NavMenu

Fiskalni savet: Rebalansom budžeta Srbije mogao da se smanji deficit, ali uvedeni novi rashodi

Izvor: Beta Ponedeljak, 04.09.2023. 16:13
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Khakimullin Aleksandr/shutterstock.com)Ilustracija
Fiskalni savet ocenio je da je Vlada Srbije rebalansom budžeta mogla da smanji fiskalni deficit sa planiranih 3,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 1,5% da nije uvela nove snažne rashodne mere.

- Iako predloženi rebalans budžeta za 2023. godinu predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita, sa 3,3% na 2,8% BDP-a, njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere - naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2023. godinu.

Povećanje prihoda budžeta zbog ukidanja odluke o privremenom umanjenju akciza na naftne derivate i naplaćen neočekivano veliki porez na dobit, mogli su, navelo je to nezavisno telo, rezultirati umanjenjem fiskalnog deficita na 1,5% i smanjenjem zaduživanja države.

Umesto toga, kako je naveo Fiskalni savet, Vlada je rebalansom uvela nove rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo.

Ocenio je da je povećanjem prihoda budžeta od poreza na dobit, jer su rekordni, samo je Naftna industrija Srbije (NIS) u 2022. ostvarila dobit koja je šest puta veća od proseka iz prethodne tri godine, mogao da se smanji dug zemlje za 1,3 mlrd EUR u odnosu na prethodni budžetski plan.

Međutim, Vlada je umesto toga povećala subvencije za poljoprivredu, penzije, zarade za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i odlučila da isplati po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.

Fiskalni savet je naveo da je dobra strana predloženog rebalansa to što se osnovni fiskalni tokovi ipak nisu otrgli kontroli.

- Planirani budžetski deficit od 2,8% BDP-a jeste nesporno visok, naročito uzimajući u obzir da je fiskalnim pravilima predviđeno da ciljani fiskalni deficit Srbije (sa sadašnjim nivoom javnog duga) iznosi ispod 1% BDP-a, međutim, planirani deficit se, objektivno gledano, ipak ne može oceniti kao alarmantan - ocenio je Fiskalni savet.

Dodaje se da taj iznos deficita neposredno vodi povećanju javnog duga u 2023. od skoro 2 mlrd EUR, što jeste loše, ali će BDP (u evrima) zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa imati u 2023. još brži rast.

Zbog toga se, kako je navedeno, učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak i s ovako velikim budžetskim deficitom, zapravo blago će se umanjiti.

Ocenjeno je da je dobra strana planiranog rebalansa to što je kredibilno planiran, odnosno ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan, naprotiv, vrlo je moguće da su neki rashodi, poput rashoda za nabavku robe i usluga, "prebudžetirani", što znači da bi fiskalni deficit u 2023. lako mogao da bude niži od planiranih 2,8% BDP-a.

Fiskalni savet je naveo da je analizu radio uglavnom na osnovu Nacrta rebalansa budžeta, a ne Predloga, jer mu nije ostavljeno 15 dana od datuma od kada je Vlada podnela Narodnoj skupštini predlog rebalansa da sačini izveštaj.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.