Danski Orsted je prva kompanija na svetu koja je izdala plave obveznice
Orsted je pokrenuo nekoliko inicijativa za održivost i rekao da je prva energetska kompanija na svetu koja je izdala plave obveznice. Prihodi su namenjeni za ulaganja u biodiverzitet mora, u skladu sa posvećenošću kompanije postizanju neto pozitivnog uticaja na biodiverzitet do 2030, kao i u održivo pomorstvo.
Kompanija je pozajmila 100 mil EUR na pet godina po fiksnoj stopi od 3,625%. Uvedene 2018. godine, plave obveznice imaju za cilj usmeravanje finansija u projekte na okeanima koji donose ekološku, ekonomsku i klimatsku korist, saopštio je Orsted.
Pravi trenutak za plave obveznice
- Trenutno smo svedoci značajnog nedostatka sredstava za održivu akciju na okeanu. Kao pioniri u industriji, verujemo da je pravi trenutak da uvedemo plave obveznice, koje su u sličnoj poziciji u kojoj su bile zelene obveznice pre 10 godina. Takođe, vidimo snažan interes investitora, koji prepoznaju priliku da svoje strategije ulaganja usklade s ciljevima održivosti, diversifikuju svoje portfelje, uključe se u sektore sa većim rastom i podrže pozitivan uticaj na očuvanje morskih resursa - rekao je glavni finansijski direktor Daniel Lerup .
Kompanija je predstavila plan ulaganja do 2030. vredan nešto manje od 64 mlrd EUR, s ciljem povećanja instaliranog kapaciteta sa sadašnjih 15,5 GW na 50 GW, od kojih je veći deo planiran za projekte na morima i okeanima.
Trenutno kompanija ima u izgradnji 4,9 GW, dobila je projekte za još 10,6 GW i u pripremi je 114 GW. Kompanija je saopštila da dekarbonizuje ceo svoj lanac snabdevanja i da je na putu da dostigne neto nulte emisije do 2040. godine.
Podrška Vestasu u razvoju tehnologije niskougljičnog čelika
Osim toga, Orsted se obavezao na ponovnu upotrebu ili recikliranje svih lopatica vetroturbina i solarnih panela iz svog globalnog portfelja, kao i da će od 2030. godine puštati u rad samo projekte s neto pozitivnim uticajem na biodiverzitet.
Orsted je ušao u partnerstvo sa dobavljačima niskougljeničnih temelja i stubova, kao i lopatica vetroturbina koje su napravljene od recikliranih materijala.
Kompanija je obećala da će stubove od niskougljeničnog čelika i lopatice od recikliranih materijala nabavljati od kompanije Vestas za sve zajedničke projekte vetroelektrana na moru.
- Vetar danas proizvodi energiju sa 99% manjim ugljeničnim otiskom od uglja, ali na naučnom putu ka neto nultim emisijama, moramo ograničiti ugljenik koji se emituje u proizvodnji materijala i komponenti koje se koriste u vetroelektranama. Ovo takođe sve više zahtevaju potrošači obnovljive energije i kreatori politika - dodaje se u saopštenju.
Dve kompanije su saopštile da će nabaviti i instalirati najmanje 25% stubova od niskougljeničnog čelika u zajedničkim projektima. Vestas, inače, sa svojim partnerima Olin i Stena Recycling povećava lanac vrednosti recikliranja vetroelektrana.
Što se tiče fotonaponskih panela, Solarcycle se saglasio da obradi i reciklira Orstedove solarne panele iz projekata širom Sjedinjenih Američkih Država u svom pogonu u Teksasu. Ova firma iz solarnih panela izvlači metale, poput srebra, bakra i aluminijuma, i materijale poput stakla i silicijuma.
- Danas je ponovna upotreba i recikliranje solarnih panela ograničena, a odlaganje na deponije je i dalje uobičajena praksa. To znači da materijali s visokom vrednošću za prelaz na zelenu energiju jednostavno završavaju u otpadu - naglasio je Orsted.