Stolnjak i za Tadića – "Novitet Dunav" proizvodi ručno tkan bezdanski damast kome se i stranci dive

Tradicija koja nosi u sebi pečat jedinstvenosti, prepoznatljivosti, lepote… krije se u "vodenom naselju" kako se popularno naziva Bezdan, jer je okružen vodenim tokovima i do njega se može stići samo preko mostova. Poslednja preostala tkačnica svilenog damasta u Evropi smeštena je u tom naselju kod Sombora. Fini stolnjaci i posteljina sa originalnim šarama iz polovine 19. veka se ovde još ručno tkaju na žakard razbojima iz tog perioda.

- "Novitet Dunav" Bezdan datira još od 1871. godine. Ova tkačnica je, prema našim saznanjima, po načinu izrade jedinstvena u svetu. Niko ne poseduje ovakve razboje, niti poznaje ovaj način tkanja. Kao eksponat ovakva vrsta razboja se može vidite još samo u Lionu – kaže u razgovoru za "eKapiju" Željko Trbojević iz firme "Novitet Dunav".

Bezdanski damast je proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, ima sertifikat starih zanata, a razboji su kulturno dobro pod zaštitom države. "Novitet Dunav" od bezdanskog damasta proizvodi stolnjake, nadstolnjake, salvete, posteljinu...

- Damast se izrađuje od pamuka (51%) i viskozne svile (49%). Iako velikog sjaja i dobrog kavliteta normalno se održava pranjem na 90 stepeni. U paleti ima više od 60 različitih dezena i motiva - navodi naš sagovornik.

Proizvodi od bezdanskod damasta su našli mesto u mnogobrojnim rezidencijama, ambasadama, ekskluzivnim hotelima i restoranima…

- Ambasada Brazila u Beogradu je opremila prostorije našim damastom, takođe i indonežanska ambasada koja kupuje naše proizvode kao protokolarne polone. Ovih dana smo imali čast da nas je posetio njihov ambasador jer je želeo da tu saradnju proširi. Dobili smo od našeg Ministarstva ekonomije podsticajna sredstva da uradimo suvenir kako bismo povećali suvenirsku ponudu Srbije – navodi Trbojević.

Naš sagovornik ukazuje da iako uvršten u protokolarne poklone stranih ambasada, ovaj brend Srbije nije našao mesto u protokolarnim poklonima naših institucija.

- Opremali smo rezidencije predsednika- od Tita do Tadića. Mi smo srpski proizvod i želimo da predstavimo Srbiju i putem protokolarnih poklona. Mnogim prilikama smo se obraćali za pomoć državnim institucijama jer ćemo bez pomoči države teško da opstanemo na tržištu. Biće nam žao ako budemo prinuđeni da prepustimo ovaj proizvod stranim investitorima.

"Novitet Dunav" je prvi put početkom maja ove godine prezentovao svoje prozvode na susretu tekstilaca u Industrijsko-trgovinskoj komori Frankfurta. Kakao kažu u toj firmi, posetioci su pokazali veliko interesovanje jer su se prvi put sreli sa takvim proizvodom.

- Ova radionica ima u svojoj zbirci 20 raboja žakard tkanja, koji predstavljaju enigmu mnogima čak i onima iz ove struke. Kada nekome kažete razboj oni misle na razboje naših baka na kojima su tkale. Radi se sa bušenim karticama, na sasvim drugačiji način. Te razboje niko ne zna da reparira osim naših majstora, oni su jedini koji mogu da obuče nove kadrove, da podmlade proizvodnju i tom cilju idemo. Još 50 ljudi možemo da zaposlimo, ali potrebno je edukovati te ljude i kao treći korak pronaći tržišta.

Željko Trbojević navodi da sada "Novitet-Dunav" proizvodi 1.000 m2 mesečno a da bi pri punim kapacitetima mogli da proizvode i 5.000-6.000 m2.

- Dobili smo neka sredstva od države koja smo upotrebili za repariranje razboja. Obraćali smo se Nacionalnoj službi za zapošljavanje da osposobi kadar za rad na ovim razbojima. Mi ne možemo da tek tako odvojimo zaposlene da obučavaju nove ljude jer neće imati ko da stvara i nećemo moći da opstanemo – objašnjava naš sagovornik.

On ističe kao problem u radu porast cene pamuka prošle godine sa 12 na 18 EUR po kilogramu, a i nedostatak odgovarajućeg prediva domaće proizvodnje.

- U nekim sretnim vremenima smo uzimali pamuk od firme "Yumco", a viskozu od "Viskoze" Loznica. Obe firme ne rade i mi smo prinuđeni da uvozimo pamuk i viskoznu svilu iz Italije.

"Novitet Dunav" posećuju i turističke grupe jer im je interesantano da vide unikatni stari zanat, kupe zanimljive suvenire a takođe obiđu prirodne lepote Bezdana i okoline.

Proizvodi od bezdanskog damasta se rade standardnim i vanstandardnim dimenzijama, a najčešće je to po želji kupca. Postoji mogućnost tkanja amblema ili logotipa na svaki proizvod ili izrade mašinskog veza na proizvodu u raznim bojama.

Kako je sve počelo?

Bezdan se po prvi put pod današnjim imenom u pisanim dokumentima pominje 1579. godine, kao selo sa 10 porodica. Poveljom carice Marije Terezije 10. aprila 1772. godine dobija status "slobodne i kraljevske varošice", značajnu privilegiju koju su njeni žitelji platili 1.010 forinti. Tada je naseobina brojala 400 kuća, a u njoj su, osim poljoprivrednika i ribara, dobre prihode ostvarivali i 51 zanatlija, među kojima je prednjačilo 15 tkača, uskoro i cehovski dobro organizovanih.

Tu tkačku tradiciju će unaprediti i iz osnova izmeniti Janoš Šmit, umetnički tkač, koji je u Bezdan doselio 1871. godine. Dobivši državnu potporu, sa obavezom da zaposli najmanje 5 novih radnika, on je napustio dotašnji rad sa kudeljom i lanom i prešao na tkanje damasta od uvoznog, specijalno obrađenog lana iz Češke i Engleske. Tkalo se tada najsavremenijom tehnologijom koja se, u neizmenjenom stanju, održala do današnjih dana, što novonastalom proizvodu daje patinu starih vremena, a osobitost kvaliteta daje ručna izrada bogatog i raznovrsnog dizajna.

Posle Drugog svetskog rata bezdanski privatni tkači – zanatlije udružili su sredstva i 1. novembra 1951. godine osnovali su tkačku zadrugu "Dunav", u ulici Žrtava fašizma broj 2.

Tokom vremena mnogo puta je menjan naziv i organizacioni oblik preduzeća. Na kraju, jednom integracijom, dobija naziv "Novitet-Dunav – tkačnica svilenog damasta".

S.O.