Sve manji izvoz zamrznute maline iz Srbije, ali cena sve viša

Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline što je duplo manje u poređenju sa 2019. godinom. Izvoz količinski opada u poslednje četiri godine za više od 10 odsto godišnje zbog sve manje tražnje u višegodišnjoj krizi, ali zato izvozna cena u istom periodu se više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu. Među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, zamrznutu malinu najskuplje prodajemo u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.

Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu. Međutim, proizvodnja, a naročito izvoz opadaju već duže vreme, upozorava se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 tone po hektaru. Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno iznosila više od 118.000 hiljada tona, ali je beležila pad od 2,2 odsto godišnje. Do smanjivanja proizvodnje dolazi zbog negativnih promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja. I pored toga, Srbija je po obimu proizvodnje četvrta u svetu sa udelom od 13 odsto, odmah iza Rusije, Meksika i Poljske.

U izvozu takozvanog "crvenog blaga" ubedljivo preovlađuje zamrznuta malina sa preko 97 odsto, dok preostalo čini sveža malina. Ovakva struktura izvoza je karakteristična za slabije razvijena tržišta, koja nisu u stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa, ocenjuje se u analizi.

Tokom prethodne četiri godine Srbija je izvozila u proseku nešto više od 98.000 tona zamrznute maline, pri čemu je izvoz padao za preko 10 odsto godišnje. Najveći izvoz ostvaren je u 2019. godini, kada je nadmašio 114.000 tona, dok je prošle godine pao na 68.000 tona. Razlozi su u manjoj domaćoj proizvodnji, ali još više u izrazitom padu tražnje na stranim tržištima u uslovima visoke inflacije. Prehrambene kompanije i maloprodajni lanci navode da je zamrznuta malina znatno skuplja u poređenju sa zamrznutim egzotičnim voćem ili raznim voćnim mešavinama, i zato se sve više zamenjuje jeftinijim namirnicama.

Iako je Rusija vodeći proizvođač maline u svetu, ona celokupnu proizvodnju plasira na domaćem tržištu, pa su glavni konkurenti Srbiji u izvozu Poljska i Čile. Srbija trenutno izvozi zamrznutu malinu u 54 države i sa udelom od 19 odsto u svetskom izvozu nalazi se na drugom mestu, iza Poljske, dok je naše učešće u evropskom izvozu prošle godine iznosilo 22 odsto. Poljska je najveći konkurent Srbiji, posebno na tržištima Nemačke, Francuske, Austrije i Belgije.

Premda izvoz zamrznute maline iz Srbije količinski značajno opada u poslednje četiri godine, njegova vrednost raste usled velikog povećanja izvoznih cena. Prosečna izvozna cena naše maline tokom poslednje četiri godine kretala se oko 3,2 dolara po kilogramu, ali je njen rast primetan iz godine u godinu. Cena je 2018. iznosila 2,2 dolara po kilogramu, da bi se do 2022. više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu. To je znatno iznad prosečne izvozne cene maline u svetu, koja je prošle godine bila 3,3 dolara po kilogramu. U analizi se ističe da je viša cena srpske maline na tržištu rezultat višegodišnjih unapređenja uzgoja, kao i mogućnosti održavanja visokog kvaliteta ploda tokom i posle berbe, zahvaljujući brzom hlađenju.

Međutim, očekuje se da će cena ovog voća padati na svetskom tržištu zbog daljeg smanjenja tražnje, pre svega u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi. Podaci pokazuju da je u poređenju sa 2020. i 2021. godinom, prošle godine prodaja maline u supermarketima širom Zapadne Evrope opala skoro za trećinu.

Srpski izvoznici maline, koji više od četiri petine ukupnog izvoza plasiraju na tržištu EU, već se suočavaju sa ovim problemom. Srbija vodeći izvoznik u Francuskoj i Britaniji. Najviše zamrznute maline, u proseku 29.000 tona, izvozimo u Nemačku. To je skoro trećina ukupnog izvoza maline iz Srbije, ali plasman u Nemačkoj se smanjuje za 13,6 odsto godišnje. U isto vreme raste vrednost izvoza, koja se u posmatranom periodu kretala oko 88,5 miliona dolara, sa rastom od preko 9 odsto godišnje. Pored pada tražnje, razlog za manji izvoz je i u tome što je Nemačka povećala uvoz maline iz Ukrajine koja je znatno jeftinija, iako je i prosečna izvozna cena srpske maline na ovom tržištu prilično niska, oko 2,9 dolara za kilogram. Ipak, Srbija je i dalje jako dobro pozicionirana na nemačkom tržištu, koje je najveći uvoznik maline u svetu.

Znatno manje količine zamrznute maline izvozimo u Francusku, prosečno nešto više od 19.000 tona, po ceni od oko 3 dolara za kilogram. Izvoz je u poslednje četiri godine padao po stopi od 4,7 odsto godišnje, dok je njegova vrednost iznosila u proseku 58,1 milion dolara i rasla je za 21 odsto godišnje. Francuska najviše uvozi malina iz Srbije, gotovo 32 odsto ukupnog uvoza, a slede Poljska i Belgija.

Belgijanci su tokom analiziranog perioda uvozili preko 6.000 tona zamrznute maline iz Srbije, po prosečnoj ceni od 3,5 dolara za kilogram, pri čemu naš izvoz u ovu zemlju opada za 7 odsto godišnje, a njegova vrednost raste po godišnjoj stopi od preko 15 odsto. Srbija je četvrti izvoznik zamrznute maline u Belgiju, iza Holandije, Poljske i Španije.

Četvrto najveće tržište za malinu iz Srbije je Velika Britanija, gde izvozimo u proseku nešto više od 5.000 tona godišnje, po ceni od 3,5 dolara po kilogramu. Srbija je najveći izvoznik zamrznute maline na britansko tržište, sa udelom u ukupnom uvozu od skoro 27 odsto. Prosečna vrednost izvoza zamrznute maline u prethodne četiri godine je iznosila 18,1 miliona dolara, ali zabrinjava pad izvezenih količina za preko 13% godišnje.

Zanimljivo je da je naš najveći konkurent, Poljska, peti po veličini uvoznik zamrznute maline iz Srbije. U ovu zemlju smo tokom prethodne četiri godine izvozili u proseku oko 5.000 tona malina, po ceni od oko 2,8 dolara po kilogramu, što je najniža cena u poređenju sa ostalim najvećim izvoznim tržištima. Vrednost izvoza u Poljsku prosečno je iznosila 14,2 miliona dolara, ali se obim smanjuje za preko 18 odsto godišnje.

Oko 95 odsto proizvodnje kod nas predstavljaju visoko kvalitetne sorte "vilamet" i "miker", približno 3 odsto čini "tulamen", a oko 2 odsto druge sorte koje su nešto slabijeg kvaliteta. Malina se najviše proizvodi u opštinama Arilje, Bajina Bašta, Brus, Valjevo, Guča, Kosjerić, Krupanj, Ivanjica i Mionica, na pretežno malim gazdinstvima, sa velikim učešćem manuelnog rada.

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd

malina

prehrambene kompanije

zamrznuta hrana