Kako će izgledati razvoj nemačke autoindustrije u postfosilnom svetu

Nemačka automobilska industrija suočava se s najvećom promenom u svojoj istoriji. Kritičari ukazuju da bi mnoge firme mogle zakasniti na putu ka elektromobilnosti. Ali, ima i onih koji su reagovali na vreme.

Kod liferanta auto industrije Witzenmann u Remchingenu, blizu Karlsruea, staro i novo su jedno pored drugog: savremena proizvodnja auto-delova u laboratorijskim uslovima, ali i glasno škripanje i šištanje u proizvodnji komponenti auspuha.

Ta firma srednje veličine navikla je na promene. Osnovana 1854. za proizvodnju nakita, prešla je 1885. na metalna creva za tuširanje. Nakon toga, 1990.-ih godina usledila je proizvodnja komponenti motora s unutrašnjim sagorevanjem. Decenijama je kompanija dobro živela od industrije fosilnih automobila. Ali 2015. mendžment se odlučio za veliku transformaciju – puno ranije od mnogih drugih u branši dobavljača delova za automobile.

- Naša kompanija je usred velikog procesa transformacije - kaže generalni direktor Philipp Paschen.

- Rano smo shvatili da tehnologija motora s unutrašnjim sagorevanjem nema budućnost. Naši proizvodi moraju naći mesto u novim primenama, recimo u električnim vozilima ili u ekonomiji vodonika - kaže Paschen.

Cilj je "opstati u postfosilnom svetu". Međutim, transformacija ne znači samo proizvodnju drugih delova. Kompanija se mora digitalizovati, što znači da će se i zaposleni morati prilagoditi.

- Automobilska industrija je vodeća nemačka industrija - kaže Ina Schefer s Tehnološkog instituta u Karlsrueu, dopredsedavajuća stručne grupe za transformaciju automobilske industrije koju je pokrenulo nemačko ministarstvo ekonomije.

- Automobilska industrija je važna za Nemačku, jer se veliki broj radnih mesta nalazi u malim i srednjim dobavljačima - kaže ona.

Radi se o radnim mestima koja mogu nestati ako kompanije ne budu išle u korak s vremenom.

- To što smo zakasnili u smislu transformacije vidim kao realnu opasnost - kaže Schefer. To je u vezi s činjenicom da je Nemačka bila pionir u tehnologiji motora s unutrašnjim sagorevanjem.

- Poslovi sa tim motorima poslednjih godina su išli veoma, veoma dobro. A kada tako dobro ide, onda, naravno, firme nemaju nikakav spoljašnji pritisak u pravcu transformacije - navodi.

Međutim, od 2016. proizvodnja automobila u Nemačkoj rapidno opada: sa 5,75 miliona proizvedenih automobila, na 3,4 miliona - za šta je samo delomično kriva pandemija korone.

Kada je u pitanju elektromobilnost, Nemcima čak preti opasnost da potpuno zaostanu. Jer, 2022. je najprodavaniji električni automobil u zemlji bio – Tesla Model I. Volkswagenov ID.4 tek je na četvrtom mestu.

Scheffer navodi i druge probleme: "Posebno kada pogledamo oblast softwera i infotainmenta, vidimo da mnogi veliki nemački proizvođači vozila sklapaju poslove s velikim američkim IT-kompanijama zato što nemaju softversku kompetenciju na određenim poljima."