom.

135 Studijom opravdanosti određuje se prostorna, ekološka društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja. Obavezna je za objekte iz člana 133 Zakona o planiranju i izgradnji, gde spadaju objekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i više MW, kao i za elektrane sa kombinovanim ciklusom.

136 Član 119. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno voditi računa da se na projekte koji mogu imati uticaj na integritet ekološki značajnog područja sa stanovišta ciljeva očuvanja, primenjuje član 10. stav 3. i 4. Zakona o zaštiti prirode, gde je predviđeno da isti projekti obavezno podležu saglasnosti od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, uz obavezno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode.

137 Ukoliko je Izveštaj o izvršenoj tehničkoj kontroli Glavnog projekta pozitivan, tj. nema
primedbi koje bi dovele do izmene projektne dokumentacije, na samom projektu - na prvoj strani, ovlašćeni subjekt stavlja pečat o izvršenoj tehničkoj kontroli koji potpisuje odgovorni projektant tehničke kontrole

138 Zakonom o planiranju i izgradnji nije utvrđen pravni lek u slučaju da je građevinsku dozvolu donelo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ili nadležni organ autonomne pokrajine. Protiv ovakvih rešenja može se voditi upravni spor.

139 Na osnovu člana 31. stav 2. Zakona o proceni uticaja, nadležni organ koji je vodio postupak procene uticaja imenuje lice koje učestvuje u radu komisije za tehnički pregled. Ovo imenovano lice može biti zaposleno ili postavljeno u nadležnom organu, odnosno u drugom organu i organizaciji ili biti nezavisni stručnjak koji poseduje dokaze o kvalifikaciji za učešće u radu tehničke komisije iz člana 22. ovog zakona. Upotrebna dozvola ne može se izdati ako ovo imenovano lice ne potvrdi da su ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja, a u slučaju da je doneta Odluka da se studija mora raditi.

140 Odluka o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste izgrađenih investicionih objekata odnosno izvedenih radova na tim objektima, ("Službeni glasnik SRS", br. 2/74)

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Izgradnja postrojenja električne/toplotne energije iz hidrotermalnih izvora u Republici Srbiji", čiji su autori Dr Branislava Lepotić Kovačević dipl.prav, Stanislav Milosavljević, dipl. inž. rud, i Bojan Lazarević, dipl.el.inž.

Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010. godine.