Nauka ima odgovor na klimatske promene - Domaći hibridi kukuruza bolje izdržali oluju

Dr Goran Bekavac smatra da su poljoprivrednici prva brana od aflatoksina, te da moraju da pregledaju rod posle žetve, pre nego što ga uskladište.

Kaže da nauka ima odgovor na klimatske promene, te da su u Novom Sadu razvijeni hibridi kukuruza kod kojih je dokazano 0% aflatoksina sa kojim i Evropska unija ima problem.

- Najveći broj komercijalnih hibrida registrovanih kod nas, registrovani su i u Evropskoj uniji, tako da se mi ozbiljno takmičimo na jednom tržištu koje je izuzetno zahtevno. U našoj zemlji, tridesetak semenskih kompanija se takmiči za svakog proizvođača, što znači da je ta trka izuzetno ozbiljna. Ove godine se pokazalo da su naši hibridi prilično dobro izdržali udar vetra. I te informacije dobijamo na dnevnom nivou - kaže Bekavac.

Priznaje da je pristrasan, ali prednost ipak daje domaćem sortimentu, jer je stvaran u našim uslovima i za naše zemljište. Poziva se i na iskustva poljoprivrednika na čijim parcelama su, kaže, domaći hibridi bolje izdržali oluju.

Uprkos nevremenu, očekuje se rod bolji od prošlogodišnjeg

Za manje od mesec dana počinje žetva kukuruza koji smo posejali na 900.000 hektara, kao i 2021. godine. Iako su mnoge parcele pretrpele totalnu štetu u nevremenu, ukupan rod neće biti manji od prošlogodišnjeg, procenjuje Bekavac.

Iako se bavi naukom, a ne ekonomijom, stručnjak sa novosadskog instituta računa da će sa trenutnom otkupnom cenom kukuruza od oko 20 dinara po kilogramu, pozitivnu nulu prebaciti samo proizvođači koji budu imali više od prosečnih pet tona po hektaru.

Smatra da navodnjavanje nije jedini lek protiv suše, te da se i "suvim ratarenjem" može postići 13 do 15 tona kukuruza po hektaru, uz poštovanje agrotehničkih mera i sortimenta.