Naučnici razbili mitove: Ručno pranje odeće jednako štetno kao mašinsko, sintetička odeća nije jedini krivac
Koautorka izveštaja, Keli Šeridan, asistentkinja profesora za forenzičke nauke (tekstilna vlakna) na Nortambrija Univerzitetu, rekla je da postavljanje filtera na kućnim veš mašinama neće sprečiti otpuštanje mikrovlakana u prirodu.
- Najefikasnije i dugoročno rešenje za smanjenje zagađenja mikrovlaknima je da se fokusiramo na osnovni uzrok - sam tekstil – istakla je Šeridan.
Prema istraživačkom timu, između 6.500 i 87.000 tona mikrovlakana otpušta se tokom pranja veša svake godine samo u Velikoj Britaniji. Međutim, kako napominje izveštaj, više od polovine svetske populacije nema redovni pristup mašini za pranje veša i stoga pere "van mreže", na primer, ručno.
Rezultat je da otpadna voda od ručnog pranja može direktno otići u reke ili na betonske i kamenite "terase za pranje", zaobilazeći postrojenja za tretman otpadnih voda, čak i tamo gde su takva postrojenja dostupna.
- Naučnim istraživanjima često izmiču ljudi koji peru odeću ručno, a glavni fokus je na vlaknima otpuštenim od strane konvencionalnih električnih mašina za pranje – napominje istraživački tim. - Iako su naučnici iz zemalja gde mnogi ljudi peru ručno primetili da ove metode dovode do otpuštanja vlakana, retko su dobijali neophodnu podršku da izmere ili uporede količinu otpuštenih vlakana.
Pamučna odeća takođe problem
Eksperiment je merio vlakna otpuštena kako sa već opranih, tako i sa potpuno novih pantalona od 100% poliestera kupljenih u prodavnici na britanskom tržištu. Pantalone su bile slične poliesterskoj odeći koju je tim pronašao na tržištima na Filipinima i odeći koju su posmatrali kako se pere ručno.
Rezultati su pokazali da ručno pranje pantalona korišćenjem plastične četke za ribanje dovodi do otpuštanja između 6.499 i 64.500 pojedinačnih vlakana po komadu odeće. To je, kako su istraživači naveli, bilo uporedivo sa nivoima prijavljenim za mašinsko pranje.
Istraživački tim je takođe otkrio da tekstil napravljen od prirodnih vlakana otpušta slične količine kao sintetička vlakna.
- Iako se često promovišu kao biorazgradiva, pamučna vlakna prolaze kroz modifikacije za upotrebu u tekstilnoj industriji koje menjaju strukturu celuloze od koje su sastavljena. Većina pamuka takođe ima hemijske boje i završne tretmane dodate tokom obrade. Kao rezultat, pamučna tekstilna vlakna ne razlažu se lako u prirodnom okruženju. I bilo koja razgradnja koja se dogodi verovatno će osloboditi hemikalije iz njihove proizvodnje u okolinu. Ovo važi bez obzira na način pranja tekstila – upozorili su naučnici.
U timu su učestvovali naučnici sa Univerziteta Izabela na Filipinima, Univerziteta Volongong u Australiji i još sedam univerziteta u Velikoj Britaniji.
M. D.