Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Volstrit Džornal: Evropa klizi u siromaštvo
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / TheDigitalWay)
Naši dedovi su imali više od naših pradedova, a naši roditelji više od svojih roditelja. Stanovnici starog kontinenta iz godine u godinu postajali su sve bogatiji, ali izgleda da je ovoj srećnoj priči došao kraj. Evropljani su poslednjih godina sve siromašniji.
Kupovna moć u gotovo svim evropskim zemljama opada iz meseca u mesec, piše američki list Volstrit džornal.
Prosečna država Evropske unije je siromašnija po glavi stanovnika od svih američkih država osim Ajdaha i Misisipija, navodi se u izveštaju Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, nezavisnog trusta mozgova sa sedištem u Briselu.
Ako se ovi trendovi nastave, do 2035. godine, prema ovom izveštaju, ekonomski jaz i razlika u društvenom bogatstvu po glavi stanovnika između SAD-a i EU će do 2035. godine biti veliki kao između Japana i Ekvadora danas.
Francuzi jedu manje delikatesa i piju manje crnog vina, Španci štede na maslinovom ulju, Finci pale saune u vetrovitim danima kada je struja jeftinija.
U Nemačkoj je potrošnja mesa i mleka pala na najniži nivo u poslednje tri decenije, a tržište organske hrane, koje je donedavno bilo u meteorskom usponu, sada je u jednakom meteorskom padu.
U Italiji se sazivaju krizni sastanci zbog cena testenina koje su porasle duplo više od inflacije. U različitim zemljama ima na stotine sličnih primera, a zbog pada potrošnje Evropa je početkom godine zapala u recesiju.
Sadašnje stanje u kome se Evropa nalazi nije se desilo preko noći. Njeno stanovništvo je sve starije, a uz to Evropljani preferiraju sve više slobodnog vremena i kraću radnu nedelju, što godinama usporava privredni rast i smanjuje produktivnost.
Zatim je usledila pandemija korona virusa, a potom i rat u Ukrajini, koji je na kraju rezultirao prekidom globalnih lanaca snabdevanja i naglim porastom cena energije i hrane.
Da bi sačuvale socijalni mir i radna mesta, evropske vlade su odlučile da subvencionišu poslodavce, što je dodatno pogoršalo problem. Cene u prodavnicama su porasle, a potrošači još više osiromašili.
Za razliku od Evropljana, Amerikanci su višestruko profitirali od jeftine energije i paketa pomoći koje je njihova vlada uglavnom usmeravala građanima, a ne poslodavcima, kako bi ih ohrabrila da troše.
Evropa ima snažnu izvoznu industriju na koju su Evropljani u prošlosti mogli da se oslone. Kina, koja je postala ključno evropsko tržište, takođe je u ekonomskim problemima, koji se prelivaju na Evropu.
Visoki troškovi energije i ogromna inflacija kakva nije viđena od 1970-ih smanjuju konkurentnost evropskih proizvođača na međunarodnim tržištima i narušavaju nekada harmonične radne odnose na kontinentu. Sa usporavanjem globalne trgovine, zavisnost Evrope od izvoza, koji čini polovinu BDP-a, postaje njena slabost, dok u SAD izvoz čini samo 10% BDP-a.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, potrošnja u 20 zemalja članica evrozone smanjena je za oko 1% od kraja 2019. godine. S druge strane, u SAD je u istom periodu porastao za skoro 9%. Evropska unija sada čini oko 18% ukupne svetske potrošnje, a SAD oko 28%. Pre petnaestak godina EU i SAD su činile oko četvrtine ukupne svetske potrošnje.
Prilagođeno inflaciji i kupovnoj moći, plate su pale za otprilike 3% od 2019. u Nemačkoj, 3,5% u Italiji i Španiji i 6% u Grčkoj. S druge strane, realne zarade u SAD su u istom periodu porasle za oko 6%.
Prema podacima MMF-a, privreda evrozone je u poslednjih 15 godina porasla oko 6%, a SAD čak 82%.
S obzirom na sve veće troškove zaduživanja i potrebu evropskih vlada da povećaju vojnu potrošnju, ekonomisti očekuju povećanje poreza, što predstavlja dodatni pritisak na potrošače.
A porezi u Evropi su već visoki u poređenju sa drugim bogatim zemljama na oko 40-45% BDP-a, u poređenju sa 27% u SAD. Američki radnici primaju skoro tri četvrtine svojih plata, dok francuski i nemački radnici zadržavaju samo polovinu onoga što zarađuju.
Tagovi:
Međunarodni monetarni fond
MMF
Evropski centar za međunarodnu političku ekonomiju
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Ajdaho
Misisipi
Brisel
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.