Stanje u vinogradima u kolubarskom kraju bolje nego u drugim krajevima Srbije - Godina ipak za zaborav

Iako je po rečima Jovana Milinkovića, savetodavca za voćarstvo i vinogrdarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, stanje u ovdašnjim vinogradima malo bolje nego u drugim krajevima Srbije, ipak je, kako kaže, "ovo godina za zaborav".

U vreme cvetanja vinove loze, naime, bio je jako dug kišni period te, kako objašnjava Milinković, proizvođači koji nisu dobro štitili lozu ili nisu imali dobar izbor preparata, bili su u nemalim problemima, jer je plamenjača napala cvast, list i tek zametnute bobice. Posledica je da u kolubarskoj regiji ima vinograda gde je rod više nego prepolovljen, u nekima je berba bila minimalna, a ima vinogradara koji su ove sezone čak ostali bez ijednog grozda.

- Ono što je dobro jeste da su se vremenski uslovi popravili u periodu berbe, koja se bliži kraju, i ovaj lep period je uticao da grožđe koje je došlo do berbe ima dobar kvalitet i vinari će napraviti dobra vina od njega. U našem kraju najviše je stradala sorta merlo, jer je cvetala u periodu najvećih padavina. Kod ostalih sorti imamo manja ili veća oštećenja, u zavisnosti koliko su one tolerantne na samu bolest. Ono što se pokazalo jako dobro i što je bilo poznato od ranije, jeste da sorta morava može da se gaji u ovakvim uslovima sa puno manjom upotrebom hemijskih preparata. Morava je ove godine jedna od ponajboljih sorti koja je donela očekivani prinos, rodila je dobro i kvalitet grožđa je vrhunski – ocenjuje Milinković.

Kako bi sačuvali vinovu lozu od bolesti u procesu zaštite čokota, proizvođači su ove godine bili prinuđeni da primene više hemijskih preparata nego što je to bio slučaj prethodih godina. Za najznačajnije u vinogradarstvu, kao što su plamenjača i pepelnica, bilo je dovoljno pet do šest tretmana, ali ova godina je, kaže Jovan Milinković, bila blaga opomena i signal za uzbunu da se mora mnogo ozbiljnije pristupiti zaštiti.

- Mora se mnogo ozbiljnije raditi na prognozi i suzbijanju bolesti, izboru i adekvatnoj primeni preparata, te sređivanju špalira, uklanjanju zaperaka, uz bolje provetravanje i osunčavanje, jer su to neke od mera koje doprinose da mikro klima u samom vinogradu bude daleko bolja i da u tom slučaju imamo manji razvoj bolesti – ukazuje Milinković.

Inače, vinogorje u ovom delu Srbije prostire se na oko 160 hekatra. Značajne površine sa kojih se ubiraju kvalitetne vinske sorte grožđa su u valjevskim selima. I pored veoma teške godine za proizvodnju, Damnjanovići iz Miličinice, uspeli su da ostvare zadovoljavajući prinos grožđa sa tri hektara, na koliko gaje vinovu lozu.

- Mi smo ipak zadovoljni, jeste bilo teško sačuvati to sve, ali ipak smo uspeli. Na ruku nam je išlo lepo i toplo vreme koje je na kraju dalo ekstra kvalitet grozdova. Kod nas je prinos bio neke dve tone po hektaru, manji nego lane, ali na ovakvoj godini to je odlično. Ono što je dobro je cena grožđa u otkupu, koja se ove godine kreće oko 100 dinara po kilogramu - kaže Goran Damnjanović, vinogradar iz Miličinice.