Zatvaranje rudnika i termoelektrana u BiH do 2030. nije realno, dekarbonizacija usporena

Nije realno očekivati zatvaranje rudnika i termoelektrana u BiH do 2030. godine zato što se 60% električne energije u BiH proizvodi iz termoelektrana, otvoreno kažu sagovornici Capital-a i odgovorni za tranziciju energetskog sektora i proces dekarbonizacije u BiH.

Potpisivanjem Sofijske deklaracije pred kraj 2021. godine BiH je preuzela obavezu da će postati karbonski neutralna do 2050. godine sa drugim evropskim zemljama. Međutim, kako stvari trenutno stoje, to je teško očekivati.

Direktor RiTE Gacko Maksim Skoko kaže da se intenzivnija dekarbonizacija energetskog sektora tek očekuje, ističući da to zahtijeva jačanje stručnih resursa koji treba da vode taj proces, ali i dodatna finansijska sredstva.

On podsjeća da je BiH potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice, Pariškog sporazuma, Sofijske deklaracije i niza drugih dokumenata kojim je preuzela obavezu da do 2050. godine postane karbonski neutralna država.

- Ovim tempom dekarbonizacije ti rokovi sigurno neće biti ispoštovani, pogotovo što je od početka dešavanja u Ukrajini znatno olabavio pritisak na BiH, čime je dodatno usporen proces - kaže Skoko.

Uprkos tome što je olabavio pritisak, nastavlja on, preuzete obaveze i dalje su na snazi, iako je jasno da će se morati utvrđivati novi rokovi za ispunjavanje tih obaveza.

- Vidjećemo da li će i u narednom periodu pritisak na ispunjavanje obaveza biti labav. Nezvanično se govori da će zadati rokovi, odnosno ono što je trebalo da bude urađeno do 2030. biti pomjereni na 2039, pa čak i na 2050. godinu, ali ništa od toga još nije zvanično - kaže Skoko.

Prema njegovim riječima, BiH će gotovo izvjesno morati da plaća karbonske certifikate, ali dodaje da taj novac može da ostane i u BiH ako se sistem uredi kako treba.

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS Srđan Todorović kaže da je Republika Srpska, zahvaljujući naporima Ministarstva energetike i rudarstva RS svoju zakonsku legislativu u potpunosti uskladila sa zakonodavstvom Evropske unije.

- Postoje izrađene strategije i planovi koji će se sprovoditi u narednom periodu u cilju ispunjavanja preuzetih obaveza iz Sofijske deklaracije i drugih dokumenata. Za dekarbonizaciju su potrebna velika sredstva i velike investicije u obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti, tako da je izuzetno značajna podrška EU - kaže Todorović za Capital.

On dodaje da ta podrška ne izostaje, ali ističe da bi za ispunjavanje obaveza u rokova zadatim do sada usvojenim dokumentima ta podrška morala da bude znatno veća.

- Taj proces je izuzetno skup, ali sreća pa EU pokazuje volju i u skladu sa zadatim planovima obezbjeđuje i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje. Očekujem da Savjet ministara BiH uskoro usvoji Integrisani energetski i klimatski plan, što će označiti još jedan ozbiljan korak BiH ka potpunoj karbonskoj neutralnosti - kaže Todorović.

Kako bi energetska tranzicija bila uspješno izvršena, on ističe da je neophodno sistematski i dosljedno sprovoditi mjere očuvanja životne sredine te racionalnijeg korištenja resursa.

- U tom smislu dekarbonizacija za BiH nije samo obaveza, već i razvojna šansa - kaže Todorović.

Prema njegovim riječima, Republika Srpska je svoju orijentaciju u oblasti dekarbonizacije RS definisala Strategijom razvoja energetike RS do 2035. godine.

- Tim dokumentom Republika Srpska se obavezala da na racionalan i odgovoran način upravlja resursima, da vodi računa o zaštiti životne sredine i prirodnoj ravnoteži prilikom izgradnje novih energetskih objekata, kao i da izradi zakonsku regulativu u skladu sa savremenom praksom i obavezama koje preuzimaju sve druge države - precizirao je Todorović.

On dodaje da je Republika Srpska odlučno krenula u realizaciju velikih energetskih projekata, naročito u oblasti obnovljivih izvora energije, ističući da je time postala lider u regionu.

- Svi ti projekti doprinijeće povećanju zelene energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u RS, a time i ispunjavanju obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici i drugih direktiva - ocjenjuje Todorović.

U prilog njegovim tvrdnjama ide i nedavna izjava ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Staše Košarca koji je najavio da bi BiH u ovoj godini trebalo da dobije Integrisani energetski i klimatski plan.

Košarac je ocijenio da će plan dati odgovore na mnoga pitanja kada je riječ o energetici, klimatskim promjenama i ekologiji, ističući da je BiH u potpunosti svjesna preuzetih obaveza i sprovođenju ugovora o uspostavljanju energetske zajednice, Pariškog sporazuma i Sofijske deklaracije.

- Veoma je važno da BiH uđe u proces dekarbonizacije, ali pri tome treba voditi računa o očuvanju energetske nezavisnosti i radnih mjesta u rudnicima i termoelektranama - rekao je Košarac, naglašavajući da je BiH u 2022. godini, u vrijeme energetske krize u EU, zabilježila znatan izvoz električne energije.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Tuzli i predsjednik Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju Mirza Kušljugić kaže da svi u BiH moraju da shvate da je dekarbonizacija ne samo neminovna, nego prijeko potrebna.

- Mi ne trebamo pod bilo čijim pritiskom ići u dekarbonizaciju i ispunjavanje preuzetih obaveza, već shvatiti da ćemo bez toga doći u neodrživo stanje. Na sreću, nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana pokazuje da svijest o tome postoji, jer tim planom nije predviđena izgradnja novih termoenergetskih kapaciteta i u njemu ne postoje ni Blok 7 u Tuzli, ni Ugljevik 2, ni Gacko 3", kaže Kušljugić.

On poručuje da BiH mora ići u dekarbonizaciju zato što sve postojeće Termoelektrane, osim TE Stanari rade sa tehnologijom koja je stara više od 40 godina.

- Oporezivanje emisije CO2 dovešće do smanjenja konkurentnosti na tržištu električne energije i dovesti TE u stanje nelikvidnosti. Sve TE, osim Stanara, imaju stari vozni park i moramo raditi na njegovoj obnovi, a to iziskuje ogromna sredstva. Proces odsumporavanja urađen je samo u TE Ugljevik, a svjedoci smo da ni to nije urađeno kako treba i da nije dalo očekivane rezultate - kaže Kušljugić.

On dodaje da oni koji su prilikom potpisivanja međunarodnih sporazuma vezanih za energetsku tranziciju predstavljali BiH nisu imali jasnu sliku koliko su komplikovani procesi kroz koje bismo trebali proći.

- Ako smo preuzimali obaveze od EU vođeni samo finansijskom komponentom i ako procesu dekarbonizacije ne pristupimo ozbiljno, iskreno i bez bilo kakve zadrške, naći ćemo se u izuzetno ozbiljnim problemima - poručuje Kušljugić.

Strateška vizija EU je do 2050. godine imati klimatski neutralnu ekonomiju u skladu sa ciljem Pariškog sporazuma, da globalno povećanje temperature ne bude veće od dva stepena Celzijusa i da se ulože napori da bude manje od 1,5°C.

Da bi ostvarila tu viziju, EU je postavila ciljeve za 2030. godinu:

– Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od 40% u odnosu na 1990. godinu;

– Udio obnovljivih izvora energije od 32% u ukupnoj potrošnji energije;

– Poboljšanje energetske efikasnosti od 32,5%.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski planovi (NECP) za period od 2021. do 2030. godine moraju sadržati opis planiranih politika i mjera i potrebnih investicija za ostvarivanje tih ciljeva.