Nije svaka majska kiša zlatna - Jagode i trešnje ovog proleća trunu i pucaju

Sa čuvenom izrekom da majska kiša zlata vredi, ove godine, čini se, ne bi složili proizvođači trešanja i jagoda. Loše vremenske prilike, velika količina padavina i vlažnost zemljišta dovode do truljenja i pucanja plodova. Gotovo u svim voćnim vrstama dolazi do razvoja bolesti i štetočina, a problem je što voćari ne mogu adekvatno da zaštite svoje zasade, budući da kiša svakodnevno pada.

Na poljoprivrednom gazdistvu Anelije Heslenji iz Zrenjanina trešnje su ušle u punu rodnost, ali ove godine kvalitet plodova nije kao ranijih.

- Voćnjak je u osmoj godini. Ovo je prvi ozbiljniji rod i do ove godine nije bilo ovakvih problema sa kišom. Prvi put nam se dogodilo da je značajan deo roda uništen, da je oštećen od velike količine padavina i vlage. Branje je dosta usporeno, jer su plodovi popucali, pa brzo trnunu. I nisu trešnje tako lepe na izgled, kao što su bile prethodnih godina - kaže Anelija Heslenji, proizvođač trešanja.

- Za ovo, prvo, vreme zrenja sigurno je 50 procenata roda oštećeno. Cena je dosta niska u odnosu na prethodne godine. Kod otkupa na veliko i sama početna cena je bila niska, a iz dana u dan ide na dole. To je veliki šok za nas, budući da su održavanje voćnjaka, košenje, zaštita skuplji nego lane - dodaje .

Prve trešnje su se, kaže, na veliko prodavale za 250 dinara po kilogramu.

- Ali, to je bilo samo tog prvog dana. Već drugog dana cena je pala i sad kažu da je kilogram 120 dinara. Mi više ne prodajemo na veliko, samo na malo - na voćnjaku. Verujte da je cena od 120 dinara baš niska. Za te pare ove godine trešnje ne vredi ni brati. Ponavljam, berba ide jako sporo. Morate da preberete i odstranite plodove koji su popucali i treba mnogo vremena da bi se nabrao kilogram trešanja - objašnjava Heslenji.

- Trešnje koje nisu za jelo, ako su zdrave ostavljamo za rakiju. One koje nisu zdrave moramo da bacimo, jer u rakiju ne mogu da idu truli plodovi. Rakija neće biti dobra i kvalitetna - kaže ona.

Osim vremenskih neprilika, proizvođačima trešanja veliku muku zadaju i ptice.

- Borimo se i sa čvorcima koji dosta trešanja pojedu. I pored dva topa i dva strašila koja treba da ih teraju, teško je izboriti se sa njima - ističe Heslenji.

I u Institutu za voćarstvo u Čačku kažu da za pojedine voćne vrste ovo nije dobra godina.

- S obzirom na izuzetno visoke količine padavina godina nije pogodna za voćarstvo, pogotovo, na ravnijim terenima i zemljištima težeg mehaničkog sastava gde se voda duže zadržava. Sigurno da pored visoke vlažnosti i velike količine padavina i temperature koje su promenljive utiču na intenzivniju pojavu bolesti i štetočina i to se odnosi na sve voćne vrste - kaže Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

- Kod koštičavog voća je intenzivna pojava bolesti sušenja grančica i celih stabala. Na trešnju ovo izuzetno loše deluje. Dolazi do pucanja plodova i njihove neupotrebljivosti za svežu potrošnju. Zbog neuobičajeno tople i blage zime još ranije smo beležili veliki intenzitet napada bakterijskih oboljenja, pre svega, iz roda pseudomonas sa kojima proizvođači uglavnom nemaju iskustva i nemaju adekvatno rešenje - objašnjava on.

Kada je reč o jagodičastom voću ova količina padavina je nekim vrstama dobrodošla, dok na drugim - samo pravi štetu.

- Što se tiče jagoda, ovo vreme jako loše deluje na njih. Zato je naša preporuka proizvođačima da bez obzira na vremenske uslove sredstva za zaštitu koriste prema preporukama i da poštuju karencu. Potrošačima savetujem da prvo voće koje stiže kupuju samo od proverenih proizvođača kako bi bili sigurni da jedu voće u kojem nema ostataka pesticida - ističe Leposavić.

- S druge strane kada govorimo o malini, po kojoj je Srbija u svetu poznata, ukoliko su proizvođači pravilno odabrali parcele tj. zemljište, jer malina i drugo jagodičasto voće traže lakšu strukturu zemljišta, ovakvo vreme izuzetno blagotvorno utiče na kondiciono stanje biljaka. U glavnim proizvodnim regionima su u najvećem broju slučajeva malina i kupina dobre - navodi sagovornik.

Institut za voćarstvo Čačak

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Aleksandar Leposavić

Anelija Heslenji

trešnje

jagode

proizvodnja trešanja

uzgoj jagoda

cene trešanja

cene jagoda

rod trešanja

rod jagoda

borovnice

maline

višnje

kajsije