Kakve su šanse da u Srbiji zaživi radna nedelja od četiri dana

Ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji, kao posledica želje da se uravnoteže poslovni i privatni život, uveliko je zaživela i dobija pozitivne komentare, međutim koliko je moguće realizovati je u Srbiji, prema nekim procenama, umnogome zavisi od ekonomskog razvoja koji je kod nas daleko od, recimo, jedne Nemačke ili Velike Britanije.

Zbog toga su upućeni saglasni da je u Srbiji tako nešto teško ostvarivo, ali nije nemoguće.

Nema nekog naročito drugačijeg stava domaćih poslodavaca u odnosu na inostrane zemlje, a sve je stvar dogovora poslodavca i zaposlenog, smatra počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

- Zakon je manje-više jednako postavljen, a propisuje da ne može da se radi duže od šest dana u nedelji. Četrdeset sati nedeljno računa se kao normalan rad, a sve preko toga trebalo bi biti dodatno plaćeno. Ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji nešto je manje realna u Srbiji nego, recimo, u Danskoj ili negde na zapadu Evrope, jer ipak su tamo organizacije privrede na višem tehnološkom nivou. Da bi se poslodavcu ostvario isti efekat, potrebno je da ga rad ne košta više nego standardni i da se ostvaruje ista produktivnost. Čuo sam da pojedine organizacije i ovde imaju takav način rada, ali jasno je da mnoge prema poslu kojim se bave ne mogu to da organizuju - kaže Atanacković.

Promena nabolje je moguća, u zavisnosti od uslova, ali sve je to prevelik zalogaj za građane Srbije u ovom trenutku, mišljenje je predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića.

- U ovom trenutku ta ideja je apsolutno nerealna jer mi i dalje imamo problem s osmočasovnim radnim vremenom, a u trgovinama rade i subotom i nedeljom - navodi Goran Milić. - Mislim da su razlike u odnosima poslodavca prema zaposlenom ogromne kad je reč o poređenju Srbije za nekim razvijenijim zemljama, čast izuzecima. Rađeni su testovi, znam za iskustva zapadnih poslodavaca, većina ih je odgovorila da se skraćenje radne nedelje nije odrazilo na učinak, a zauzvrat imaju odmornijeg i zadovoljnijeg radnika. To bi i trebalo da bude svrha.

Kada je Evropa u pitanju, zaposlenima u Nemačkoj se ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji veoma dopada, ali uz uslov da plata ostane ista, pokazala je anketa fondacije Hans Bekler, u kojoj je učestvovalo više od 2.500 zaposlenih. Skoro tri četvrtine ispitanika, 73%, prihvatilo bi uvođenje radne nedelje od četiri dana samo ako plata ostane ista. S druge strane, vrlo malo je onih koji hoće manje da rade za manju platu - osam odsto. Protiv četvorodnevne radne nedelje je 17 odsto, a dva odsto učesnika ankete tako već radi.

Ispitanici koji žele skraćenu radnu nedelju kao razlog naveli su, bez izuzetka, da žele više slobodnog vremena za sebe i porodicu. Tri četvrtine je reklo i da želi da smanji opterećenost poslom.

Protivnici promene naveli su kao razloge da ih posao ispunjava, da sumnjaju da skraćenje u radnom procesu može nešto da promeni, kao i da se posao ne može obaviti za kraće vreme.

Gotovo polovina onih koji odbijaju skraćenu radnu nedelju navela je da finansijski ne može da je podnese, dok se trećina plaši da neće napredovati u profesionalnom smislu.

Beogradska Mikroelektronika je srpska kompanija koja je već uvela četvorodnevnu radnu nedelju.

Deo ove firme sad već devet meseci radi četiri dana nedeljno, a plan je da do kraja naredne godine svaki zaposleni, pored vikenda, ima slobodan i petak. U kompaniji ima 96 zaposlenih, a jedan deo njih, oni koji rade u proizvodnji, žive san mnogih radnika u Srbiji.

Mikroelektronika je kompanija koja se bavi hardverskim i softverskim alatima za rad sa mikrokontrolerima, odnosno čipovima koji se nalaze u svemu što nas okružuje – od laptopa, preko telefona, pa sve do automobila.