Iako inflacija pokazuje znake posustajanja, predviđa se rast kamatnih stopa

Godišnja stopa inflacije u evrozoni je u maju pala na 6,1% sa aprilskih 7%, potvrdio je prošlog meseca Evrostat. Rast cena "pritiska kočnicu" i u Srbiji, a u maju je međugodišnja stopa iznosila 14,8%. Uprkos ovim brojkama, ekonomisti poručuju da je inflacija "upornija" nego što se očekivalo i da će zbog toga šaka monetarne politike morati da nastavi da se steže, a to znači dalji rast refentnih kamatnih stopa.

Zvanični podaci o inflaciji u evrozoni pokazuju sledeće stanje: U pojedinačnim državama, najniža stopa u maju je zabeležena Luksemburgu - 2%, Belgiji - 2,7%, Danskoj i Španiji - po 2,9%, dok je najviša inflacija zabeležena u Mađarskoj - 21,9%, kao i u Poljskoj i Češkoj - po 12,5%. U odnosu na april, inflacija je pala u 26 od 27 zemalja članica, dok je ona porasla samo u Holandiji.

Cene energenata su godišnje pale za 1,8%, dok je u maju istovremeno zabeležen rast cena hrane, alkohola i duvana - za 12,5% i cena usluga - za 5%, što je nešto sporiji rast nego u aprilu. Glavni ekomonista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša primećuje da je trenutna inflacija u EU i evrozoni niža zbog pada cena energije i hrane, ali da se bazna inflacija ne smanjuje (reč je o indeksu potrošačkih cena kada se isključe hrana, energija, alkohol i cigarete).

Izvesno je da će MMF uskoro izvući zaključke iz ovakvog razvoja situacija, ali Gurinša je za španski El Pais rekao da dosadašnje pooštravanje monetarne politike nije donelo adekvatne rezultate i da ona možda treba da duže ostane na ovom nivou - bar do 2025. godine.

Dok su sve oči mesecima uperene u Evropsku centralnu banku, FED, centralnu banku Kine i drugih zemalja sveta, stručnjaci napominju da sve mere iz njihovog arsenala ne mogu da dovedu do definitivnog savladavnja rasta cena i vraćanja stopa na neke nivoe koji su bili u prethodnom periodu zbog toga što je potrebno eliminisati uzroke.

- Sve dok traju ovi uzroci koji su doveli do inflacije, kamatne stope, odnosno euribor i ostale referentne kamatne stope moraće da idu na više, to je jedini mogući odgovor. Ne mogu vlade i centralne banke da sede skrštenih ruku. Ali s obzirom na to da se vreme između povećavanja kamatnih stopa i broj intervencija centralnih banaka povećava iz godine u godinu, to govori da inflacija još uvek nije pod kontrolom i ona nažalost neće ići onom dinamikom kako je planirano - rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Euronews Srbija.

Ono što je bitno napomenuti, smanjivanje inflacije ne znači da se cene vraćaju na stari iznos, nego da one zapravo sporije rastu nego što je to bio slučaj pre nekoliko meseci. Ekomonista iz Libeka Mihajlo Gajić napominje da je tačno da inflacija usporava, ali da je ona i dalje značajno iznad okvira koji je Evropska centralna banka sebi postavila, a to je da iznosi 2% na godišnjem nivou. I on upozorava na dalje povećanje kamatnih stopa.

- Ukoliko ne dođe do daljeg smirivanja inflatornih pritisaka, onda će ECB ponovo povećati kamatne stope. Za sada deluje da će to najverovatnije morati da se uradi, jer tek treba da se evropski kontinent spremi za predstojeću zimu imajući u vidu da su upravo visoke cene energenata prošle godine bile one koje su dovele do velikog porasta inflacije u samoj evrozoni. One nisu bile jedini faktor, ali u poređenju sa drugim zemljama i zemljama našeg okruženja ili Severnom Amerikom, rast cena energenata u Evropi bio je značajno veći i on je i više uticao na porast inflacije - rekao je Gajić.

Ekonomska dešavanja u svetu, a naročito u Evropi, prelivaju se i na Srbiju, a trenutne brojke o rastu cena su ovakve: međugodišnja inflacija u Srbiji je, prema podacima Narodne banke Srbije, dodatno usporila i u maju je iznosila 14,8%. Bazna inflacija je usporila u nešto većoj meri u odnosu na ukupnu, i u maju se našla na niovu od 10,4%.

To što je rast cena u Srbiji krenuo "u rikverc", ekonomisti ocenjuju kao dobar znak, ali poručuju da je pitanje kojim će se tempom to nastaviti i koliko će vremena biti potrebno da se inflacija smesti u okvire u kojima je bila pre početka pandemije 2020. godine.

Prošlog meseca je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla da se procenjuje da će inflacija do kraja godine biti 8%. Ipak, Ljubodrag Savić nije toliki optimista, a svoj stav obrazlaže onim što se dešava u okruženju.

- To u jednoj meri zavisi od NBS i od mera NBS, ali u većoj meri zavisi od inflacije koja se događa u svetu, jer mi nismo izolovano ostrvo, mi smo deo privrede EU i sveta i svi poremećaji koji se dešavaju tamo i na realnom tržištu vezano za proizvodnju, promet i trgovinu, ali i na onom finanijskom tržištu, reflektuju se i na Srbiju. Mi smo duboko povezani sa većinom zemljama, pre svega sa EU. Podsetio bih da dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene je vezano za EU, pa nekako nije realno očekivati da Srbija pre izađe od Nemačke iz inflacije - rekao je Savić.

Gajić dodaje da je jedino za sada sigurno da će inflacija u Srbiji biti viša nego što je to bilo planirano usvajanjem budžeta u decembru prošle godine koji je predviđao da će međugodišnja inflacija ove godine biti oko 11%, a da će do kraja godine polako da se smanujuje i da će iznositi 8%.

- Sa ovim podacima deluje da neće biti toliko, ne bih licitirao sa brojevima, ali izgleda da će biti nešto viša od tih postavljenih ciljeva. Naravno na to su uticala ne samo kretanja na tržištu nego i fiskalna politika koja je nešto relaksiranija nego što je trebalo da bude. Monetarna politika je takva da ona povećava kamatne stope, smanjuje likvidnost na tržištu da bi održala inflaciju, ali s druge strane to bi trebalo da podrži i fiskalna politika, drugim rečima trebalo bi da imamo jako nizak deficit - rekao je Gajić.

Komentarišući to što Srbija ima jednu od najviših stopa inflacije u celoj Istočnoj Evropi, profesor je rekao da u EU postoje raznovrsnije i efikasnije mere, a da Srbija ima još više problema za razliku od drugih.

- Mi smo ipak jedna zemlja koja u poređenju sa drugim zemljama ima mnogo više problema i sve su to stvari koje su povezane jedna sa drugom, dakle ništa se ne dešava slučajno. Inflacija je samo pokazatelj ili barometar svega toga što se dešava u nekoj ekonomiji, ali ne bih rekao samo ekonmiji - istakao je.

Kako ukazuje, neizvesnost koja stoji pred Srbijom navodi mnoge koji bi došli da trguju i da otvaraju fabrike, "ako ništa drugo, da stave prst na čelo i da se zapitaju da li je baš Srbja u ovom trenutku najpogodinije mesto gde treba da investiram svoj kapital u sledećih 10 godina".

Mihajlo Gajić dodaje da Srbija ne može da utiče na probleme u svetu, kao što su pokidani lanci snabdevanja zbog rata u Ukrajini, proizvodnja mineralnog đubriva na međunarodnom tržištu za koju se koristi dosta energenata.

- Srbija ne može sama da utiče na takve probleme i da dovede do smirivanja cena hrane uopšte zato što su to svetske cene koje i prihvatamo. Srbija eventualno u proizvodnji malina može da utiče na svetske cene, jer smo jedan od najvećih svetskih proizvođača ali uglavnom za sve ostale proizode moramo da prihvatimo svetske cene takve kakve su - rekao je.