Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Da li deindustrijalizacija Nemačke može biti šansa za srpsku privredu?
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Lusign)
Nemačka vlada odbacila je krajem avgusta predlog za subvencionisanje cena električne energije za energetski intenzivne industrije, a poslovna udruženja su upozorila da bi to moglo da izazove egzodus proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima energije. Među ovim državama je i Srbija, koja bi, po mišljenju domaćih stručnjaka, zbog blizine evropskog tržišta, povoljnijih cena gasa i struje, kao i jeftinije radne snage mogla biti poželjna destinacija na koju bi se mogli preusmeriti nemački ulagači.
Ovaj optimizam je, međutim, ograničen činjenicom da nemački investitori uglavnom razmatraju dugoročne i stabilne uslove poslovanja, što našoj zemlji smanjuje šanse za neki veći priliv investicija, jer u velikoj meri zavisi od geopolitičke situacije s obzirom da nije energetski nezavisna.
Nemačke fabričke porudžbine su pale za 11,7% na početku trećeg kvartala, pa su neki oživeli staru "dijagnozu" kroz termin "bolesnik Evrope", koji je Nemačkoj dodeljen nakon njenog ponovnog ujedinjenja 1990. godine. Institut za svetsku privredu je u jesenjem izveštaju prognozirao pad nemačkog BDP od pola procenta, umesto 0,3%, koliko su bila predviđanja u prognozama od letos.
Pitanje koje se nameće je da li bi deindustrijalizacija nemačke privrede o kojoj se sve glasnije priča u Evropi, sada mogla da doprinese razvoju srpske ekonomije i većem prilivu investicija iz ove zemlje? Stručnjaci smatraju da Srbija ima potencijal da ih privuče, ali da to neće biti lako.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić ukazuje da su investicije više dodatne vrednosti dugog trajanja i da oni koji se odlučuju za takva ulaganja gledaju kakva je perspektiva poslovanja na tom određenom tržištu u dugom roku.
- Da smo mi energetski stabilni, da je sigurno da ćemo mi imati relativno povoljnije cene energenata nego što su sada u Nemačkoj u dužem roku, bili bismo im značajno privlačniji. I mi smo, međutim, pod velikim pritiskom geopolitičkih rizika, jer smo okruženi članicama Evropske unije. Videli smo kako smo morali da se diversifikujemo i da danas plaćamo skuplje gorivo, jer nemamo mogućnost da uzimamo rusku naftu, u istom kapacitetu kao ranije. Pre ili kasnije situacija se može zakomplikovati i zato mi nismo dovoljno stabilna destinacija za dugoročna ulaganja - kaže Bojan Stanić za RT Balkan.
On smatra da nijedna nemačka kompanija ne može u ovom trenutku da kaže da će u našu zemlju doći "na zelenu granu" i da će tako biti narednih 10 ili 20 godina.
- Iz tog razloga mnoge kompanije, posebno one visoke dodatne vrednosti planiraju preseljenje na zapad, a one iz haj-tek tehnologija odlaze u Ameriku. Mnogi razmišljaju o Švajcarskoj ili Norveškoj, ali te evropske zemlje su relativno malo tržište da bi se obezbedila radna snaga - objašnjava Stanić.
Dodaje i da se o niršoringu, koji podrazumeva preseljenje proizvodnje evropskih kompanija iz Azije u Evropu, mnogo govori, ali da tu zapravo ima malo dela.
- Evropske kompanije gube konkurenciju zbog visokih troškova proizvodnje, zbog cene energenata i nedostatka radne snage. Nemačka je posebno izložena, jer mora da smanjuje zavisnost od Kine, a privreda je već opterećena visokim cenama energenata na koje nisu navikli - kaže sagovornik RT Balkan.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je činjenica da su Nemci razvoj domaće ekonomije bazirali na jeftinim ruskim energentima, ali ukazuje da se sada prilično sumoran scenario koji najavljuju pojedini analitičari ne odnosi samo na gas i sirovine, jer to mogu da nabave i na svetskom tržištu, već da Nemačka ima i dugoročnije probleme, koji su sada isplivali na videlo i vuku je u dublju recesiju.
- Brojne analize pokazuju da su male šanse da će Nemačka uspeti da izbegne ozbiljnu recesiju. Što se tiče srpske privrede, činjenica je da mi imamo ne samo jeftiniji gas, nego i mnoge druge pogodnosti za strane kompanije. Problem tih firmi, posebno nemačkih, je što one ovde imaju malo finalnih proizvoda, već uglavnom ovde prave delove za potrebe nemačkih kompanija i tako funkcionišu. Ako ne rade nemačke kompanije, onda to može biti veliki problem i za srpske firme - kaže profesor za RT Balkan.
On ukazuje da je Nemačka naš najveći spoljnotrgovinski partner i da nama nikako ne odgovara da bude u recesiji i da nam ostaje da se nadamo da se prognoze neće ostvariti, jer bi šteta koja se može desiti po srpsku privredu bio pad izvoza.
- Kompanije koje ovde posluju godinama su i došle u Srbiju zbog energenata, čak i pre energetske krize i recesije. Ništa, međutim, ne vredi što je ovde sve jeftinije, ne samo energija, već su tu i subvencije, niske plate, dobra infrastruktura. Ima mnogo pogodnosti, ali osnovni problem je da, ako nemačka privreda zapadne u recesiju, da će i delovi njihovih kompanija ovde smanjiti nivo proizvodnje. Ne očekujem da će prestati da proizvode, ali u meri u kojoj smanjuje njihova fabrika matica u Nemačkoj, svakako će biti smanjena tražnja i za poluproizvodima iz Srbije. To je sistem spojenih sudova - kaže Ljubodrag Savić.
Veći profit je uvek privlačan
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da naša zemlja ima sasvim solidnih mogućnosti kada je u pitanju selidba investicija i kapitala iz Nemačke u Srbiju.
- Firme su i do sada dolazile zbog toga što su smatrale da mogu ovde da ostvare bolji profit, jer im se proizvodnja ovde više isplati. To ostaje kao činjenica, potencijalno može biti dobro za Srbiju zbog novih investicija, ali s druge strane postoji opasnost da će recesija u samoj Nemačkoj da se odrazi i na smanjivanje potencijala u Srbiji - kaže Atanacković za RT Balkan.
On kaže da to da li imamo kapacitet da ispunimo očekivanja potencijalnih ulagača kada je u pitanju radna snaga, u velikoj meri zavisi od vrste investicija i od toga u koju granu će se ulagati strani kapital.
- Sve više postajemo deo globalnog tržišta radne snage i već sada imamo značajan broj uvezenih radnika u raznim granama. Cena radne snage i energenata nam ide u prilog, a izvršioci se nađu - kaže Nebojša Atanacković.
Inače, u Srbiji posluje oko 900 nemačkih kompanija i one zapošljavaju oko 78.000 radnika. Trgovinska razmena Srbije i Nemačke je u 2022. godini iznosila oko 8,3 mlrd EUR, pri čemu su uvoz i izvoz gotovo izjednačeni, a u poslednje dve godine je trgovinska razmena između dve zemlje porasla za 35%.
U zaključku najnovije analize Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE) nedavno je objavljeno da recesija u Nemačkoj kratkoročno ne predstavlja rizik za Srbiju, ali da Beograd mora pažljivo da prati plan tranzicije nemačke privrede koji će predstaviti vlada u Berlinu, jer od svih država Zapadnog Balkana, Srbija ima najznačajnije odnose sa Nemačkom.
Tagovi:
Sektor za strateške analize usluge i internacionalizaciju PKS
Vlada Nemačke
Institut za svetsku privredu
Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope
IPESE
Bojan Stanić
Ljubodrag Savić
Nebojša Atanacković
recesija u Nemačkoj
nemački BDP
deindustrijalizacija nemačke privrede
niršoring
broj nemačkih kompanija u Srbiji
trgovinska razmena Srbije i Nemačke
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.