Od deponije Petrohemije do najveće hrvatske solarne elektrane

Ilustracija (Foto: Pixabay.com/andreas160578)

Prošle su dve godine od privatizacije De-Fosa, kompanije koja je izdvojena iz Petrokemije uoči njene privatizacije, a koja je upravljala deponijom fosfogipsa.

Kupcu, kompaniji Flamtron, preduzetnika Ante Markovića, Upravno veće CERP-a na poslednjoj sednici dalo je zeleno svetlo da je ispunila sve obaveze iz kupoprodajnog ugovora, i konstatovala da De-Fos uredno posluje s "ostvarenom mogućnošću održivog poslovanja u narednom kratkoročnom periodu i izvesnom perspektivom za vrlo profitabilno poslovanje u dužem narednom periodu".

Partnerski investicioni poduhvat

Perspektiva, podsetimo, prema Markovićevoj viziji predviđa gradnju najveće solarne elektrane u Hrvatskoj na terenu Petrokemijinog odlagališta. Marković je još lani tražio partnera za takvo ulaganje, a kako se pokazalo, našao ga je – ni više, ni manje – nego u zagrebačkom Končaru.

Marković je za ovaj projekt osnovao kompaniju Solarna elektrana Deponija fosfogipsa, koju je lani kompanija Končar – Obnovljivi izvori, članica grupacije Končar, dokapitalizovala s 501 hiljadu kuna i postala vlasnik dela od 51%.

Na čelu ove Končareve kompanije je Ivo Čović, nekadašnji predsednik Uprave HEP-a i Zagrebačkog holdinga, koji potvrđuje da se Končar angažovao na ovom projektu.

- Početkom godine Končar je aktuelizovao inicijativu prema nadležnim institucijama da se utvrdi da li je na delu deponije koji nije nužan za obavljanje osnovne delatnosti moguća izgradnja solarne elektrane. Time bi deo potpuno devastiranog prostora, koji nije neophodan za funkcionisanje deponije, dobio korisnu namenu - kaže Čović.

Drugačija od drugih SE

O kojoj vrednosti projekta je reč, za sada se ne može ni okvirno govoriti, jer to zavisi od velikog broja elemenata, s obzirom da bi takav projekt bio sasvim drugačiji od drugih solarnih elektrana zbog samog terena i njegovog stavljanja u funkciju.

Još prošle godine Marković je objašnjavao da je za pripremu projekta potreban veliki posao oko pripreme dozvola, izmena prostornog plana i prenamene ovog prostora koji za lokalno stanovništvo predstavlja bolnu tačku i zbog toga što se nalazi tik uz Park prirode Lonjsko polje. Kada je Marković izašao u javnost s ovakvom idejom, bio je dočekan s velikom skepsom. Inače, ovaj oblik brownfield solarne energije ne bi bio prvi na području EU.

U Belgiji je konzorcijum nekoliko kompanija Jan de Nul uspešno realizovao sličan kompleksan projekat Terranova solar i na području deponije fosfogipsa izgradio solarni park snage 15 MW. U Kutini su, prema ranijim najavama, ambicije i daleko veće- izgradnja solarnog parka snage 100 MW. Da li će ti planovi naići na odobravanje – zasad nema informacija.

- Nadamo se da će se nadležne institucije uskoro izjasniti, kako bi se u slučaju pozitivnog odgovora mogle pokrenuti ostale aktivnosti, neophodne za realizaciju projekta. Navedene aktivnosti, između ostalog, obuhvataju i uključivanje lokacije u prostorni plan županije, čija je izmena u toku, kao i obavljanje velikog broja potrebnih tehničkih ispitivanja - ističe Čović, koji je ujedno i direktor zajedničke kompanije s Markovićem, Solarna elektrana deponija fosfogipsa.

Strana iskustva

Zatvorena odlagališta sve su poželjnija destinacija za solarne parkove. Ti objekti se posebno koriste u zemljama Severne i Južne Amerike, gde pojedine države obezbeđuju i subvencije kako bi se te mrtve površine stavile u funkciju podsticanja dekarbonizacije, umesto zelenih i zdravih parcela koje ostaju na raspolaganju za javnu i drugu korisnu namenu.

U slučaju Jan de Nula, kompanije koja je jedan od svetskih lidera u području bagerovanja, pomorskih i offshore radova, ovaj projekat predstavljao je krupan iskorak u području zelene energije, a započet je kupovinom odlagališta otpada fosfogipsa i obližnjih terena nekadašnje fabrike sumpora i fosfatne kiseline u luci Gent.

Projekat instaliranja energetske farme, prema javno dostupnim podacima, obuhvatio je veliki broj poslova, od neutralizacije kisele vode s deponija, koji je pročišćen i ispražnjen, a fosfatni gips na odlagalištu preuređen. Postavljena je i drenažna mreža i pokriveno odlagalište na koje je na kraju instalisano ukupno 55.000 solarnih panela.

Lokacija tog solarnog parka i deponija je u neposrednoj blizini stambenog naselja i obezbeđuje dovoljno zelene energije za 4000 domaćinstava. Iskustvo Jan de Nula u svakom slučaju je korisno i za hrvatske uslove, jer potvrđuje da je ovakav projekt izvodljiv i u kompanijama De-Fos i Končar se nadaju da će ono, ublažiti dileme lokalne zajednice i birokratije i ubrzati dobijanje potrebne dokumentacije.

Ubrzanje procedure

- U većini evropskih zemalja upravo za devastirane prostore kao što su napušteni kopovi rudnika, kamenoloma i deponija otpada, postoje posebne i ubrzane procedure odobravanja izgradnje solarnih elektrana, pa se nadamo da će tako biti i u ovom slučaju. Očekujemo da se i u Hrvatskoj stvore preduslovi za bolju investicijsku klimu i posledično sve veći udeo obnovljivih izvora u domaćem energetskom miksu - poručuje Čović.

Na De-Fos-ovom terenu, koji se proteže na 166 hektara, postojećim planovima nije predviđena mogućnost za projekat solarne elektrane. O njegovom unošenju u izmene prostornog plana koje su u toku, još je kupac De-Fosa Anto Marković tokom protekle dve godine organizovao brojne sastanke sa Kancelarijom za prostorno uređenje Sisačko-moslavačke županije i ostalim institucijama.

Inače, sam De-Fos, koji je od CERP-a lani dobio odobrenje za prolongiranje otplate kredita koje je kompanija dobila pre privatizacije, uredno podmiruje svoje obaveze. Prema podacima iz finansijskog izveštaja, kompanija je u prošloj godini zapošljavala devet radnika, ostvarila 1,27 mil EUR prihoda i 278.000 EUR neto dobiti.