Odmrzavanje cenovnika - Banke ćute, poskupljenja i ne mora biti

Od 1. septembra prestaje moratorijum na cene bankarskih usluga. Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je za RTS da nije u pitanju "dan de" i ako neke banke požure i hoće da iskoriste ovu priliku, rizikuju i da izgube klijente.

Narodna banka Srbije pre godinu dana naložila je bankama da naknade i tarife umanje za 30% ili da ih vrate na nivo pre povećanja. Tada ih je obavestila i da ukoliko žele da izmene tarife, moraju, najkasnije 45 dana pre poskupljenja, da obaveste Narodnu banku i klijente i da dostave dokumentaciju.

Taj moratorijum prestaje da važi za dva dana. Poštanska štedionica, čiji su klijenti penzioneri, vojska, prosvetari, najavila je da neće menjati cenovnik osnovnih usluga još godinu dana i da će zadržati garantovanu cenu osnovnog paketa za vođenje tekućeg računa u iznosu 150 dinara.

Profesor Zoran Grubišić rekao je da je priča previše potencirana i da nije u pitanju "dan de" – ističe moratorijum, ali moratorijum jednog dana mora da istekne. To je uredba, to je džentlmenski sporazum i on je morao jednog dana da istekne.

Kaže da nema nekih informacija da su banke iskoristile priliku da sad odmah to odmrznu, odnosno da povećaju svoje troškove naknade, ali one na to imaju pravo.

- Poštanska štedionica je jedina unapred izašla sa informacijom da to neće raditi. Druge banke za sada ćute, one imaju pravo na to, ali morale bi da obaveste i Narodnu banku Srbije i klijente. Tu je konkurentska utakmica u pitanju. Ako se neke banke previše potrude, požure, hoće da iskoriste ovu priliku, rizikuju i da izgube klijente. Pogotovo pričamo o toj elastičnosti tog osnovnog paketa - rekao je Grubišić.

Smatra da će banke ponuditi te nove proizvode, iskoristiti to na taj način, ali da su to i značajna ulaganja – investicije u digitalno bankarstvo, u nove proizvode i usluge, u lake potrebe klika. To je dobra volja klijenata da izaberu te pakete.

- Ono što morate da koristite je osnovni paket. Mislim da je tu potencirano upravo da se zadrži taj standard, kod osnovnih usluga. A sve ostalo je stvar komfora i vaših potreba. Da li ćete koristiti digitalno bankarstvo i u kojoj meri te inovativne proizvode - podvukao je Grubišić.

Napominje da nisu marže toliko visoke koliko je obim kreditne aktivnosti značajno porastao, pa onda po tom osnovu i prihod banaka i profit kao rezultat o kojem se dosta priča.

Banke su ostvarile 750 mil EUR prošle godine profita, te naknade su 25 do 30% učestvovale u profitu.

- Prva stvar je da optimizuje neki svoj proizvod, uslugu koja mu treba. Znači, upravo u tom rasponu tih paketa, tog osnovnog paketa, od držanja računa i kreditne kartice, pa do nekih složenijih paketa i korišćenja tih naprednih usluga. A s druge strane i da uporedi situaciju u jednoj banci, u svojoj banci, ako mu stigne takvo obaveštenje s ovim rokom od 45 dana ranije, sa nekim drugim bankama. Može i da se obrati svojoj banci posle i da kaže da je dobio bolju ponudu - objašnjava Grubišić.

Ukazuje na to da živimo u tržišnoj ekonomiji gde možete da predstavite stvari onakvim kakve jesu i da pregovarate i da donosite odluku i da optimizujete poziciju.

Neće automatski sve poskupiti, ako poskupi biće to tokom 45 dana, uglavnom za nove inovativne proizvode.

Profesor Grubišić kaže da je potrebna opreznost – svako obaveštenje pročitajte do kraja, razmislite, uporedite situaciju sa drugim bankama i donesite odluku.

Napominje da i on gleda šta se dešava i koja je cena.

- Zavisno šta vas zanima, da li vas zanima ta osnovna usluga, održavanje računa, osnovna kartica ili vas zanima da uđete u neki keš kredit, onda imate proviziju za održavanje - rekao je Grubišić.