Izgradnja postrojenja i proizvodnja električne/toplotne energije iz hidrogeotermalnih izvora u Republici Srbiji - Urbanizam i pribavljanje dozvole

Treba naglasiti da svi radovi, odnosno objekti koji ili nalaze ispod površine terena podležu Zakonu o geološkim istraživanjima i Zakonu o rudarstvu. Izgradnja nadzemnih objekata (cevovoda, elektro- i mašinske instalacije, degazatora, rezervoara i dr.) regulisana je delom Zakonom o rudarstvu, a delom Zakonom o planiranju i izgradnji. Prema Zakonu o rudarstvu izrađuju se "nadzemni objekti za eksploataciju, pripremu i transport podzemne vode".(*95) na eksploatacionom polju.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji izgrađuju se objekti, tj. građevine spojene sa tlom, koje predstavljaju fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu sa svim potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrađuje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutrašnja i spoljna mreža i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene površine objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.). (*96)

Uspostavljanje granice između rudarskih objekata i objekata shodno Zakonu o planiranju i izgradnji (građevinski) i Zakonu o energetici (energetski objekat) nije jednostavno, a podela objekata na rudarske objekte i energetske objekte vrši se u zavisnosti od namene objekta. Izgradnja objekata koji su namenjeni za direktnu eksploataciju geotermalne energije (*97), u smislu njenog korišćenja za direktno grejanje objekata za stanovanje ili za snabdevanje toplovoda za distribuciju toplotne energije izvršavala bi se po Zakonu o rudarstvu. U slučaju kada bi proces eksploatacije geotermalne energije bio namenjen korišćenju u objektu za proizvodnju toplotne i/ili električne energije, ovaj objekat bi se gradio u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Potrebno je razlikovati izgradnju objekata za neposrednu eksploataciju geotermalne energije od obavljanja delatnosti proizvodnje toplotne i/ili električne energije. Kada se radi o izgradnji samog objekta (rudarskog ili energetskog) oni se grade u skladu sa merodavnim zakonom, ali se obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne i/ili električne energije uređuje u skladu sa Zakonom o energetici, Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i Zakonom o komunalnim delatnostima.

Neophodno je ukazati na činjenicu da je Zakon o koncesijama (*98) jedini propis Republike Srbije, čijom primenom se može istovremeno ostvariti i pravo na istraživanje i eksploataciju hidrogeotermalne energije, izgradnju, održavanje i korišćenje komunalnih objekata radi obavljanja komunalnih delatnosti, izgradnje, održavanje i korišćenje energetskih i drugih objekata radi proizvodnje električne i toplotne energije, kao i obavljanje drugih delatnosti od opšteg interesa. Ovakvo određenje predmeta koncesije ukazuje da se shodno ovom zakonu može tražiti koncesija koja bi obuhvatila celinu istraživanja i eksploatacije geotermalne energije i obavljanje delatnosti proizvodnje toplotne i/ili električne energije. (*99)

Objekti za direktnu eksploataciju hidrogeotermalne energije (*100)

U slučaju kada se geotermalna energije eksploatiše direktno, od strane lica koje je nosilac eksploatacionog prava, za grejanje u stambenoj zgradi, školi, bolnici, banji i slično, bez povezivanja na sistem za daljinsko grejanje ili snabdevanja trećih lica toplotnom energijom na drugi način - rudarski objekat bi bio dovoljan za konkretnu eksploataciju. Objekat nosioca eksploatacionog prava koji koristi grejanje na hidrogeotermalnu energiju se gradi u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji. U navedenom slučaju je potrebno da već zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadrži i podatke o načinu korišćenja hidrogeotermalnog izvora i vraćanja iskorišćene vode iz hidrogeotermalnog izvora u zemlju, kanalizaciju ili drugi način, kao i neophodna vodna akta, ako ceo projekat nije prikazan u postupku dobijanja vodnih akata za rudarske istražne i eksploatacione radove i objekte. (*101)

Izgradnja energetskog objekta za proizvodnju toplotne i/ili električne energije

Energetski objekti za obavljanje proizvodnje energije iz hidrogeotermalnih izvora prema delatnosti koju obavljaju mogu biti: 1) elektrane za proizvodnju električne energije; 2) elektrane za proizvodnju toplotne energije i 3) elektrane za proizvodnju i električne i toplotne energije u kombinovanom ciklusu. Sve ove elektrane mogu, prema nazivnoj snazi, biti: elektrane preko 10 MW i male elektrane, do 10 MW.

U zavisnosti o kojoj elektrani se radi, na nju se mogu primenjivati različite odredbe istih propisa. Različitost ovih odredbi se najčešće odnosi na nadležnost organa koji donosi rešenje u konkretnom upravnom postupku, ali može se odnositi i na neke druge uslove.

Izvori prava (*102)

Propisi za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju toplotne i/ili električne energije (u daljem tekstu: elektrana) mogu podeliti u dve osnovne grupe: propisi kojima je uređena oblast planiranja i izgradnje i propisi kojima je uređena oblast energetike. U grupu propisa kojima je uređena oblast planiranja i izgradnje spadaju pre svega Zakon o planiranju i izgradnji, podzakonska akta ovog zakona. Zakon o prostornom planu Republike Srbije i drugi propisi.

Prostorni planovi (regionalni prostorni planovi, prostorni planovi jedinice lokalne samouprave i prostorni planovi područja posebne namene) i urbanistički planovi (generalni urbanistički plan, plan generalne regulacije, plan detaljne regulacije) su planski dokumenti. Propisima kojima je uređena oblast izgradnje propisan je postupak dobijanja lokacijske dozvole, građevinske dozvole i upotrebne dozvole, a planskim dokumentima su definisani ciljevi prostornog planiranja i razvoja, odnosno prostornog uređenja, odnosno da li je planirano da se u određenom vremenskom periodu izgradi određeni objekat na određenom mestu u Republici Srbiji.

Neophodan element za dobijanje navedenih dozvola je pribavljanje tehničkih uslova za priključenje na elektroenergetsku mrežu ili mrežu daljinskog grejanja, kao i vodnih uslova, vodne saglasnosti i u određenim slučajevima i vodne dozvole, koje se izdaju u postupku predviđenom Zakonom o vodama i propisima donetim na osnovu ovog zakona. U grupu propisa u oblasti energetike spadaju: Zakon o energetici, prateći propisi ovog zakona, Strategija razvoja energetike Republike Srbije, Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije i drugi gore navedeni propisi koji se odnose na izdavanje energetske dozvole, priključenje objekta na mrežu i sl.

Zakonom o energetici je predviđeno da se energetski objekti mogu graditi ako Ministar rudarstva i energetike izda energetsku dozvolu podnosiocu zahteva. Postupak za dobijanje energetske dozvole se reguliše Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole. Takođe je predviđeno da se energetska dozvola izdaje u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i sa Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, u kom se uređuju uslovi i mesto gde konkretan energetski objekat treba da se izgradi. Postupak dobijanja energetske dozvole prethodi postupku dobijanja građevinske dozvole za konkretni objekat, a koji je regulisan grupom propisa o planiranju i izgradnji.

Postupci koji se odnose na dobijanje energetske dozvole, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole, licence za obavljanje delatnosti, priključenja na elektroenergetsku mrežu i drugi postupci neophodni za dobijanje prateće dokumentacije su upravni postupci, a rokovi za dobijanje ovih akata su utvrđeni samim propisom kojim je regulisan postupak dobijanja nekog upravnog akta neophodnog za izgradnju elektrane ili obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije. U slučaju da ovi rokovi nisu utvrđeni konkretnim propisima, na rok izdavanja konkretnog upravnog akta se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku. (*103)(*104)

Postupak izgradnje elektrane

Da bi se u Republici Srbiji izgradio i koristio bilo koji objekat, pa i elektrana, neophodno je da se ispune sledeći uslovi: 1) pribavljanje energetske dozvole; 2) pribavljanje lokacijske dozvole; 3) pribavljanje građevinske dozvole; 4) izgradnja objekta i tehnički pregled objekta i 5) pribavljanje upotrebne dozvole. Izgradnja objekata u Republici Srbiji formalno, započinje dobijanjem građevinske dozvole, a vrši se na osnovu ove dozvole i izrađene tehničke dokumentacije.

Kao prethodni postupak pribavljanju građevinske dozvole su: 1) pribavljanje energetske dozvole, koja je neophodna za izgradnju energetskih objekata u koje spadaju elektrane snage veće od 1 MW; 2) pribavljanje lokacijske dozvole u skladu sa važećim planskim dokumentom; 3) izrada tehničke dokumentacije. Da bi se dobila energetska dozvola, potrebno je pribaviti Informaciju o lokaciji. U svakom slučaju, postupak dobijanja energetske dozvole se mora obaviti pre pribavljanja lokacijske dozvole.

U postupku pribavljanja lokacijske dozvole od nadležnih organa i organizacija je potrebno pribaviti vodne uslove, energetsko-tehničke uslove za priključenje na elektroenergetsku mrežu, uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, itd. U postupku pribavljanja građevinske dozvole, za elektrane snage veće od 50 MW, propisano je da je neophodno podneti i Studiju procene uticaja budućeg objekta na životnu sredinu.

Izbor lokacije, uvid u važeće planske dokumente i Informacija o lokaciji

Prvi korak potencijalnog investitora, odnosno lica za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime će da glasi građevinska dozvola za izgradnju elektrane je, svakako, izbor lokacije. Lokacija i njen izbor su već predodređeni samim mestom gde se vrši eksploatacija geotermalne energije. Drugi korak investitora je provera da li je u važećim planskim dokumentima na izabranoj lokaciji predviđena izgradnja energetskog objekta.

U jedinici lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi izabrana lokacija, može se dobiti na uvid važeći planski dokument u kome se može proveriti da li je na toj lokaciji predviđena izgradnja energetskih objekata. Za željenu lokaciju se zatim podnosi Zahtev za dobijanje Informacije o lokaciji, a u cilju dobijanja podataka o mogućnostima i ograničenjima gradnje na razmatranoj katastarskoj parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Zahtev za izdavanje Informacije o lokaciji, podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave. (*105) U prilogu zahteva dostavlja se kopija plana parcele/parcela, a koja se prethodno traži iz Katastarske službe na teritoriji opštine. Preporuka je da se uporedo sa nabavljanjem kopije plana, iz Katastra traži i lista vlasnika parcela, kako bi se utvrdio vlasnik zemljišta. Informacija o lokaciji pored naziva podnosioca zahteva, broja katastarske parcele i mesta na kom se nalazi sadrži (*106) i podatke o: 1) planskom dokumentu na osnovu koga je izdaje; 2) zoni u kojoj se nalazi; 3) nameni zemljišta; 4) regulacionim i građevinskim linijama; 5) pravilima građenja; 6) uslovima priključenja na infrastrukturu; 7) potrebi izrade detaljnog urbanističkog plana ili urbanističkog projekta (*107); 8) katastarskoj parceli, odnosno o tome da li katastarska parcela ispunjava
uslove za građevinsku parcelu sa uputstvom o potrebnom postupku za formiranje građevinske parcele; 9) inženjersko-geološkim uslovima; 10) posebnim uslovima za izdavanje lokacijske dozvole (spisak uslova).

Informacija o lokaciji omogućava licu na čije ime je izdata da prikupi sve posebne uslove (uslovi zaštite spomenika kulture, uslovi očuvanja životne sredine, itd.) i tehničke uslove (mesto i način tehničkih priključaka objekta na infrastrukturne vodove, kao i njihovih kapaciteta) pre izdavanja lokacijske dozvole.

Informacija o lokaciji izdaje se u roku od 8 dana od dana podnošenja zahteva, a uz naknadu stvarnih troškova izdavanja iste informacije. U slučaju da se objekat nalazi u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima, (*108) u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, u skladu sa zakonom ili kada je objekat za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i više MW, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom, nadležni organ je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno autonomna pokrajina, ako se objekat nalazi na njenoj teritoriji.

Energetska dozvola (*109)

Energetska dozvola je dozvola za izgradnju energetskog objekta, koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike. Potrebno je ukazati da se energetska dozvola za elektranu izdaje pod uslovima da je izgradnja ovog objekta, po svojoj vrsti i nameni, u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i sa Programom ostvarivanja ove strategije.

Za dobijanje energetske dozvole neophodno je da budu ispunjeni kriterijumi za izgradnju proizvodnih energetskih objekata predviđeni Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole. (*110) Za elektrane snage ispod 1 MW nije predviđeno izdavanje energetske dozvole, što znači da se za ove objekte izdaje lokacijska dozvola, bez sprovođenja postupka izdavanja energetske dozvole. Zahtev za izdavanje energetske dozvole, shodno Zakonu o energetici, sadrži podatke o: 1) lokaciji na kojoj treba da se izgradi elektrana; 2) roku završetka gradnje; 3) vrsti i kapacitetu i energetskoj efikasnosti elektrane; 4) energentima koje će energetski objekat koristiti; 5) načinu proizvodnje i preuzimanja energije; 6) načinu zaštite životne sredine u toku izgradnje i rada; 7) uslovima koji se odnose na prestanak rada; 8) visini planiranih finansijskih sredstava za izgradnju i načinu
obezbeđivanja tih sredstava.

Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole razlikuju se male elektrane za proizvodnju električne energije od objekata za proizvodnju električne energije koji su nazivne snage preko 10 MW. U pogledu objekata za proizvodnju toplotne energije ne postoji razlika između male toplane i drugih toplana.

Ovim pravilnikom su uređeni obrazac (O-1) Zahteva za izdavanje energetske dozvole posebno za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju električne energije nazivne snage od 1 MW do 10 MW (koji se odnosi na male elektrane), obrazac (O-2) Zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnje energetskog objekta za proizvodnju električne energije nazivne snage preko 10 MW i obrazac (O-10) Zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskog objekat za proizvodnju toplotne energije snage preko 1 MW.

Ovaj Pravilnik ne uređuje slučaj kada se vrši izgradnja objekta za proizvodnju i električne i toplotne energije, tako da je u tom slučaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje energetske dozvole potrebno podneti oba zahteva istovremeno. U ovom zahtevu potrebno je navesti sledeće podatke: 1) opšte podatke o podnosiocu zahteva (naziv, adresa, država, matični broj podnosioca, poreski identifikacioni broj, pravno organizacioni oblik, podaci o poslovodstvu, podaci o registraciji, ime kontakt osobe); 2) osnovne podatke o objektu (*111) (naziv objekta, lokaciju zemljišta, tehničke podatke o energetskom objektu, učešće energetskog objekta kod sistemskih usluga, osnovno i rezervno gorivo); 3) vrednost investicije (iznos planiranih finansijskih sredstava i način njihovog obezbeđenja); 4) finansijsko stanje podnosioca zahteva (odgovarajuću izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta i dokaz o odgovarajućem bonitetu podnosioca); 5) predviđeni ekonomski i životni vek objekta, kao i način sanacije lokacije po okončanju životnog veka objekta (uklanjanje, demontaža objekta); 6) usklađenost sa prostornim planovima i konceptom razvoja energetike (informacija o lokaciji ili urbanistički uslovi za izgradnju – ako je takav dokument donet ili izdat, akt nadležnog organa o nameni zemljišta sa utvrđenim merama i uslovima zaštite životne sredine – ako je takav akt donet i mišljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za električnu energiju o uslovima i mogućnostima priključenja na sisteme); 7) elaborat o izgradnji energetskog objekta; 8) u slučaju da se energetski objekt gradi po delovima koji predstavljaju tehničkotehnološku celinu, zahtev sadrži podatke o planiranim fazama građenja i konačnom roku završetka radova.

Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, investitor podnosi: 1) informaciju o lokaciji ne stariju od jedne godine; 2) akt nadležnog organa o nameni zemljišta na kojem će se graditi energetski objekat sa utvrđenim merama i uslovima zaštite životne sredine (ako je takav akt donet); 3) elaborat o izgradnji energetskog objekta za koji se traži energetska
dozvola (*112), koji posebno sadrži i analizu mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine (*113); 4) odgovarajuću izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva, odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta, sa navođenjem naziva i vrste energetskog objekta na koji se izjava odnosi, lokacije energetskog objekta, maksimalne snage objekta i iznosa investicije za izgradnju energetskog objekta; 5) mišljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za električnu energiju o uslovima i mogućnostima priključenja novog objekta na sistem. (*114)(*115)(*116)

Energetska dozvola se izdaje u roku od trideset dana od dana podnošenja zahteva. Na rešenje o izdavanju energetske dozvole nezadovoljna stranka može podneti žalbu u roku od sedam dana od dana prijema rešenja. Energetska dozvola se izdaje na period od dve godine i može se produžiti na zahtev imaoca.

Uslovi za priključenje

Pre izdavanja lokacijske dozvole potrebno je pribaviti i uslovi za priključenje na elektroenergetsku mrežu. Ako investitor sam ne pribavi ove uslove, nadležni organ za izdavanje lokacijske dozvole ih pre izdavanja lokacijske dozvole pribavlja po službenoj dužnosti. U postupku izrade urbanističkog planskog akta, lokacijske dozvole, odnosno glavnog projekta za izgradnju objekta, na zahtev investitora ili nadležnog organa, energetski subjekt na čiji sistem se priključuje objekat proizvođača energije, izdaje uslove za priključenje objekta proizvođača na elektroenergetsku mrežu.

Uslovima za priključenje se definiše mogućnost priključenja objekta proizvođača na elektroenergetsku mrežu, odnosno definišu se elektroenergetski i tehnički uslovi potrebni za izradu glavnog projekta za izgradnju objekta. Postupak počinje kada se podnese zahtev za izdavanje uslova za priključenje. Uz zahtev se prilaže: 1) dokaz o uplati troškova za izdavanje traženih uslova za priključenje prema cenovniku; 2) druga dokumentacija koja je navedena u obrascu zahteva za izdavanje uslova za priključenje.

Tehničkim izveštajem se, na osnovu izvršene analize, utvrđuje da li postoje elektroenergetski i tehnički uslovi za eventualno buduće priključenje objekta prema podnetom zahtevu. Na osnovu tehničkog izveštaja energetski subjekt, na čiji se sistem priključuje objekat proizvođača, izdaje akt o uslovima za priključenje investitoru izgradnje
objekta, odnosno nadležnom organu.. Kroz uslove za priključenje je definisan njihov rok važnosti. Na akt o uslovima za priključenje ne može se uložiti žalba (akt o uslovima za priključenje ne sadrži obrazloženje i uputstvo o pravnom sredstvu). Akt o uslovima za priključenje se izdaje u roku propisanom zakonom (*117).

Lokacijska dozvola (*118)

Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da je lokacijska dozvola dokument koji sadrži sve uslove i podatke potrebne za izradu tehničke dokumentacije idejnog i glavnog projekta, a u skladu sa važećim planskim dokumentom. Lokacijska dozvola je takođe uslov za izdavanje građevinske dozvole. Lokacijsku dozvolu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije snage 10 i više MW, za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom, kao i za elektrane koje se grade u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja, i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine i objekata u zaštićenim područjima u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, pod uslovom da se objekat u celini gradi na teritoriji autonomne pokrajine. Za sve ostale elektrane (npr. snage do 10 MW) lokacijsku dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave (grad, opština) na čijem području će se graditi objekat. (*119)(*120)

Postupak izdavanja lokacijske dozvole

Dokumentacija neophodna za dobijanje lokacijske dozvole za izgradnju elektrane je utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. Kao obavezan prilog zahtevu za dobijanje lokacijske dozvole podnosi se: 1) kopija plana parcele (ne starija od šest meseci); 2) izvod iz katastra podzemnih instalacija; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu (*121). Zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, pored navedenog obavezno treba da sadrži i podatke o objektu koji će se graditi, a naročito o planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehničkim karakteristikama i slično. (*122)

Zakonom o planiranju i izgradnji je utvrđeno da se pre podnošenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira građevinska parcela. Ako organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz podnet zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta odgovarajuća dokumentacija obaveštava o tome podnosioca zahteva u roku od osam dana. U slučaju da planski dokument ne sadrži sve uslove i podatke za izradu tehničke dokumentacije, nadležni organ ih pribavlja po službenoj dužnosti, o trošku investitora. Organi, odnosno organizacije, ovlašćeni za izdavanje tih uslova i podataka dužni su da po zahtevu nadležnog organa postupe u roku od 30 dana.

Lokacijska dozvola se izdaje u roku od 15 dana. Ovaj rok se računa od podnošenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti (ako te uslove investitor nije već sam prikupio). Lokacijska dozvola sadrži naročito (*123): 1) ime i prezime investitora sa JMBG, odnosno poslovno ime ili naziv investitora sa sedištem i PIB; 2) broj i površinu katastarske parcele; 3) podatke o postojećim objektima na parceli koje je potrebno ukloniti; 4) definisan pristup javnoj saobraćajnoj površini; 5) namenu objekta; 6) građevinske linije; 7) pravila građenja; 8) uslove za priključenje na saobraćajnu komunalnu i drugu infrastrukturu; 9) moguće i obavezujuće faze u realizaciji projekta; 10) popis obaveznih delova glavnog projekta; 11) naziv planskog dokumenta na osnovu koga se izdaje; 12) konstataciju da pravnosnažna lokacijska dozvola jeste osnov za izradu idejnog i glavnog projekta ako se radi o objektu iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno glavnog projekta; 13) obavezu odgovornog projektanta da projekat uradi u skladu sa pravilima građenja i uslovima lokacijske dozvole; 14) konstataciju da izdata lokacijska dozvola prestaje da važi ako investitor u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Na rešenje o lokacijskoj dozvoli može se izjaviti žalba u roku od osam dana. Po žalbi na rešenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave rešava Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ grada Beograda (za građenje ili rekonstrukciju objekata do 800 m² bruto razvijene građevinske površine), ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno grada Beograda.(*124)

Formiranje građevinske parcele

Građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koji je izgrađen ili planom predviđen za izgradnju; Za izgradnju elektrana, građevinska parcela predstavlja zemljišni pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i pojedinačnih parcela na kojima se nalaze pripadajući nadzemni objekti. Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i ugovori o ustanovljavanju prava službenosti zaključeni sa vlasnicima katastarskih parcela. Elektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljištu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. (*125)

Pre podnošenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole izrađuje se Projekat parcelacije/preparcelacije, tj. formiranja građevinske parcele (*126). Projekat preparcelacije podrazumeva projekat obrazovanja jedne ili više građevinskih parcela na većem broju katastarskih parcela, dok projekat parcelacije podrazumeva projekat obrazovanja većeg broja građevinskih parcela na jednoj katastarskoj parceli. Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, a koje je upisano u odgovarajući registar.

Izradom projekta parcelacije/preparcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Navedeni projekat parcelacije/preparcelacije obavezno sadrži i Projekat geodetskog obeležavanja. Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije se predaje organu nadležnom za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave na potvrdu. Ako je projekat u skladu sa važećim planskim dokumentom, nadležni organ potvrđuje projekat u roku od 10 dana, a ako nije o tome obaveštava podnosioca projekta. Prigovor na navedeno obaveštenje može se podneti opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od 3 dana od dana dostavljanja.

Dalje se, Organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra (RGZ – Republički geodetski zavod), dostavlja Zahtev za provođenje parcelacije, odnosno preparcelacije.
Uz Zahtev za provođenje parcelacije, odnosno preparcelacije se podnosi: 1) dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i 2) projekat preparcelizacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, a čiji sastavni deo je i Projekat geodetskog obeležavanja.

Po ovom zahtevu, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi Rešenje o formiranju katastarske/ih parcele/a. Na ovo rešenje može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Procena uticaja na životnu sredinu

Procena uticaja na životnu sredinu je veoma značajan elemenat u postupku izgradnje elektrane. U postupku pribavljanja energetske dozvole neophodno je izraditi analizu mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine. Ukoliko nadležni organ utvrdi za potrebno, kao element za izdavanje građevinske dozvole neophodno je izraditi studiju o proceni uticaja elektrane na životnu sredinu.

Uredbom o Listi projekata za koje je obavezna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Lista I) i Listi projekata za koje se može zahtevati izrada ove Studije (Lista II), utvrđeno je da se za izgradnju elektrane snage preko 50 MW obavezno radi studija o proceni uticaja (Lista I ove uredbe), a da se za elektrane snage 1-50 MW može tražiti Studija o proceni uticaja ovog objekta na životnu sredinu (Lista II ove uredbe). Za elektrane snage ispod 1 MW nije potrebna izrada ove studije.

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu je utvrđeno da, kada se radi o elektrani od 1-50 MW, obzirom na to da onaspada u grupu objekata za koje se može tražiti Studija procene uticaja na životnu sredinu, nosilac projekta za ovaj objekat podnosi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja nadležnom organu. Nadležnost organa u postupku utvrđivanja potrebe izrade studije o proceni uticaja je ista kao i kod utvrđivanja nadležnosti za izdavanje građevinske dozvole. To znači da je za elektrane 10 i više MW, odnosno za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom nadležno Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, a ako se elektrana nalazi na teritoriji autonomne pokrajine – nadležni organ autonomne pokrajine.

Za elektrane do 10 MW je nadležan organ jedinice lokalne samouprave (*127). Zahtev o potrebi procene uticaja podnosi se na propisanom obrascu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Pravilnikom o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Zahtev o potrebi procene uticaja na osnovu koga se odlučuje o potrebi procene uticaja sadrži: 1) podatke o nosiocu projekta, 2) opis lokacije, 3) opis karakteristika projekta, 4) prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane, 5) opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju, 6) opis značajnih štetnih uticaja projekta na životnu sredinu, 7) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja
značajnih štetnih uticaja, 8) druge podatke i informacije na zahtev nadležnog organa.

Uz navedeni zahtev se mora priložiti i 1) informacija o lokaciji ili potvrđeni urbanistički projekat (ne stariji od godinu dana), 2) idejno rešenje ili idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta; 3) grafički prikaz mikro i makro lokacije; 4) uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa i organizacija pribavljeni u skladu sa posebnim zakonom; 5) dokaz o uplati republičke administrativne takse; 6) drugi dokazi na zahtev nadležnog organa.

Nadležni organ obaveštava zainteresovane organe i javnost o podnesenom zahtevu u roku od 10 dana,. Zainteresovani treba da dostave svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja. Nadležni organ, odlučuje o zahtevu u daljem roku od 10 dana. Ako je odlučeno da je za razmatranu elektranu potrebna procena uticaja, u istoj Odluci se može odrediti i obim i sadržaj studije o proceni uticaja. Ako se utvrdi da procena uticaja nije potrebna, nadležni organ u Odluci može utvrditi minimalne uslove zaštite životne sredine. Odluka se dostavlja nosiocu projekta, zainteresovanim organima i javnosti u roku od tri dana od dana donošenja odluke.

Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu, a nadležni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe. Ako je po zahtevu o proceni uticaja dobijena Odluka kojom je odlučeno da je procena uticaja potrebna i ukoliko u istoj Odluci nadležni organ nije odredio obim i sadržaj studije o proceni uticaja, nosilac projekta mora nadležnom organu podneti zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja i to na propisanom obrascu.

Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja sadrži: 1) podatke o nosiocu projekta, 2) opis lokacije, 3) opis projekta, prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane, 4) opis činilaca životne sredine koji mogu biti izloženi uticaju, 5) opis značajnih štetnih uticaja projekta na životnu sredinu, 6) opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja, i otklanjanja značajnih štetnih uticaja, 7) netehnički rezime podataka 2) do 6), 8) podaci o mogućim teškoćama na koje je naišao nosilac projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije, 9) druge podatke i informacije na zahtev nadležnog organa. Uz navedeni zahtev se moraju priložiti i informacija o lokaciji ili potvrđeni urbanistički projekat (ne stariji od godinu dana), idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta, grafički prikaz makro i mikro lokacije, uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa, dokaz o uplati takse i drugi dokazi na zahtev nadležnog organa.

Nadležni organ obaveštava zainteresovanu javnost o podnetom zahtevu, u roku od 10 dana. Zainteresovani moraju podneti svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja. Nadležni organ donosi odluku o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja u roku od 10 dana. Odluka se dostavlja nosiocu projekta i zainteresovanoj javnosti u roku od 3 dana.

Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu, a nadležni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe. Detaljnija procedura za izradu studije o proceni uticaja elektrane na životnu sredinu regulisana je Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i podzakonskim aktima ovog zakona (*128). Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu je utvrđeno da je konkretna studija o proceni uticaja elektrane na životnu sredinu sastavni deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ili uz prijavu početaka izvođenja projekta (izgradnja, izvođenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti).

Studija o proceni uticaja obavezno sadrži: 1) podatke o nosiocu projekta; 2) opis lokacije; 3) opis projekta; 4) prikaz razmatranih glavnih alternativa projekta; 5) prikaz stanja životne sredine na mikro i makro lokaciji; 6) opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu; 7) procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa; 8) opis mera u cilju sprečavanja, smanjenja i mogućeg otklanjanja značajnijeg štetnog uticaja na životnu sredinu; 9) program praćenja uticaja na životnu sredinu; 10) netehnički kraći prikaz do sada navedenih podataka; 11) podaтке o tehničkim nedostacima ili nepostojanju odgovarajućih stručnih znanja i veština ili nemogućnosti da se pribave odgovarajući podaci.

Uz studiju se prilažu i pribavljeni uslovi i saglasnosti drugih nadležnih organa i organizacija. Studija sadrži i osnovne podatke o licima koja su učestvovala u izradi, o odgovornom licu, datumu izrade, potpis i pečat odgovornog lica, kao i pečat ovlašćene organizacije koja je izradila studiju, a registrovana je za izradu ovakve vrste dokumentacije u Agenciji za privredne registre. (*129)

Najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema konačne odluke o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, nosilac projekta je dužan da ponese zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Uz zahtev se podnosi studija o proceni uticaja (3 primerka u papirnom i 1 u elektronskom obliku) i odluka nadležnog organa iz prethodne faze postupka. Javni uvid, prezentaciju i javnu raspravu o studiji obezbeđuje nadležni organ, koji o njihovom vremenu i mestu obaveštava zainteresovane u roku od 7 dana. Javna rasprava se može sprovesti najmanje 20 dana od dana obaveštavanja.

Nadležni organ obrazuje Tehničku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja u roku od 10 dana od dana prijema zahteva za dobijanje saglasnosti. Tri dana posle obrazovanja Tehničke komisije, komisiji se dostavlja studija na ocenu. Po završenom javnom uvidu, nadležni organ u roku od tri dana dostavlja komisiji Izveštaj sa pregledom mišljenja zainteresovanih strana.

Na predlog Tehničke komisije, nadležni organ može zahtevati od nosioca projekta da u određenom roku izvrši izmene i dopune. Tehnička komisija je dužna da izveštaj sa ocenom studije o proceni uticaja i predlogom odluke dostavi nadležnom organu u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije od nadležnog organa. Nadležni organ je dužan da u roku od deset dana od dana prijema Izveštaja od Tehničke komisije obavesti kako zainteresovane strane o odluci o davanju saglasnosti na ovu studiju ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja, a posebno o: 1) sadržini odluke; 2) glavnim razlozima na kojima se odluka zasniva; 3) najvažnijim merama koje je nosilac projekta dužan da preduzima u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja.

Protiv navedene odluke (nezadovoljni) nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor. Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu uređen je i postupak ažuriranja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zbog proteka vremena. Potrebno je ukazati da je važnost Odluke o saglasnosti na studiju o proceni uticaja dve godine, u kom roku је nosilac projekta dužan da otpočne sa izgradnjom elektrane. Po isteku ovog roka, nadležni organ, može doneti odluku o izradi nove studije o proceni uticaja ili ažuriranju postojeće.

Ova odluka se donosi na osnovu zahteva nosioca projekta. Ista odluka se donosi i u slučaju da nosilac projekta mora da odstupi od dokumentacije na osnovu koje je izrađena studija o proceni uticaja elektrane na životnu sredinu. U poslednjem slučaju zahtev za izdavanje odobrenja na ažuriranu Studiju o proceni uticaja podnosi se pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Zakonom o zaštiti životne sredine, utvrđeno je da Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja daje prethodnu saglasnost na odobrenje za korišćenje prirodnih resursa ili dobara. Ovom saglasnošću se utvrđuje ispunjenost uslova i mera održivog korišćenja prirodnih resursa, odnosno dobara (vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet) i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti. (*130)

Detalji o zakonskoj regulativi

95 Član 28, stav 4 tačka 5) Zakona o rudarstvu.

96 Član 1. i član 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji.

97 Shodno članu 7. Zakona o planiranju i izgradnji za postavljanje tipskih uređaja, opreme i instalacija koji se smatraju objektima u smislu ovog zakona, priznaje se overeni prevod na srpski jezik sertifikata izdatih od međunarodnih sertifikacionih tela ili sertifikati neke od zemalja Evropske unije, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta - Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti (“Sl. glasnik RS”, broj 36/2009), Uredba o načinu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2009), Uredba o načinu priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2009).

98 Zakon o koncesijama («Sl. glasnik RS» br. 55/03) u članu 5. utvrđuje predmet koncesije.

99 Prema odredbama Zakona o koncesijama, bilo bi moguće da se koncesija dobija za svaki korak posebno (istraživanje, eksploatacija, izgradnja objekta za proizvodnju energije, obavljanje delatnosti), što verovatno ne bi bilo celishodno.

100 Zakon o rudarstvu ne poznaje kvantitativnu razliku u pogledu količine eksploatisane geotermalne energije. Zbog toga svaka eksploatacija geotermalne energije, pa čak i ona minimalna, za potrebe domaćinstva, treba da ispuni uslove propisane ovim zakonom.

101 Član 117. tačka 18) i 24) Zakona o vodama.

102 Prilikom pisanja ovog teksta, autori su koristili izvore prava koji su bili važeći na dan 27. avgusta 2010. godine.

103 Zakon o opštem upravnom postupku («Sl. glasnik RS» br. 33/97 i 31/01).

104 Članom 208. Zakona o opštem upravnom postupku utvrđeno je da je rok za izdavanje rešenja nadležnog upravnog organa mesec dana, ako nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, odnosno najkasnije dva meseca od dana predaje urednog zahteva. Opšti rok za žalbu je petnaest dana od dana prijema prvostepenog akta, ako zakonom nije drugačije utvrđeno. Članom 236. Zakona o opštem upravnom postupku utvrđeno je da, u slučaju da upravni organ ne izda upravni akt za čije izdavanje je podnet zahtev, po proteku roka za donošenje rešenja stranka ima pravo da podnese žalbu zato što prvostepeni zahtev nije rešen.

105 Izuzetno, ako se radi o izdavanju informacije o lokaciji za elektranu snage preko 10 MW, nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno, ako će se objekat graditi na teritoriji autonomne pokrajine – nadležni organ autonomne pokrajina.

106 Pravilnik o sadržini informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole («Sl. glasnik RS» br. 3/10).

107 Urbanistički projekat se izrađuje kada je to predviđeno urbanističkim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom područja posebne namene i sadrži: 1) uslove izgradnje na građevinskoj parceli sa svim posebnim uslovima, 2) idejna rešenja, 3) opis, tehnički opis i objašnjenje rešenja iz urbanističkog projekta, itd. Urbanistički projekat može da izrađuje pravno lice ili preduzetnik upisan u registar za izradu tehničke dokumentacije, a izradom projekta rukovodi odgovorni licencirani urbanista arhitektonske struke.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave organizuje javnu prezentaciju u roku od, a zatim urbanistički projekat dostavlja Komisiji za planove, koja je dužna da u roku od 30 dana izvrši proveru usklađenosti projekta sa prostornim dokumentom i Zakonom o planiranju i izgradnji. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave izdaje potvrdu da je urbanistički objekat izrađen u skladu sa urbanističkim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namena i Zakonom o planiranju i izgradnji.

108 U članu 133. tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji utvrđeno je da u objekte koji su u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranje spadaju objekti koji su u granicama nacionalnog parka i objekti u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja. Članom 30. i članom 34. Zakona o zaštiti prirode definisani su nacionalni park i park prirode i utvrđene su i zone zaštite u kojima se sprovode određeni režimi zaštite (moguća je i zabrana izgradnje određenih vrsta objekata).

109 Pored energetske dozvole Zakonom o energetici je predviđena procedura sprovođenja javnog tendera. Ova procedura se sprovodi u slučaju da ne postoji zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju budućeg objekta i da se ne može obezbediti planirana dinamika izgradnje energetskih objekata, a postoji neophodnost za ostvarivanje sigurnosti snabdevanja energijom. O sprovođenju javnog tendera odlučuje Vlada. Javni tender raspisuje Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno jedinica lokalne samouprave, po postupku kojim se uređuju koncesije.

110 Kriterijumi za izgradnju proizvodnih energetskih objekata su: 1) ispunjenost uslova za bezbedno i nesmetano funkcionisanje energetskog sistema; 2) ispunjenost uslova za određivanje lokacije i korišćenja zemljišta; 3) uslovi zaštite životne sredine; 4) uslovi u pogledu mera zaštite zdravlja ljudi i bezbednosti ljudi i imovine; 5) uslovi u pogledu energetske efikasnosti; 6) uslovi korišćenja primarnih izvora energije.

111 Ovde postoji razlika u obimnosti podataka koje treba podneti u pogledu tehničkih podataka o objektu i učešća energetskog objekta kod sistemskih usluga, u zavisnosti od toga da li se radi o maloj elektrani, elektrani za proizvodnje električne energije snage preko 10 MW, odnosno toplani.

112 Elaborat o izgradnji energetskog objekta za koji se traži energetska dozvola sadrži naročito: 1) ciljeve investiranja sa osnovnim podacima o investitoru; 2) analizu postojećeg stanja - prostorna lokacija objekta, njegova funkcija i značaj s obzirom na vrstu i kapacitet energetskog objekta; 3) analizu tržišta - način proizvodnje, nabavke, preuzimanja i prodaje energije i energenata; 4) tehnički opis postrojenja i tehnoloških procesa - režima rada i načina korišćenja postrojenja; 5) analizu energetske efikasnosti objekata sa podacima o energiji i energentima koji će se koristiti; 6) planirani rok izgradnje energetskog objekta i vek trajanja energetskog objekta; 7) analizu nabavnog tržišta; 8) analizu i ocenu izbora lokacije, analizu mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine, odnos prema prirodnim i kulturno-istorijskim dobrima, uticaja na klimu, površinske i podzemne vode, floru, faunu i tlo; 9) finansijsku analizu ocene sa proračunom potrebnih ulaganja i izvorima finansiranja i obavezama prema izvorima; 10) analizu osetljivosti i rizika investiranja; 11) analizu izvora finansiranja i finansijskih obaveza (sopstvena sredstva, domaći izvori, inostrani i međunarodni izvori, garancije i obaveze); 12) analizu organizacionih i kadrovskih mogućnosti (organizacija, kadrovski potencijal); 13) predlog mera o uslovima i načinu uređivanja odnosa u slučaju privremenog ili trajnog prestanka rada, odnosno korišćenja energetskog objekta; 14) predlog mera koje će se preduzeti radi zaštite energetskog objekta i predlog mera kojima će se definisati svi potrebni parametri za eventualni kasniji ponovni početak rada energetskog objekta. Ovaj Elaborat po sadržini najviše odgovara Prethodnoj studiji opravdanosti sa generalnim projektom.

113 O Proceni uticaja na životnu sredinu više je opisano u tački 3.2.2.5. ovog teksta.

114 Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke električne energije, Pravilima o radu distributivnog sistema, Pravilima o radu prenosnog sistema utvrđena je procedura za priključenje objekata proizvođača na elektroenergetsku mrežu. Niti uredbom, niti Pravilima, ali niti drugim propisom nije regulisan postupak davanja mišljenja energetskog subjekta za prenos, odnosno distribuciju električne energije u postupku izdavanja energetske dozvole. S obzirom na navedenu činjenicu, ovaj postupak nema posebnu formu, ali privredni subjekt čiji objekat treba da se priključi na elektroenergetsku mrežu treba u pripremi zahteva za ovo mišljenje da dostavi što više dokumenata koji su neophodni za priključenje objekta na elektroenergetsku mrežu, ili, ako nema ova dokumenta, barem što više podataka koji bi navedena dokumenta trebala da sadrže. Zahtev za priključenje na elektroenergetsku mrežu obrađen je u tački 7. ovog rada.

115 U toku je izrada Predloga Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole, po kome se neki od dokumenata, koji su potrebni uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, menjaju. Prema ovom predlogu, uz Zahtev za izdavanje energetske dozvole potrebno je priložiti; 1) Informaciju o lokaciji ili lokacijsku dozvolu ne stariju od jedne godine (ako je izdata), 2) Prethodnu studiju opravdanosti, 3) odgovarajuću izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva, odnosno investitora, u finansiranju izgradnje energetskog objekta, 4) mišljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za električnu energiju o uslovima i mogućnostima priključenja novog objekta na sistem

116 Pre donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, postojala je neusaglašenost između odredbi Pravilnika o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole i odredbi Zakona o planiranju i izgradnji u pogledu prvenstva izdavanja Izvoda iz urbanističkog plana i izdavanja akta o urbanističkim uslovima i energetske dozvole. Ova neusaglašenost je izbegnuta brisanjem pojma akta o urbanističkim uslovima i izvoda iz urbanističkog plana. Umesto njih je uveden pojam lokacijska dozvola i informacija o lokaciji.

117 Rok za izdavanje uslova za priključenje je 30 dana, više o ovome u fusnoti broj 106 ovog teksta.

118 U vezi sa pribavljanjem dokumentacije neophodne za izdavanje lokacijske dozvole elektrane postoje slučajevi da se pojedina dokumenta (o pravu na korišćenje zemljišta, tehnička dokumentacija,...) podnose u više različitih procedura za izgradnju elektrane.

119 Članovi 133. i 134. Zakona o planiranju i izgradnji.

120 Elektrana u granicama nacionalnog parka ili u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja u nadležnosti je Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

121 Ovaj dokaz za izdavanje lokacijske dozvole je potpuno isti kao i za izdavanje građevinske dozvole. Kao dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica – prilaže se i overena saglasnost tih lica.

122 Praksa je da se za dobijanje lokacijske dozvole uradi i priloži generalni projekat-idejno rešenje koje sadrži: tehnički opis lokacije, arhitekture, konstrukcije i fundiranja objekta, način grejanja i hlađenja objekta, opis tehničkog rešenja obezbeđenja iskopa temeljne jame, terena i susednih objekata i sl.
123 Pravilnik o sadržini Informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole.

124 Zakonom o planiranju i izgradnji nije utvrđen pravni lek u slučaju da je lokacijsku dozvolu donelo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ili nadležni organ autonomne pokrajine. Protiv rešenja koje izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.

125 U slučaju izgradnje elektrane, s obzirom na to da se radilo o prethodnim radovima istraživanja i eksploatacije, te da je nosilac projekta već trebalo da bude vlasnik, odnosno da ima ugovor sa vlasnikom o korišćenju parcele, moguće je da je pitanje formiranja građevinske parcele već rešeno u ranijoj fazi istraživanja/eksploatacije geotermalne energije.

126 U članu 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se za građenje
elektroenergetskih objekata (za slučaj da se će elektrana proizvoditi električnu energiju) može formirati građevinska parcela manje površine od površine predviđene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije.

Zakonom o eksproprijaciji je propisano da se javni interes može ustanoviti između ostalog i na osnovu zahteva javnog preduzeća. Ipak, iako je Zakonom o energetici utvrđeno da elektrana obavlja delatnost od opšteg interesa, može se desiti da se radi o objektu koji je privatno vlasništvo i koji se ne priključuje na mrežu. U tom slučaju se postavlja pitanje postojanja opšteg interesa i eksproprijacije privatnog vlasništva zbog izgradnje elektrane – samoproizvođača.

Ako se prihvati da elektrana - samoproizvođač nije objekat od opšteg interesa, u tom slučaju ne bi trebalo da se sprovodi eksproprijacija zemljišta, već da se izdavanje lokacijske dozvole omogući na osnovu prava svojine na zemljištu na osnovu ugovora sa vlasnicima katastarskih parcela. Ovde bi se moglo postaviti pitanje opravdanosti ustanovljenja delatnosti proizvodnje električne energije kao delatnosti od opšteg interesa, a samim tim i izgradnje elektrana (koje će moći da steknu status povlašćenog proizvođača električne energije i prodaje električnu energiju po povlašćenoj ceni) kao objekata od opšteg interesa i mogućnosti eksproprijacije zemljišta za ovakve objekte.

Zakonom o eksproprijaciji je propisano da se javni interes može ustanoviti između ostalog i na osnovu zahteva javnog preduzeća. Javno preduzeće može da gradi objekte koji su u potpunosti namenjeni izvozu i koji, kao takvi ne obavljaju delatnost od opšteg interesa u smislu opšteg interesa Republike Srbije. Takođe, javno preduzeće može da započne projekat i izvrši eksproprijaciju zemljišta, a da ga kasnije unese u projekat zajedničkog ulaganja sa nekim privatnim vlasnikom i da električna energija proizvedena u tom objektu ne bude korišćena za zadovoljenje opšteg interesa Republike Srbije, već da bude izvezena u komercijalnom odnosu shodno navedenom projektu.

127 Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za zaštitu životne sredine.

128 Podzakonski akti Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu merodavni za ovo pitanje su Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu i Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

129 Detaljnije propisana sadržina studije nalazi se u Pravilniku o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

130 Član 15. Zakona o zaštiti životne sredine.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Izgradnja postrojenja električne/toplotne energije iz hidrotermalnih izvora u Republici Srbiji", čiji su autori Dr Branislava Lepotić Kovačević dipl.prav, Stanislav Milosavljević, dipl. inž. rud, i Bojan Lazarević, dipl.el.inž.

Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010. godine.