Spustili smo se u jamu rudnika Čukaru Peki - Šta je pasta zasip, prvo takvo postrojenje u Srbiji i kako do zlata i bakra? (FOTO, VIDEO)

Prvi put otkako je otpočeo rad, u decembru 2018. godine, rudnik Čukaru Peki, vlasništvo kompanije Ziđin Majning (Serbia Zijin Mining), otvorio je svoja vrata za medije. Mnogobrojne novinarske ekipe uputile su se u Bor, kako bi se uverile u to da posao rudara nije nimalo lak - ipak, savremena tehnologija eksploataciju rude bakra, zlata i drugih metala na ovom mestu podigla je na viši nivo.

- Izgradnja infrastrukture trajala je oko tri godine, a proizvodnja je počela pre nepune dve godine. Za pet godina stigli smo od nule do potpuno funkcionalnog rudnika. Osim savremene tehnologije i standarda, uveli smo i kompletan monitoring vode, zemljišta, vazduha i buke - rekao je okupljenim novinarima, koji su se našli na više od 500 metara ispod zemlje, Dalibor Stojadinović, menadžer rudnika.

Eksploatacija rudnog tela odvija se u tri zone. Prva zona otkopava se metodom horizontalnih pojaseva, druga zona je metoda horizontalnih pojaseva kombinovana sa otvorenim otkopima, dok je treća etažno otkopavanje.

- U sva tri slučaja, nakon otkopavanja rude vrši se zapunjavanje otkopanog prostora, tako da se na taj način štiti površina terena od odlaganja prekomernog jalovog materijala i degradacije same površine terena - napominje Stojadinović.

Nakon otkopavanja rude u jami, ona se transportuje i sitni, a nakon toga se sistemom transportnih traka prevozi do sistema drobljenja u flotaciji. Nakon toga vrši se njeno drobljenje i flotiranje, čime se dobija finalni proizvod - koncentrat bakra i zlata.

- Trenutno je najniža kota 260 m nadmorske visine, dok je konačna dubina rudnika i eksploatacije 440 metara - dodaje naš sagovornik.

Jama je pokrivena video nadzorom, tako da se svaki proces prati u kontrolnoj sobi. Saobraćaj je regulisan svetlosnom signalizacijom, a kompletan rudnik je pokriven 4G internetom, mobilnom telefonijom, kao i fiksnom telefonijom. Dok hodate izbetoniranim tunelima, imate osećaj da ste na vetrometini, jer je sistemu ventilacije posvećena velika pažnja.

Na površini zemlje nalazi se međunarodno napredan sistem SAB za drobljenje i mlevenje, a kada je reč o sistemu flotiranja, kompanija je sama razvila sistem brzog flotiranja i selekcije bakra.

Mladen Nikolić, dipl.inž. rudarstva na poziciji tehnolog za preradu minerala objašnjava šta predstavlja sistem flotacije:

- Pogon drobljena radi sa dva sistema: direktno iz jame putem trakastog transportera, a drugi sistem je direktno sa odlagališta rude gde se kamioima dovozi do rešetke za kipovanje. Primarno izdrobljena ruda 160 mm se trakastim transporterima doprema do pogona mlevenja. U prvom stadijumu vrši se mlevenje i plasiranje rude, a nakon toga se proizvod plasiranja doprema do flotacione mašine, gde se flotira koncentrat minerala bakra i pirita.

Dodaje da sam koncentrat ide dalje u pogon filtraže. Putem zgušnjivača i pumpi se doprema do filter presa gde se daljim sušenjem dobija definitivni koncentrat bakra. Isto važi i za koncentrat pirita, samo što se on odlaže na odlagalište za pirit.

Kapacitet postrojenja je 20.000 tona na dnevnom nivou.

Pasta zasip je prvo postrojenje takve vrste otkad je rudarstva u Srbiji.

- Naš posao je u tome da primamo jalovinu sa postrojenja prerade minerala. Mešamo sa cementom, vodom i takvu smešu šaljemo kroz bušotine u jamu i zapunjavamo prostore koje su kolege svojim rudarskim radovima otkopale - objašnjava Nebojša Buđelan, dipl.inž. rudarstva zadužen za poslove inženjera na poslovima za pripremu pasta zasipa.

Postrojenje se sastoji iz duboko konusnog zgušnjivača (funkcija razdvajanje vode i jalovine), 20 metara prečnika, visine 20 metara, ukupne kubikaže oko 6.000 m kubnih. Tu su i dva silosa za jalovinu, kapaciteta po 1.200 metara kubnih i tri silosa za cement, kapaciteta po 400 metara kubnih.

- Ukupna potrošnja cementa je od 22 do 25 tona na sat u zavisnosti od toga koji deo otkopne komore zapunjavamo. Zapunjavamo od horizonta minus -37, ovde smo na koti +390, tako da je to na nekih 430 metara ispod zemlje – dodaje sagovornik.

Prosek zapunjavanja mesečno je 55.000 metara kubnih, a cilj je 63.000.

Ističe da se u sobi centralne kontrole prati celokupan proces postrojenja za pasta zasip.

"Laboratorijska ispitivanja" kompanije Srbija Ziđin majning jedan su od najnovijih objekata kompanije, koji je pušten u rad ove godine. Raspolažu najnovijim instrumentima i najsavremenijim tehnologijama potrebnim za analize koje se od njih zahtevaju.

Jedan od procesa koji se ovde odvija je i procena zlata u koncentratu.

- Nalazimo se ispred prostorije gde naše uzorke u prahu mešamo sa određenim reagensima i dalje ih topimo na temperaturi od preko 1.000 stepeni u magnezijumskim loncima, koji su termootporni, da bismo na kraju dobili perlicu koja je sačinjena od plemenitih metala.

Dalje, u procesu rastvaranja iz perlice otklonimo srebro, pri čemu nam ostaje majušno zrno čistog zlata, koje dalje gravimetrijski određujemo. Imamo osetljive vage koje mogu da detektuju tako niske mase i na kraju na osnovu te mase zlata u uzorku mi možemo da odredimo koji je procenat zlata u našem koncentratu koji ispitujemo - objašnjava Ivana Mitrović, zamenik supervizora Cetra za hemijska ispitivanja.