Srbija želi gas i preko Bara - Koliko bi se isplatio novi pravac snabdevanja

Crna Gora namerava da izgradi LNG terminal u Luci Bar. Vlada te države je u maju potpisala memorandum sa američkim partnerima o njegovoj izgradnji, a premijer Dritan Abazović pozvao je tada sve zemlje regiona da se ujedine u izgradnji gasovoda. Posle nedavnog sastanka sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija zainteresovana da, pored terminala u grčkoj luci Aleksandropuli, i luka Bar bude novi alternativni pravac za snabdevanje Srbije gasom.

- Srbija je zainteresovana da deo tečnog gasa kupuje i spremni smo da čelične cevi odmah pustimo ka mernoj stanici koja bi bila u Bijelom Polju, da bismo mogli da se povežemo i preuzimamo gas, oko 2,7 miliona kubnih metara na dnevnom nivu što nama može značajno da pomogne u daljoj sigurnosti u snabdevanju i diversifikaciji - precizirao je tada Vučić.

Stručnjak za energetiku iz Crne Gore Predrag Drecun smatra da bi od te investicije imale koristi i Crna Gora i Srbija. On navodi da je Srbija u velikoj meri zavisna od gasa i navodi da joj je Luka Bar najbliža, pa time i logičan izvor snabedvanja. S druge strane, stručnjak za energetiku iz Srbije Miloš Zdravković navodi da bi projekat mogao biti isplativ dok traje rat u Ukrajini, ali da bi taj gasovod koštao znatno skuplje jer je u Crnoj Gori nepristupačan i planinski teren.

Na pitanje čiji bi se tečni naftni gas dopremao do Luke Bar, Drecun je naveo da mu to nije poznato u ovom trenutku, ali da čim su američki investitori zainteresovani, logično bi bilo da su to američke kompanije.

- Vidimo da uglavnom Amerikanci i Francuzi najviše rade LNG terminale. Oni znaju gde je budućnost, gledaju uvek dva, tri koraka ispred - rekao je Drecun.

Zdravković kaže da su najave iz Crne Gore o izgradnji LNG terminala veoma ozbiljne i da bi to mogao da bude veoma koristan posao za državu Crnu Goru, ali da se boji da bi jedini potencijalni korisnik takve infrastrukture bila Srbija.

- Zbog konfiguracije terena, zbog naseljenosti Crne Gore s obzirom na to da 80% stanovništva živi u Podgorici i na obali, njima gasifikacija iz tih razloga nije potrebna. Crna Gora nema neku industriju, jedini potencijalni potrošač bi bio Aluminijumski kombinat (KAP) u Podgorici, ali to više nije taj gigant iz doba stare Jugoslavije. Eventualno gde bi oni mogli da nađu potrebe, odnosno model da grade tako nešto za svoje potrebe jeste da bi supstituisali proizvodnju električne energije iz uglja iz njihove TE Pljevlje. Njihov plan je bio da do 2020. napuste ugalj i na taj način bi ostali bez više od 40% izvora sopstvene električne energije - rekao je Zdravković.

Upitan kako bi se tečni naftni gas eventualno dopremao do Srbije, Drecun kaže da bi morao da se gradi neki krak gasovoda, jer bi bilo skupo skupo prevoziti ga na drugi način, mada bi, navodi, moglo železnicom i drumskim saobraćajem.

Drecun smatra da izgradnja kraka gasovoda ne bi bila skupa investicija, da je u ovom trenutku teško reći koliko bi koštalo, ali da bi uz auto-put koji se gradi mogao da se se gradi i gasovod što bi onda znatno smanjilo troškove. Navodi da bi u izgradnju kraka gasovoda mogli da ulože i Crna Gora i Srbija.

- Ne znam da li su zainteresovane i druge zemlje Otvorenog Balkana, inicijative koja pokazuje izvanredne rezultate i ne shvatam zašto se Crna Gora još nije pridružila toj priči s obzirom na to da ima i podršku američke administracije - rekao je Drecun.

Zdravković je, međutim, rekao da sama tehnologija izgradnje terminala nije problematična, niti izgradnja gasovoda, ali da bi taj gasovod koštao znatno skuplje jer je u Crnoj Gori nepristupačan i planinski teren.

- Alternativa bi mogla da bude, ako želimo da baš iz Crne Gore uzimamo gas, železnička kompozicija sa dve kompozicije, 22 kontejnera za predviđenu količinu od 2,7 miliona tona dnevno, odnosno nekih oko milijardu kubika, što je oko trećine srpskih potreba u ovim trenucima potrošnje, mada će potrebe za gasom samo rasti u budućnosti. Što se tiče gasovoda, mislim da tu infrastrukturu nema ko da finansira. Tu govorimo oko nekih 400 mil EUR izgradnje gasovoda samo do Srbije kroz crnogorske planine i brda - rekao je Zdravković.

Drecun kaže da bi po ceni gas koji bi dolazio iz Crne Gore u Srbiju bio konkurentan ruskom.

- Sama ekonomičnost u skladištenju je 600 puta povoljnija uz ostala snižavanja troškova. Rade se sve savremeniji brodovi i tankeri, čak ne možete da naručite tanker kolika je tražnja, Kinezi rade uglavnom te brodove. Verujem da bi se mogla naći ekonomska računica, sasvim sam siguran, nešto bi i za Crnu Goru moglo na severu da se napravi, neka gasna infrastruktura kojom bi se možda grejalo nekoliko gradova u Crnoj Gori - rekao je Drecun.

S druge strane, Zdravković ističe da svi pričaju o potrebi diversifikacije pravaca snabdevanja gasom u Evropi pa i na Balkanu, a prenebregavaju činjenicu da je tečni naftni gas skuplji.

- Zbog tehnologije proizvodnje i transporta, jednostavno on mora da bude skuplji. U ovom trenuku kada je kriza u Ukrajini zbog manjka gasa i nemogućnosti snabdevanja, o ovakvim projektima može da se razmišlja, ali onog trenutka kada se kriza u Ukrajini završi to neće biti konkurentno. Sa stanovišta Srbije koja bi potencijalno bila najveći, odnosno jedini konzument tog gasa, koja je na liniji Turskog toka, bojim se da govorimo o totalno neisplativoj investiciji - smatra Zdravković.

U crnogorskoj Direkciji za naftu i gas kažu za Euronews Srbija da američka strana procenjuje da bi cena projekta terminala bila u rasponu od 130 do 250 mil EUR, dok se za početak radova predviđa kraj 2025. godine. Kako navode, predstavnici američkih kompanija Enerflex Energy Systems Inc i Wethington Energy Innovation LLC su sa premijerom Crne Gore Dritanom Abazovićem 12. maja ove godine potpisali Memorandum o razumevanju u pogledu pružanja podrške unapređenju energetske infrastrukture u Crnoj Gori.

Prema rečima načelnice crnogorske Direkcije za naftu i gas Zorane Sekulić, projekat LNG terminala predviđa pristanište za istovar koje bi bilo u stanju da primi 25.000 barela na sat, a skladište bi imalo približni kapacitet od 250.000 barela. Drugi projekat je, dodaje, instalisanje elektrane kombinovanog ciklusa na gas, kapaciteta najmanje 240 MW i maksimalno 440 MW, koji bi se nalazio u neposrednoj blizini LNG terminala i u blizini crnogorske elektroenergetske mreže.

Sekulić kaže da se procenjuje da je ukupna investicija projekta termoelektrane između 200 mil EUR i 500 mil EUR, u zavisnosti od instalisanog kapaciteta.

Na pitanje koliko je realno finansiranje tog projekta iz evropskih fondova, Zdravković je rekao da je pre oko 20 godina kada je bilo mnogo više novca u Evropi, to bilo realno ali da sada nije.

- Čak problem finansiranja Jadransko-jonskog gasovoda koji bi povezivao Albaniju, Crnu Goru i Hrvatsku, čak ni tu nema priče o tome. U evropskim dokumentima pominju se luka Drač, hrvatski terminali, Crna Gora se ne pominje u tim spiskovima. Te priče su vrlo maglovite odnosno na dugačkom štapu, treba biti pošten i reći da niko iz EU nije obećao besplatan novac za izgradnju ovakve infrastrukture - rekao je Zdravković.