NavMenu

Zašto Srbija proizvodi znatno manje šljive od mogućnosti?

Izvor: RTV Sreda, 16.08.2023. 13:46
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/EtienneL)Ilustracija
Šljiva je simbol poljoprivrede Srbije, ali prinos kao i zarada na tom voću treba da budu i do 40% veći. O tome, ali i novim rešenjima u voćarstvu, za Radio Novi Sad govorio je profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Šljiva je u istoriji igrala veoma važnu ulogu u razvoju Srbije, mi smo po proizvodnji prvi u svetu, u proseku je to 450-500.000 tona, pojedinih godina i čak i preko 650.000. Ali, moramo priznati da nismo dovoljno uradili na unapređenju tehnologije proizvodnje šljive. Na primer, kada bi prešli sa generativne podloge džanarike na podlogu vavit, u jednom gustom sklopu 4x2 metra, mogli bi na istoj površini da povećamo prinos za 30% do 40% - kaže Keserović.

Navodi da se oni koji rade ekstenzivnu proizvodnju žale na cenu, te da poznaje proizvđače iz Šumadije koji su izvozli lepoticu po 60 i neštvo evrocentu, a otkupljivali po 55 dinara.

- Morate priznati da je to dobra cena - kaže Keserović i dodaje:

- Ako ide šljiva za preradu, ako je i niža cena, ukoliko korisite tresače, gde su troškovi berbe otprilike tri do četiri dinara u odnosu na angažovanje radne snage, 13, 15 ili više dinara, mora se gledati kako da se smanje troškovi proizvodnje i da se poveća proizvodnja po jedinici površine.

Istile da, ukoliko imate kvalitet, plasman nije problem.

- Izbacili smo novu, nemačku sortu, top tejst (Top Taste), koja se ovih dana bere i nakupi 22% šećera. Ja toplo preporučujem proizvođačima da polako krenu sa korišćenjem vegetativnih podloga, da se podižu zasadi sa 4x2 metra gde se može ostvariti prinos u proseku i do 50 tona po hektaru - ističe.

Keserović je podvukao i da Srbija nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta, što se pokazalo i ove godine, kada je bila berba višnje.

- Kada je u pitanju tehnologija suve šljive, Srbija je pala na proizvodnju koju je imala Kneževina Srbija, 4.000 do 5.000 tona. Očigledno još uvek nismo izabrali odgovarajuću sortu i nismo standardizovali tehnologiju sušenja šljive i prihvatili evropske standarde. Tu postoji velika šansa - ističe.

Dodaje da moramo ići na finalni proizvod, kao što je čokoladirana suva šljiva.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.