Mogao je Dunav negde drugde da bude tako lep, ali nije...

Kada su se u prastaro vreme Južni Karpati rascepali i razmakli, a moćna vodena masa Panonskog mora i Dunava bujicom potekla ka Crnom moru, nastala je Đerdapska klisura. Možda je baš ovaj događaj stvorio mit o velikom biblijskom potopu i tajanstvenoj Atlantidi, ali kako drugačije i da nastane čudo prirode - jedna od najdužih i najvećih klisura u Evropi.

Međutim kada su pre nekoliko dana novinari iz Srbije posetili ovaj deo istočne Srbije, ne samo što potopa nije bilo, već su bili u prilici da vide jedno novo lice naše zemlje. Bolje rečeno, bili smo u prilici da vidimo zaboravljeno lice Srbije, kada su reka, brod, netaknuta priroda i vino bili dovoljni za odličan provod i predah. Bez Interneta, spa i velnesa, daleko od zvonjave, trke, tvitovanja i četovanja.

Đerdapska klisura je mesto gde se provlači dovde razbaškareni Dunav između stešnjenih stena, kroz klisure širine jedva između 150 i 250 metara. Uzdižu se Veliki i Mali kazan strmim liticama i do 300 metara nad njim, a mnogobrojni rečni virovi sežu i do neverovatna 93 metra u dubinu. Tvrde da nikada nije izmerena veća rečna dubina u Evropi. Tik uz ove kamene gromade koje pritiska nategnuti moćni Dunav, leži prostrano i mirno Đerdapsko jezero i Hajdučka vodenica, svojevrsna lučka oaza Dunava pogodna za mali predah brodova i ribolov.

Hotel Đerdap

A nedaleko odatle je hotel "Đerdap", koji u novu sezonu ušao sa "ozbiljnim" investicijama. Vlasnici "Đerdap turista", preduzeća u čijem je sastavu istoimeni hotel, poznati su privrednici ovog kraja. Naime porodica Bolbotinović, predvođena Živojin Žikom Bolbotinovićem, već u svom vlasništvu ima i lanac maloprodajnih radnji "Tekijanka".

Novi vlasnici uložili su, kako saznajemo nešto više od 2 mil EUR, kako bi ovaj hotel povratio prvobitni sjaj.

Ove sezone deo tog novca je prvenstveno otišao na kompletno renoviranje sedmog i osmog sprata, (hot spot wireless Internet, klima jedinice, LCD TV) i otvaranje velike panoramske bašte sa 150 mesta i novi sistem za klimatizaciju i integisano ozvučenje u "Zlatnoj sali".

Hotel "Đerdap" smešten je na samoj obali Dunava, u centru varošice Kladovo. S obzirom na visinu, dominira panoramom grada. Ukoliko dobijete sobu na recimo sedmom ili osmom spratnu ne treba da vam bude žao, jer će pogled da vam puca na jezero, a šum Dunava za trenutak će vas u mislima prebaciti na morsku pučinu.

Hotel ima 137 soba, 6 apartmana i dva restorana i konferencijsku salu. Sve češće kompanije iz Beograda i drugih privrednih centara odlučuju su da upravo ovde organizuju seminare, razne vrste "team building"-a. Takođe Kladovčani su ponosni što je toliko zaposlenih upravo ovde organizovalo Radničke sportske igre.

Plovidba Dunavom na "Đerdapu"

Ono po čemu je preduzeće "Đerdap turist" posebno poznato je što u svom vlasništvu ima i brod. Plovidbom u trajanju od najmanje jedan sat moguće je doživeti Dunav na jedan sasvim drugačiji način. Odatle se posetiocima pruža mogućnost da vide istorijsko-kulturne spomenike ovog kraja.

Trajanov most, tursko utvrđenje Fetislam, Ada Kale- utvrđenje na ostrvu Šimijan, HE "Đerdap I", kao i gradska plaža, samo su neki od lokaliteta koje je moguće videti sa natkrivene palube na kojoj se sve češće organizuju kokteli, poslovni ručkovi, degustacije vina… Brod-restoran i kada je usidren na prisatnu ispred hotela, veoma je atraktivan za organizaciju proslava, a ni za muziku ne morate da brinete – "brodska postava" modifikovanog tamburaškog orkestra ne bi trebalo da izneveri …

Bar nas nije. Mada novinari koji su "morali" da degustiraju čak 25 vina, kako bi pobedničko bilo uvršteno u stalnu vinsku kartu hotela, i nisu neki reper. Jer, posle koje kapljice šardonea, rozea, rizlinga, zvuci naprostu postaju primamljiviji.

Očuvano prirodno nasleđe i istorija

Ne postoji trenutak istorije da u Đerdapskoj klisuri nije stajao čovek koji joj se divio. Obilje vode, šuma, raznolik i redak biljni i životinjski svet, divljač i povoljna klima, mamili su civilizacije drevne Evrope. Malo ribarsko lovačko naselje Lepenski vir sa kućicama šatorskog izgleda i nadaleko čuvenim ribolikim skulpturama od dunavskih oblutaka svedoči o tome već 8.000 godina.

A stajao je baš tu, na obali Dunava, i čuveni rimski imperator Trajan maštajući o proširenju Rimskog carstva preko ove moćne reke i osvajanju Dakije. Sazidao je opčinjen sebi letnju rezidenciju "Dijana" na Karatašu da mu svakodnevno bude puno srce dok u susednom selu Kostl te davne 105. godine pre nove ere niče neverovatan građevinski poduhvat tog vremena, most kakvom narednih hiljadu godina nije bilo premca u svetu.

Građevinskim čudom čuveni arhitekta Apolodor iz Damaska je za samo dve godine premostio Dunav širok više od jednog kilometra. Car je preko njega poslao legije na divlja plemena, ali su ovi bili jači, pa su Rimljane preko mosta vratili, a drvenu konstrukciju mosta spalili. Bilo kako bilo, zidani stubovi na obali sada svedoče o nesvakidašnjem graditeljskom poduhvatu. Nažalost, put koji su Rimljani urezali u stene Kazana pod vodom je od 1970. godine, kada se zbog brane na hidroelektrani nivo reke podigao, ali drevna vremena dočarava Trajanova tabla.

Klisura počinje i završava se po jednom tvrđavom. Kod Kladova su Turci 1524. godine, posle osvajanja ovih krajeva Srbije, podigli moćnu tvrđavu Fetislam, kako bi pripremili trupe za pohod na Beč. Sa druge strane klisure stari grad Golubac i stena Babakaj pričaju tužnu priču o turskim haremima i devojci Golubani, koja nikako nije mogla da se pomiri s sudbinom haremske lepotice. Turci su je vezali za stenu Babakaj u Dunavu gde se udavila, a grad na strmoj obali po njoj je dobio ime. Ređaju se tako priča za pričom...

Ne treba naravno zaboraviti ni tekovine savremene civilizacije i samu branu "Đerdap", prvu hidroelektranu sagrađenu na Dunavu. Ovu impozantnu građevinu petu po veličini u svetu od 1972. godine posetilo je preko milion ljudi. Tu je i Kladovo, koje tokom leta nudi brojne kulturne manifestacije.

Stalne manifestacije na Đerdapu

Tu je i Kladovo, koje tokom leta nudi brojne kulturne manifestacije: "Kladovsko leto" (jun-avgust ), "Đerdapska regata" (kraj juna, Tekija-Kusjak) , "Zlatna bućka Đerdapa", međunarodno takmičenje u izlovljavanju soma (avgust, Tekija) TID – Međunarodna dunavska regata (avgust), Etnofestival (kažu najveći u Srbiji- avgust )

I kao što je neko jednom primetio: "Mogao je Dunav da bude tako atraktivan prolazeći i kroz neke druge predele, ali nije..."

J.Đ.