Šta investitori dobijaju, a šta im nedostaje prilikom ulaganja u napuštene ili nedovoljno iskorišćene objekte?

Prema rečima stručnjaka, postoji više vrsta braunfild investicionih lokacija.

- Uglavnom su to stare industrijske hale ostale iz vremena pojedinih neuspešnih privatizacija, onda stare upravne zgrade poput Trudbenika, Doma, Beka, Jugohemije, BIGZ-a, Beograđanke koje su sve uspešno rekonstruisane i već su na tržištu kao inovirani kancelarijski prostori. Braunfildi su važni iz higijenskih razloga da im se što pre nađe namena i da ne budu više rugla po našim gardovima i njihovim okolinama - kaže Aleksandar Opsenica, građevinski inženjer i osnivač REBEC konferencije na kojoj se ove godine govorilo i o braunfild investicionim lokacijama.

- Pojednini braunfildi imaju i istorijsko arhitektonsko urbanistčki pečat autora tog vremena kada su bili u "pogonu", pa samim tim imaju i neke istorijske/kulturološke vrednosti. Naravno, ako im se sačuva izvorni koncept i nisu predmet rušenja i ponovne gradnje, kao što je slučaj sa blokom stambeno poslovnog kompleksa na Slaviji. Inevstitor se "izborio" za papir da može da ruši, jer je to bio jedini način finansijske održivosti i prihvatljivosti - dodaje sagovornik RTS.

- Ovi objekti obično imaju povezanost sa neuređenom imovinom, u današnjem vremenu limitiranim urbanizmom za neki uobičajeni kapacitet gradnje. Mada imamo primera iz novije istorije, recimo nova upravna zgrada G.P. Rad na Novom Beogradu koji je u stečaju, koja je zastala sa gradnjom početkom devedesetih godina prošlog veka. Ili zgrada u Prizrenskoj koja izlazi na park prema Zelenom vencu. Sada se upravo rekonsturiše stara zgrada Beobanke koja će biti jedna od modernijih rekonstruisanih objekata u centru Beograda - objašnjava Opsenica.

Podseća da ima mnogo starih objekata na dobrim lokacijama kojima je data druga namena. Od industrijskih kompleksa i nekadašnjih fabrika nastali su tzv. kondominijumi, šoping centri, poslovni prostori.

Ograničenja braunfild investicija ima dosta.

- To su najčešće objekti koji su građeni kada nisu postojala kao sada rešenja o, recimo, protivpožarnim uslovima. Obično nemaju podzemne garaže, a to danas rešiti u naguranom prostoru oko postojećih zgrada na nivou ulica je finansijki skoro nemoguće. Nema održive ivesticione matematike da se ispod postećeg objekta izgradi podzemna garaža, mada postoji tehnologija za takve poduhvate - kaže sagovornik RTS.

- Po današnjim zakonima u nesaglasju su neto i bruto površine. Braunfild danas uglavnom ima više zvaničnih kvadrata nego ranije zbog promenjene metodologije obračuna površine terasa, pa investitor dolazi u situaciju da mora da doplati naknade za taj način obračunate površine - precizira Opsenica.

Braunfild investicionih lokacija bi, smatra, trebalo da je sve manje.

- Može da im poraste broj, ali to onda znači da su se pojavili investitori koji su omašili svoju viziju, pa su zastali sa gradnjom. Obično se dešava da je banka čekala, ali nije dočekala da se objekat stavi u funkciju. U naplati potraživanja ti poduhvati su završili kod nekoga drugog - navodi sagovornik RTS.

U resornom ministarstvu navode da se broj i braunfild i grinfild lokacija konstantno menja, budući da se u evidenciji postojećih lokacija osim onih koje se koriste i u kojima se obavlja delatnost vode i zahtevi koji pristižu od fizičkih lica, a čiju spremnost u prostornom, planskom, urbanističkom i građevinskom smislu, tek treba utvrditi.

- Postoji na desetine i braunfild i grinfild potencijalnih lokacija. Njihov broj se konstantno uvećava u formi pojedinačnih parcela ili u sklopu industrijskih granica, za koje se podaci redovno obrađuju i ažuriraju - navode u Ministarstvu privrede.

- Sveukupnim privrednim rastom, te razvojem saobraćajne infrastrukture, evidentan je i rast broja industrijskih i logističkih objekata u poslednjih nekoliko godina. Shodno tome, tržište je bogatije i za kompanije koje razvijaju i grade ove objekte po principu "ključ u ruke", a sve više kompanija se odlučuje i za tzv. "build-to-suit/lease" - dodaju u ovoj instituciji.

Braunfild investicionih lokacija u Srbiji ima i starih, poput proizvodnih hala koje više nisu u upotrebi, i novih, građenih u industrijskim zonama ili naučno-tehnološkim parkovima.

- Razvijenost opštine i infrastrukture je u direktnoj proporciji sa interesovanjem budućih investitora i brojem investicionih projekata - navode u resornom ministarstvu.

- Adekvatna jačina struje, kvalitetna vodovodna i kanalizaciona mreža, saobraćajna infrastruktura su izuzetno važna pitanja i razlozi koji, između ostalog, opredeljuju investitore za poslovanje na određenim lokacijama. Veoma je značajan koncept industrijskih parkova, kao funkcionalnih celina u kojima je omogućeno korisnicima da drugi u njihovo ime brinu o funkcionisanju prostora i svim potrebnim uslovima. Oni se nalaze u blizini važnih saobraćajnica – autoputeva, pruga, aerodroma, luka - dodaju u ovoj instituciji.