Zemljane kuće ponovo u modi - Zašto je važno da se ne zaboravi gradnja prirodnim materijalima?
Komentari
Ilustracija (Foto: eKapija / Aleksandra Kekić)
Na ovaj način, stručnjaci iz pomenutog udruženja nastoje da prenose drevna znanja i veštine naših predaka, koja postepeno nestaju pred savremenim tehničko-tehnološkim izazovima.
Takođe, ističu, cilj im je i da se ljudi ohrabre da koriste prirodne materijale u gradnji, da im se vrati osećaj da svoja domaćinstva mogu da grade i popravljaju sopstvenim rukama - kako ističe arhitekta Jovana Cvetković iz Blatologije - onim što mogu da nađu u prirodi.
Tako je dvadesetak učesnika obuke svojeručno popravljalo oštećene zidove, otvaralo nove prozore, poboljšavalo termičku izolaciju prirodnim materijalima i malterisalo zemljanim malterima, uz dodatak prirodnih pigmenata. Poslednji dan ove nesvakidašnje edukacije bio je rezervisan za prezentaciju onoga što je urađeno, a lokalno stanovništvo prijatno ih je iznenadilo velikim interesovanjem za tehnike i postupak rada.
- Mi smo znanja o gradnji od prirodnih materijala stekli od dva poslednja stručnjaka u Srbiji, koji se time još uvek bave. To su Dragana Kojičić, specijaliste za zemljanu arhitekturu, te građevinski inženjer Lehel Horvat, koji se dugi niz godina bavi prirodnom gradnjom. Ono što smo od njih naučili, želimo da proširimo što više, jer gradnjom prirodnim materijalima čuvamo životnu okolinu, štedimo novac i energiju, te postižemo najbolju toplotnu izolaciju i kvalitet vazduha u kući - naglašava Jovana Cvetković.
Napretkom tehnologije, moguće je usavršiti tehnike gradnje što je, takođe, bitna prednost u promociji ovih starih veština. Osavremenjene tehnike mogu pomoći u adaptaciji već postojećih kuća za savremeni i održiv način života, a statistika pokazuje da na globalnom nivou, i dalje, čak jedna trećina čovečanstva živi u objektima od prirodnih materijala. Ubrzan napredak industrijalizacije učinio je da gradnja od drveta, blata i slame postane zanat u izumiranju - sve za samo 60 ili 70 godina.
Jovana Cvetković dodaje da su za usvajanje ovih znanja zainteresovane ne samo mlade arhitekte i inženjeri, već i mnogi domaćini koji pamte reči naših starih - da zidovi od blata "dišu", te da je jedino u njima zimi toplo, a leti sveže.
Inače, udruženje Blatologija dosad je organizovalo nekoliko sličnih radionica, a sopstvenim snagama uspeli su i da izgrade dve potpuno nove kuće - drvene konstrukcije, sa ispunom od balirane slame i blatnim malterima. Planiraju da nastave sa obukama koje će pomoći da se očuva graditeljsko nasleđe juga Srbije.
Tagovi:
Blatologija
Jovana Cvetković
Dragana Kojičić
Lehel Horvat
Soderce
sanacija tradicionalnih zemljanih objekata
adaptacija tradicionalnih zemljanih objekata
prirodni materijali u gradnji
gradnja prirodnim materijalima
zemljana arhitektura
toplotna izolacija
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.