Bez fiskalnih kasa na pijacama i u 2024.

Proces fiskalizacije na pijačnim tezgama neće biti realizovan ni u toku naredne godine, odnosno prodavci neće imati obavezu evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Odložena primena moguća je zahvaljujući izmenama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko fiskalne kase. Prodavci na pijačnim tezgama svojevremeno su negodovali zbog ideje Ministarstva finansija da se i oni nađu u grupi prodavaca koji imaju obavezu izdavanja fiskalnih računa. Tada je doneta odluka da se uredba ne primenjuje na njih od 1. maja 2022. godine, do daljeg.

– Ono što najpre treba da unapredimo je pijačna prodaja, jer je u gorem stanju nego što je bila prošle godine. Razlog za to je u padu kupovne moći, ali i padu prometa. Suočavamo se sa sve manje zakupaca pijačnih tezgi i zakupci su sve stariji. To su stvari kojima treba da se bavimo u narednom periodu. Država nam je ovim odlaganjem fiskalizacije izašla u susret i mi smo zadovoljni odlukom – objasnio je za "Politiku" Srđan Praštalo, iz Udruženja "Opstanak".

Odlaganje uvođenja fiskalnih kasa je samo jedna, i to za prodavce, dobra strana medalje, ali radnici na pijacama imaju i mnogo drugih problema. Navode da rade na granici rentabilnosti jer im je u međuvremenu povećana i cena zakupa tezgi, prosečno za 15 do 20 odsto. Svedoče i da zakup tezge u glavnom gradu u proseku košta oko 20.000 dinara, kao i da teško finansijski mogu da izdrže sve te troškove.

Kao razlog smanjenja prodaje na pijacama često se napominje i nedostatak prodavaca jer je njihova prosečna starost 58 godina, kao i alternativni načini prodaje poljoprivrednih proizvoda, na primer, putem interneta.

Od fiskalizacije strahuju gotovo svi, jer smatraju da će prodaja preko kase, zbog menjanja cena proizvoda u toku dana što je učestala pijačna praksa, biti nemoguća. Pijace u Srbiji inače imaju 16 odsto tržišnog udela u ukupnom prometu i prodaji poljoprivrednih proizvoda, što je trend pada u poslednjoj deceniji zbog promene navike potrošača i širenja velikih trgovinskih lanaca. Rast prometa na pijacama u 2022. godini iznosio je 21 odsto u odnosu na 2021, ali kako je nedavno objasnio Savo Duvnjak, izvršni direktor poslovnog udruženja "Pijace Srbije", to ne znači puno, ako se uzme u obzir rast cena poljoprivrednih proizvoda koji je veći od 30 odsto.

– Sve radimo da stimulišemo poljoprivrede proizvođače da ih bude što više na pijacama, a zvanično smo pokrenuli i inicijativu da se stopa PDV-a za naplatu pijačnih usluga neposrednim poljoprivrednim proizvođačima koji prodaju svoje artikle smanji sa 20 na 10 odsto. To je simboličan stimulans, ali u svakom slučaju važan – rekao je Duvnjak, povodom obeležavanja dve decenije postojanja Poslovnog udruženja i grupacije za pijačnu delatnost pri Privrednoj komori Srbije.

Prosek zarada pijačnih prodavaca kreće se oko iznosa minimalca, dakle, oko 40.000 dinara. Kad plate zakup tezge, ostaje im malo novca od celodnevnog mesečnog rada. Prema saznanjima udruženja, na teritoriji Srbije oko 100.000 ljudi živi od rada na pijaci.