Zanatska znanja danas su bolje plaćena od akademskih

"Zanat je zlata vredan" - po svemu sudeći, pisac je bio u pravu. Iako je IT sektor već dugo na listi najplaćenijih poslova, zanatlije im se sve više primiču. Čak mnogi koji se bave zanatima često zarade i više od stručnjaka za kompjuterom.

- Mladi ljudi ipak ne žele da idu u zanatske škole. Otprilike po onoj narodnoj - uči školu da ne bi morao da radiš. Međutim, sada ispada da su neka zanatska znanja neuporedivo bolje plaćena nego akademska - kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

Ipak, statistika pokazuje da programeri i kontrolori leta u proseku zarađuju više od 2.000 EUR mesečno. Na pojedinim poslovima u IT sektoru prosečna plata dostiže čak i 500.000 dinara.

Skoro deset puta manju prosečnu zaradu ima medicinsko osoblje - oko 70.000 dinara, dok lekari zarađuju najmanje oko 100.000 dinara.

Među najobrazovanijima, nastavnici i profesori u školama imaju najmanje prihode - mesečno zarađuju u proseku od 56.000 do 100.000 dinara.

Sa zanatima se zarađuje značajno više, ali je pravilo - što više radiš više zaradiš. Najbolje ide frizerima, vodoinstalaterima, variocima i automehaničarima. Na nekim oglasima se nudi početna plata koja je čak ista ili veća od lekarske ili profesorske.

- Visoke zarade nam govore da se na tržištu rada zaista vodi borba za preostali kvalifikovani i kvalitetan kadar. To možemo da zaključimo u svim situacijama gde poslodavci izdvajaju visoke sume za naše uslove kako bi privukli sve i zadržali ih u svojim kompanijama - ističe Miloš Turinski iz Infostuda.

Plata varioca na nekim oglasima bila je i do 4.000 EUR, ali to su uglavnom sezonski poslovi, od tri do šest meseci. Zarada jeste velika, ali često nije zagarantovan posao tokom cele godine.

Privatnici, s druge strane, sami sebi uplaćuju doprinose, porez plaćaju paušalno, a većina je prijavljena na minimalac. Ni frilenseri, odnosno oni koji obavljaju onlajn poslove za strane kompanije nisu zainteresovani da plaćaju porez. Procenjuje se da ih ima više od 70.000, a da je do avgusta tek oko 2.000 njih podnelo poresku prijavu. Slično je i sa influenserima, onima koji izdaju stan na dan, ali i sa majstorima.

- Ako nam treba keramičar, mi se nećemo obraćati preduzeću koje se bavi građevinarstvom nego privatnom keramičaru i tada su njemu velike šanse da izbegne obaveze prema državi. To se odnosi na većinu tih zanimanja - objašnjava Atanacković.

Zbog deficita radnika u mnogim oblastima, poslodavcima ne ostaje ništa drugo nego da ponude veće zarade za potencijalne radnike, bilo da je reč o privatnom ili državnom sektoru. Gotovo da ne postoji drugi način da se kadrovi na našem tržištu privuku, osim velikih plata.

Oni koji traže novi, a pogotovo prvi posao, uvek će gledati veću zaradu nego druge uslove rada. U suprotnom, mnogi će okušati sreću u inostranstvu, ali ne da se obogate, već da zarade i žive.