Kamatne stope rastu i ne prave pauzu - Preokret moguć sredinom 2024. godine?

Toliko puta pominjana referentna kamatna stopa raste već više od godinu i po dana u evrozoni – pa tako raste i euribor koji ulazi u obračun za indeksirane kredite, najčešće stambene. Profesor Zoran Grubišić rekao je za Internet portal RTS-a da bi do dugo priželjkivanog preokreta u kretanju kamatnih stopa moglo da dođe sredinom naredne godine. Odgovorio je i na pitanja da li se isplati delimična prevremena otplata kredita i vredi li štedeti.

Inflacija u evrozoni pada, ali isuviše sporim tempom. Evropska centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za još 25 baznih poena. U Srbiji ona sada iznosi 6,5%.

Američka centralna banka (FED) povećala je ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz obrazloženje da inflacija nije zaustavljena i da njen rast i dalje traje. To je najviša kamatna stopa u poslednjih skoro 20 godina.

Kako je za rts.rs objasnio profesor na Bankarskoj akademiji Zoran Grubišić teško je sa sigurnošću reći kada će se preokrenuti trend i kada će kamate početi da padaju, ono što deluje prilično izvesno je da se to neće desiti do kraja ove godine, čak je vrlo verovatno da će doći od jednog do dva podizanja kamatnih stopa za po 0,25%.

- Globalne neizvesnosti su i dalje vrlo prisutne, inflacija (iako u zoni pada) i dalje je prisutna i daleko od ciljanog nivoa, pa deluje dosta realno da će i prvu polovinu naredne godine obeležiti visoke kamatne stope, odnosno da neće doći do značajnijeg popuštanja u restriktivnoj monetarnoj politici - navodi Grubišić i dodaje da misli da bi do očekivanog i dugo priželjkivanog, preokreta u kretanju kamatnih stopa moglo da dođe sredinom naredne godine, ali da se i tada neće odjednom kamate spustiti na nivo sa kraja 2021. godine.

Na pitanje da li se isplati prevremena otplata glavnice, makar u delovima, Grubišić navodi da u zoni ovako visokih kamata, pogotovo ako ste na početku otplate, odnosno ako vam je veliki period ostao do kraja otplate (što je tipična situacija sa stambenim kreditima), isplati se i tzv. delimična prevremena otplata kredita.

- Na taj način, možete značajno uštedeti u kamati koju treba da platite banci, a i sebi u perspektivi možete značajno da olakšate tekuće funkcionisanje sa budžetom smanjivši ratu. Smatram, ipak, da i tu treba biti oprezan, pa da je prvi zadatak sačuvati zadovoljavajuću likvidnost, to znači imati dovoljno gotovine u rezervi u ovako nemirnim vremenima. Ako se to poseduje, a opet je prisutan i višak likvidnosti iz koga se može investirati, prevremena otplata je svakako jedna mogućnost sa značajnim sigurnosnim efektom - ističe on.

Kako dodaje, priča o tome da se sada plate dva stana važi samo pod pretpostavkom da će ovako visoke kamatne stope ostati u celom periodu trajanja kredita, a to sigurno neće biti tako.

- Kamate su blizu istorijski rekordnog nivoa i sa sigurnošću se može reći da će njihova srednja vrednost u dugom periodu kao što je stambeni kredit biti ispod ovog nivoa. Naravno, sve ovo komentarišemo na ogromnoj većini kredita koji su uzeti po promenljivoj kamatnoj stopi, ko je uzeo kredit po fiksnoj kamatnoj stopi (a takvi su u velikoj manjini) za njega takva računica važi po kamatnoj stopi po kojoj je uzeo, odnosno izvesno je koliko će vratiti banci novca uz kamatu - ističe Grubišić.

Na pitanje da li je kredit loša stvar i šta znači pametno zaduživanje, profesor odgovara da kredit sam po sebi nije generalno loša stvar i da često voli da istakne, kada se radi o kupovini stana, da je pravi momenat uvek kada vam stan treba, a da spekulisanje sa kretanjem cene nepokretnosti i promenama kamatnih stopa na periodu od 20 do 30 godina nije zahvalna stvar i da tu sve prognoze padaju u vodu.

- Prvenstveno sam zagovornik stambenog kredita kojim se rešava stambeno pitanje za porodicu, a koje istovremeno predstavlja i značajnu privatnu investiciju - navodi i dodaje da se podrazumeva da u svakom kreditu uvek vodite računa da vam ukupno mesečno opterećenje za sve obaveze koje ste preuzeli bude na razumnom nivou, "a to je po meni do trećine od vaših ukupnih primanja. Tada imate i neku rezervu kada vam u nekom periodu rata bude skočila".

Što se tiče finansiranja tekuće potrošnje, Grubišić navodi da je svakako najpovoljnije uzeti gotovinski kredit jer su tu kamate ubedljivo najniže u odnosu na druge poznate alternative.

- Kreditna kartica jeste najskuplja ako ne vraćate rate po ugovorenoj dinamici i ako vam onda ide ta relativno visoka kamata na ostatak duga. Ipak, treba napomenuti da i kreditna kartica može da se koristi pametno i ako sami rasporedite svoje rate na period od jedne do dve godine, vi banci nećete platiti nikakvu kamatu ako poštujete tu dogovorenu dinamiku - istakao je on za rts.rs.

Kako je dodao, dozvoljeni minus je svakako najskuplji, njega ne preporučuje ali ako ste prinuđeni već da ga privremeno koristite, da onda barem relativno brzo iz njega izađete, odnosno da ne steknete lošu naviku sa takvim zaduživanjem.

Kad je u pitanju štednja, Zoran Grubišić navodi da smo mi klasičan primer evropskog bankocentričnog tržišta gde se ubedljivo najviše štedi u banci, i to najčešće u čvrstoj valuti (evro), iako su sva iskustva pokazala da su do sada mnogo bolje prošli oni koji su štedeli u dinarima, a tu onda i nema plaćanja poreza, pa je neto efekat još i veći.