Na samitu BRIKS-a odlučivaće se o prijemu novih članica i dedolarizaciji - Kako će se ovo odraziti na svetsku ekonomiju?

Prijem novih članica i dedolarizacija, biće dve glavne teme na Samitu BRIKS-a za dve nedelje u Johanesburgu. Članice Brazil, Rusija, Indija, Kina i predsedavajuća Južnoafrička Republika razmatraće zahteve 23 države za članstvo, među kojima su i Venecuela, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina. Blok koji se posmatra i kao kontrateža Grupi 7, najrazvijenijih država sveta, predstavlja 40% svetske populacije i 26% globalne ekonomije.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović istakla je za RTS da Briks predvodi trend izbegavanja dolara i da se za sada radi na obračunskoj valuti, kao i da su predlozi da ona ima zlatno pokriće. Nova razvojna banka BRIKS-a daje kredite članicama za infrastrukturne i druge projekte, kako bi se podstakao održivi razvoj i smanjilo siromaštvo. Mitrovićeva na samitu očekuje prijem nekoliko novih članica.

Brazilski predsednik Lula da Silva nedavno je rekao da se svake večeri pita zašto sve zemlje moraju svoju trgovinu da temelje na dolaru, može li BRIKS već na sledećem Samitu da da odgovor na pitanje koje levičarskog lidera Brazila drži budnim?

- Briks godinama radi na ovom pitanju i izaziva interesovanje onih država koje bi volele da u međusobnom trgovanju ne koriste dolar ili ne koriste evro, nego neku treću valutu ili nacionalne valute i godinama nastoje da dođu do rešenja, koje bi im to omogućilo - rekla je ona i dodala da su ove zemlje važan ekonomski faktor, ali i globalni politički faktor.

Kako je rekla, među osnivačima Briksa imamo Kinu kao najveću trgovačku silu sveta, drugu ekonomiju sveta ili po paritetu kupovnih snaga najveću svetsku ekonomiju i svih pet članica su članice G20. To su, kako je naglasila, neke od najvećih ekonomija sveta, a imaju i najveći broj stanovnika planete, poseduju napredne tehnologije i resurse.

Na pitanje kakav odgovor očekuje - s obzirom da je Rusija vrlo zainteresovana za dedolarizaciju, zbog teških sankcija od početka rata u Ukrajini, Kina optužuje Vašington za ekonomski nacionalizam, a i svet s pažnjom i nelagodom prati svako podizanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi, Mitrović je naglasila da tu najviše stradaju prezadužene zemlje Juga, čija je BRIKS velika nada, jer to znači dodatno zaduženje, podiže inflaciju i one trpe posledice odluka na koje ni na koji način nisu mogle da utiču.

- Od uvođenja drugog talasa sankcija Rusiji, zemlje su uočile dodatnu opasnost da zbog političkih razloga, mogu da budu meta sankcija. Osim toga mnogo je jeftinije trgovanje u nekim drugim valutama i zato smo videli tend trgovanja u juanima, rubljama, rupijima, u drugim nacionalnim valutama - rekla je Mitrović i pojasnila da sve te zemlje nisu članice BRIKS-a, neke su Šangajske organizacije za saradnju ili ASEAN-a, koje su takođe donele odluku da neće ubuduće da trguju ni u dolarima, ni u evrima, ni u jenima.

Kako je pojasnila, trend trgovanja u dolarima je u opadanju. To se pogotovu odnosi na kapitalne transakcije, pošto je Amerika globalno finansijsko čvorište za investiranje i za slivanje kapitalnih transakcija.

- Na konkretno pitanje da li će Samit BRIKS-a dati novu valutu, mislim da neće, jer ta nova valuta ne bi bio neki novi novac, koji bi se kovao i štampao, ove države nemaju zajedničku monetarnu politiku i usklađenost pravnih i ekonomskih politika, ali radi se na digitalnoj ili obračunskoj valuti i predlozi su da ona ima zlatno pokriće - objašnjava ona.

Kako je dodala, na ovom Samitu će oni izaći sa predlozima, naravno na tehničkom nivou će se raditi, pošto BRIKS ima i Razvojnu banku, koja daje kredite zemljama članicama za infrastruktu i drugo, koji mogu pomoći u održivom razvoju, što je jako bitno članicama za smanjenje siromaštva i nejednakosti i poboljšanje njihove pozicije na ekonomskoj sceni.

- Nastojanje je da se nađu primenjivi mehanizmi da one trguju u nacionalnim valutama, kako bi se one osnažile, a ako zapadnu u krizu, onda će tu Razvojna banka BRIKS-a podržati njihove ekonomije - navodi Mitrovićeva.

Na pitanje, da ukoliko su članice BRIKS-a daleko od zajedničke valute, da li je izvesnije najpre da Briks uspostavi objedinjeni sistem plaćanja, kao prvi korak, Dragana Mitrović objašnjava da neki mehanizmi već postoje i da godinama na tome rade.

- Osnovni ciljevi ovogodišnjeg Samita, pošto je domaćin afrička zemlja, Južnoafrička Republika, ticaće se problema prezaduženih afričkih zemalja, kako bi omogućili održivi razvoj na dugi rok, otplate kredita prezaduženih zemalja, obrazovanje i podizanje nivoa obrazovanja - ističe i dodaje da su mnoge zemlje koje su zainteresovane da uđu u BRIKS bogate i moćne, sve su tzv. ekonomije u usponu i vide BRIKS kao način da se stvori drugi svet, ne samo multipolarost, nego drugi ekonomski poredak.

- One nisu po definiciji izazivači njarazvijenijih zemalja sveta, ali po onome što rade, one menjaju postojeći poredak - navodi ona.

- Očekujem da tri do pet članica do kraja ove godine postanu članice. Možda Argentina, Iran koji je ove godine postao član ŠOS-a, Egipat. Stavovi se razlikuju da li bi prvo trebalo da budu posmatrači ili možda da pojednostavljeno pristupe - zaključila je Mitrovićeva.