Kraj inflacije na pomolu, ali moguća nova ekonomska kriza? - Koji su rizici od pada nemačke privrede po Srbiju

Evrozona je u blagoj recesiji, pad beleži nemačka privreda, koja se smatra ekonomskom lokomotivom Evrope. Ekonomista Ivan Nikolić kaže za RTS da se definitivno čini da smo pri kraju talasa recesionih mera koje su bile usmerene na obuzdavanje inflacije. Navodi da su se strukturni problemi koji pogađaju evrozonu i Nemačku ponovo pojačali i da to pogađa i Srbiju.

Ivan Nikolić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da će se videti da li je na pomolu ekonomska kriza.

- To još uvek nije sasvim jasno, ali definitivno se čini da smo pri kraju onog jednog talasa recesionih mera koje su bile usmerene na obuzdavanje inflacije, koja je pod svim uticajima, počev od rata, faktora pandemije, pokidanih lanaca snabdevanja, visokih troškova, enormno narasla svuda u svetu. I monetarna politika je naravno odmah reagovala podizanjem kamatnih stopa - kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, taj talas, odnosno taj proces, konačno, veruje, završava ove nedelje.

- Sutra ćemo imati sastanak FED-a, odnosno Američke centralne banke. Verovatno će po prvi put odložiti podizanje kamatnih stopa. Prekosutra, Evropska centralna banka, mislim da će još jednom za 25 baznih poena podići kamatnu stopu i to će konačno biti kraj. Imamo zaista dobre vesti u pogledu rešavanja problema inflacije. Sve je niže, međugodišnje posmatrano, i ona se sada jasnije vidi i kod nas, s tim što je to nešto sporije - napominje Nikolić.

Napominje da bi fiskalna i monetarna politika trebalo da budu usklađene i da idu ruku pod ruku, ali u ovom trenutku, kada je podignut ili potpuno oslobođen limit zaduživanja u Americi, onda ne bi moglo da se kaže da pozitivno treba da utiče na obuzdavanje inflacije.

- Ali, nadam se da to neće imati puni efekat, ali videćemo svakako. Opet, za inflaciju su bitni i neki drugi faktori. Ova komotnija fiskalna politika nije nešto novo, to je nešto što se vodi decenijama u Americi, svakako se ona vidi po rastu javnog duga i to će trajati. Ovog puta, kao što znate, taj limit je podignut na 2025. tako da u naredne dve godine ćemo imati nastavak te politike. Ona će trajati, svakako dokle god Amerika zadrži tu primarnu poziciju kreatora ili makar nekog ko daje takt globalnoj ekonomskoj politici - ukazuje Nikolić.

Na srpsku privredu više utiče Nemačka, a Nemačka beleži blagi pad, tehničku recesiju uprkos ogromnim izdvajanjima stotina milijardi pomoći istočnoj Evropi i privredi kako bi se suočili sa energetskom krizom.

- Ovo što smo imali u poslednjih godinu dana, rat u Ukrajini, pre toga pandemija, ali nažalost mnogo dublji strukturni problemi koji pogađaju Evrozonu i Nemačku su se ponovo pojačali. Oni su se manifestovali u drugom tromesečju sa negativnim rastom, što u suštini definiše tu tehničku recesiju. Naravno, da to pogađa nas. Oni su nama najvažniji trgovinski i ekonomski partner i investitor, tek nakon toga dolazi Kina - ističe Nikolić.

To se, dodaje, vidi u pre svega prerađivačkoj industriji.

- Prerađivačka industrija nam je u međugodišnjem padu. Industrija i dalje beleži pozitivan rast, ali to je pre svega zahvaljujući elektroprivredi, odnosno proizvodnji električne energije. Da nije toga, to bi bilo dublje. Bojim se da ćemo u nastavku godine, odnosno u narednim mesecima, možda čak i sada, i mi sa industrijom zaroniti u tu negativnu zonu. To je jednostavno tako - ističe Nikolić.

Sa druge strane, ukazuje, postoje neke pozitivne tendencije u vezi sa investitorima, otvaranju novih kapaciteta, čak i nemačkih, što je na neki način suprotno ovim rezultatima u matičnoj zemlji.

- Ali one su opet posledice nekih drugih efekata - geopolitičkog zaoštravanja odnosa Kina-Evropa. Deo kapaciteta Evropa pokušava da izvuče iz Kine i da locira bliže evrozoni. Mi smo tu vrlo atraktivni i ubiramo plodove toga. I naravno, shodno tome, imamo investicije, što je jako dobro. Te investicije daju efekte na izvoz. I sad imamo jednu opet kontradiktornu situaciju, odnosno rezultat da nam izvoz raste, i to vrlo dobro, a uvoz opada na račun i mnogo nižih cena u odnosu na prošlu godinu, pa sad imamo nikada bolju pokrivenost recimo uvoza i izvoza, spoljnotrgovinski rezultat, platno bilansnu poziciju i naravno, kao i krajnji rezultat raznih deviznih rezervi - navodi Nikolić.

To su, ističe, neki faktori koji su opet olakšali našu situaciju.

- Ona bi bila mnogo gora ako bismo se direktno vezali upravo za ove tendencije koje postoje u Nemačkoj. Na svu sreću, od 2017. godine, pa naovamo, ta veza i nije više tako čvrsta. Do 2017. svaki, bukvalno, procenat pad u Nemačkoj se direktno odražavao na privrednu aktivnost u Srbiji. Od tog trenutka je to nešto relaksiranije i labavije. To se duguje naravno kineskim investitorima i ulaganju kineskih kompanija ovde, opet mnogo rasprostranjenijim investicijama i drugih zemalja koje su došle, pa naravno, pre svega u realni sektor - kaže Nikolić.

Kada je reč o inflaciji, navodi da Narodna banka još uvek insistira na rigoroznim merama, što je dobro.

- Spuštanje inflacije, malo kasnije u odnosu na druge zemlje, zato što mi imamo i svoje probleme. Prvog maja smo podigli cenu električne energije, kako bismo i tim putem rešavali probleme koji postoje u elektroproivredi. Inflacija će narednih meseci sigurno ubrzano padati. To se vidi pre svega po tražnji koja je niska i realno u padu - ukazuje Nikolić.

Na pitanje koji je domet mera podsticanja potrošnje navodi da je u tome da ublaži recesioni talas koji dolazi iz Evrope i pokrene privrednu aktivnost.

- Jer, koliko god imali mi dobre investitore, nažalost, situacija je vrlo nepovoljna u okruženju. A opet, inflacija je ostavila veliki problem, okrnjila standard ljudi i samim tim je privredna aktivnost ovakva kakva je, ispod očekivanja, ispod plana za ovu godinu. Ovo nije samo puka želja ili cilj ekonomske politike. On izvire pre svega u nekim dobrim rezultatima, dobroj finansijskoj poziciji i rezervi koju je Srbija ostvorila u prethodnom periodu - zaključio je Nikolić.