Prenamena kovid bolnica - Na Mišeluku se otvara palijativna nega, kakva sudbina čeka objekte u Kruševcu i Batajnici

Kovid bolnica na Mišeluku u Novom Sadu među poslednjima je izašla iz kovid sistema, a prva je obavila prenamenu svojih kapaciteta. Najpre je u jednom delu bolnice otvoreno Odeljenje za dijalizu, a sada i Jedinica za palijativno zbrinjavanje bolesnika i Odsek za mentalno zdravlje u zajednici. Iskorišteno će biti 60% kapaciteta, a iz uprave KC Vojvodina kažu da imaju planove i za ostatak prostora. Ideja je da jedan deo bude pretvoren u hospis, ali i da se tu presele Kliniku za oftalmologiju i ORL.

Za ostale dve kovid bolnice - Batajnicu i Kruševac još nema rešenja. Kako su bolnice vlasništvo države, Vlada Srbije treba da donese odluku o prenameni. Predlog ministarke zdravlja Danice Grujičić bio je da se deo kapaciteta iskoristi za otvaranje centara za palijativnu negu. Ona je navela da tu ne bi bili smešteni samo umirući pacijenti, već i oni kojima je potrebna duža nega nakon teške saobraćajne nesreće ili teške operacije. Ministarka smatra i da određene zgrade treba konzervirati, dobro očistiti, dezinfikovati, okrečiti i na neki način ostaviti za, "ne daj bože", u slučaju pojave neke nove pandemije.

Tri kovid bolnice - Mišeluk, Batajnica i Kruševac imale su važnu ulogu u borbi sa pandemijom virusa korona. Njihovi kapaciteti su oko 2.000 bolničkih postelja i opremljene su najsavremenijom opremom - imaju skenere, kompletne operacione sale, respiratore, rendgene, angio sale. Mnoge klinike u Srbiji ne mogu da se pohvale takvom opremom. Sagovornici Euronews Srbija kažu da ne treba dozvoliti da oprema propada i da je najbolje preraspodeliti je u druge zdravstvene ustanove.

Kovid bolnica na Mišeluku ima 600 postelja. Najpre je u jednom delu otvoreno Odeljenje za dijalizu, a sada i Odsek za mentalno zdravlje u zajednici, kao i Odeljenje za palijativnu negu.

Direktorka KC Vojvodina Edita Stokić kaže da će otvaranjem Odseka za mentalno zdravlje biti unapređen rad Klinike za psihijatriju KC Vojvodina.

Ona je navela da novootvoreni odsek ima za cilj sprovođenje mera za unapređenje mentalnih poremećaja i promociju mentalnog zdravlja, a opremljen je na najsavremeniji način. Ko će na psihoterapiju, individualnu radnu terapiju, grupnu terapiju na Mišeluk, određivaće lekari Klinike za psihijatriju.

Na Mišeluku će početi da radi i Odeljenje za palijativno zbrinjavanje bolesnika, a u tu svrhu obezbeđeno je 50 kreveta.

- Vojvodina je po prvi put dobila jedan takav vid zdravstvene zaštite, koji će standard lečenja podići na potpuno novi nivo - rekla je ona.

Tu će se zbrinjavati pacijenti koji boluju od teških, neizlečivih bolesti. Smeštaj bolesnika u delu za palijativnu negu odvijaće se preko internističkih službi Kliničkog centra Vojvodine. Na odeljenju palijativne nege radiće zdravstveni radnici iz KC Vojvodina, a svi su prethodno prošli posebnu obuku rada sa takvim pacijentima.

Iz Ministarstva zdravlja nisu dati precizni podaci kada će se obaviti prenamena ostale dve kovid bolnice. Kako kažu ideja ministarke je da deo kapaciteta bude palijativna nega, za ostatak se i dalje traži rešenje.

Čini se da su najbliži rešenju za kovid bolnicu Perunovac u Kruševcu. Kako je za Euronews Srbija ranije rekao njen koordinaror Radmilo Janković, iz nje su poslednje kovid pacijente ispratili još u martu ove godine.

- Na osnovu procene Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", doneta je odluka o prestanku rada Кovid bolnice u Parunovcu, ali ona neće biti konzervirana, već će se u nju preseliti deo OB Кruševac i biće otvoreno posebno odeljenje za produženo lečenje i negu, uključujući i palijativno zbrinjavanje i negu - kažu u Ministarstvu zdravlja za Euronews Srbija.

Navode da su organizovali više sastanaka sa zaposlenima u Кovid bolnici u Parunovcu, direktorima Zavoda za javno zdravlje Кruševac, Opšte bolnice Кruševac i održalo više sednica Кomisije za kadrove zdravstvenih ustanova u Ministarstvu zdravlja.

- Dogovoreno je da se izmeni Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova i da se uveća broj postelja kako za akutno lečenje, tako i za produženo lečenje i negu za OB Кruševac. Nakon usvajanja izmene Uredbe o Planu mreže zdravstvenih ustanova, izmeniće se i kadrovski planovi onih zdravstvenih ustanova u kojima će to biti neophodno, kako bi se svi zaposleni u Кovid bolnici u Parunovcu premestili u zdravstvene ustanove u mestima u kojima imaju boravište - kažu u Ministarstvu.

Prvi pacijent je u kovid bolnicu u Batajnici primljen 4. decembra 2020. godine. Tokom 908 dana rada, u toj zdravstvenoj ustanovi lečeno je 24.000 pacijenata. Direktorka Batajnice Tatjana Adžić Vukičević rekla je pred zatvaranje kovid bolnice da je u njoj 15.000 pacijenata izlečeno i "otišlo kući", 2.500 pacijenata je prebačeno u neke druge zdravstvene ustanove. Na žalost 6.500 ljudi lečenih u Batajnici, ali i doktora i medicinskog osoblja nije preživelo.

Kovid bolnica u Batajnici je najveća, ima oko 1.000 postelja. Lekari kažu da je za toliku zdravstvenu ustanovu teško uraditi prenamenu, ali je najlošije rešenje da vredna oprema stoji i propada.

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je palijativa neophodna i civilizovani uslovi za teške pacijente, ali da za ta odeljenja nije neophodna tako skupa oprema.

- Ta oprema bi mogla da se rasporedi po zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Naš problem je sada što imamo dovoljno opreme, a nema ko da radi na njima - rekao je Radovanović za Euronews Srbija.

Navodi da je za tako veliku bolnicu teško naći rešenje.

- Potrebna je dobra organizacija, da se na najpametniji način iskoriste postojeći kapaciteti i oprema uz minimalne dodatne troškove - rekao je on.

Smatra da konzervacija dela bolnice dolazi u obzir, da nije loše imati deo kapaciteta u slučaju da se pojavi neka nova pandemija.