Novo lice Ćele-kule: Pokrenut jedinstven projekat od nacionalnog značaja

Projekat podrazumeva antropološku analizu preostalih lobanja, digitalnu facijalnu rekonstrukciju palih vojnika i digitalizaciju kule sa lobanjama.

Ideju su pokrenuli dr Nataša Šarkić, fizički antropolog i Milan Simonović, politikolog. Projekat vodi udruženje Društvo za akademski razvoj iz Beograda, a podržan je od strane Narodnog muzeja u Nišu.

Kreatori projekta se nadaju saradnji i pomoći ostalih institucija, ali i pojedinaca koji će promocijom i finansijskim sredstvima da doprinesu ostvarivanju ciljeva projekta. Izvođenje svih projektnih aktivnosti iznosi 7.000 EUR. Ukoliko želite da pomognete, to možete uraditi klikom ovde.

- Projekat Novo lice Ćele-kule ulazi u ključnu fazu, a to je prikupljanje sredstava za realizaciju. Obraćamo se svima kojima je stalo do istorije naše zemlje i našeg naroda i verujemo da će nas podržati - rekao je Milan za portal Sve o arheologiji i dodao:

- Lično, ovaj projekat je moje životno delo. Kao osoba koja celog života "pati" što se ne bavi arheologijom, veoma sam srećan što imam priliku da budem deo ovog neverovatnog tima. Mislim da smo uspeli da okupimo najstručnije ljude i ne sumnjam u pozitivan ishod čitave priče. Kada se projekat realizuje i kada ugledamo lica junaka sa Čegra, tada će postojati još jedan dokaz da iskrena želja, mnogo truda i saradnja sa drugima daju najbolje rezultate.

Antropološka analiza i facijalna rekonstrukcija lobanja na spomeniku Ćele-kula nisu nikada rađene. To je ono što je dodatno podstaklo i inspirisalo Natašu i Milana da pokrenu ovaj projekat.

Takođe, ono što je najbitnije jeste da analize koje budu sprovedene su nedestruktivne i podrazumevaju isključivo observaciju, merenje i fotografisanje. Što znači da osteološki materijal i kula neće biti oštećeni u istraživanju.

- Nažalost, bićemo uskraćeni za podatke koje bismo dobili ukoliko bi imali kompletan skelet. U ovom slučaju mislimo konkretno na postkranijalni skelet na kojem bismo uočili patološke promene, fizičke aktivnosti ili povrede - rekla je Šarkićeva i dodala:

- Međutim, i dalje možemo da dobijemo puno informacija i na osnovu samih lobanja. Pre svega, možemo da utvrdimo pol i starost. Znatan broj povreda može se uočiti i na lobanji. Poput onih koje su nastale tokom života, a koje su zarasle, ali i one povrede koje su predstavljale uzrok smrti pokojnika. Takođe, možemo da utvrdimo dentalnu higijenu pokojnika i način ishrane. Na zubima ostaju tragovi nemastikatornih aktivnosti. To su aktivnosti u kojima se zubi koriste kao "treća ruka" prilikom pridžavanja ili provlačenja nekog predmeta kroz zube. Glavni cilj jeste da se pomogne prilikom digitalne facijalne rekonstrukcije pokojnika. Ukoliko je pokojnik imao ožiljak usled neke povrede, deformaciju na licu i slično, to će biti istaknuto - objasnila je Nataša Šarkić.

Digitalna facijalna rekonstrukcija primenjuje se u forenzici, a danas je sve više prisutna i u arheologiji. Izuzetno je korisna kada je nemoguće ekstraktovati DNK.

Na ovom projektu digitalnu facijalnu rekonstrukciju uradiće Fabio Kavali, doktor radiologije na Medicinskom fakultetu u Trstu, koji se već 15 godina njome bavi.

Ovim projektom istraživači će čegarskim junacima, uzidanim u Ćele-kulu, vratiti njihova lica.