Dok i EU "popušta", Srbija ima stroge uslove za razvoj kripo-valuta

Države članice EU odobrile su propise za regulaciju tržišta kriptovaluta, poznatu pod nazivom MiCA.

Propisi treba da uvedu jasna pravila za vlasnike kriptovaluta i pružaoce povezanih usluga. MiCA zahteva od kripto berzi i kompanija koje nude kripto novčanike da imaju licencu za poslovanje u EU, a firme koje izdaju stabilne kriptovalute moraće da imaju odgovarajuće rezerve.

Ministri finansija zemalja EU su usvojili i mere kojima žele da prisile pružaoce usluga vezanih za kripto valute da poreznicima otkriju detalje o imovini svojih klijenata.

MiCA će stupiti na snagu godinu dana nakon što ova regulativa bude zvanično objavljena u Službenom listu EU, u junu ili julu. Ovo je prva i za sada jedina zakonska regulativa koja pokušava da uvede pravila na tržišta kriptovaluta i postaće presedan za ceo svet.

Telegraf Biznis je proveravao da li će to i na koji način uticati na tržište Srbije.

- Tokom više od 10 godina poslovanja trudili smo se da budemo od pomoći regulatorima i doprinesemo prilikom kreiranja Zakona o digitalnoj imovini. Prilikom procesa dobijanja dozvole od Narodne banke Srbije prošli smo brojne korake i možemo da povučemo paralelu između ovdašnjih propisa i MiCA-e u EU. Iako se ona tehnički ne odnosi na nas za sada, postoji dosta podudaranja po pitanju svega što regulator očekuje od učesnika na tržištu - kaže Marko Bogdanović iz ECD za Telegraf Biznis.

Štaviše, napominje, iako je na papiru deo EU trenutno rigidniji od nas, ekosistem u Srbiji ima veća ograničenja za razvoj ove industrije nego neke druge države u regionu i EU.

- Postoje neki primeri koji bi očigledno mogli da budu unapređeni kako bi bili više u duhu vremena i industrije. Primer toga je svakako prijava poreza koja se isključivo podnosi na papiru. Digitalni format bi ubrzao čitav proces i bio bi mnogo bliži korisnicima digitalne imovine - navodi sagovornik Telegraf Biznisa.

Drugi primer je komunikacija između regulatora i svih učesnika na tržištu i ona bi mogla da bude mnogo brža, ističe.

- Time bismo svi zajedno brže učili i odgovarali na izazove tržišta. Benefite toga bi vrlo brzo osetili svi akteri, ali i čitava država koja globalno ne može da ostane izopštena od kripto promena koje zahvataju ceo svet - napominju u kripo-menjačnici.

Prema njegovim rečima, ukoliko uzmemo šansu koja je pred nama možemo da steknemo konkurentsku prednost u regionu, ali i u EU.

- Trebalo bi da iskoristimo to što imamo i priliku da testiramo fantastična tehnološka rešenja koja kripto industrija nudi. Očekujemo da će se naša regulativa u godinama pred nama unapređivati i slediti evropske trendove kao i do sada. Smatramo da sa našom reputacijom i velikim poverenjem korisnika koje smo stekli tokom svih ovih godina možemo da pomognemo institucijama da bolje razumeju i rizike koji postoje, ali i ogromne benefite - kaže Bogdanović.

U proteklih 11 godina zadobili su poverenje više od 50.000 korisnika i kreirali najveću bazu znanja o digitalnoj imovini na srpskom jeziku.

- Verujemo da svojim iskustvom možemo značajno da doprinesemo razvoju tržišta i zato bi vrata u komunikaciji trebalo da budu otvorenija, kako bi nam omogućila da iskoristimo resurse i potencijal koji nesumnjivo postoji - pojašnjava sagovornik Telegraf Biznisa.

Na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens zabeležen je veoma blag rast većine glavnih kripto valuta, a bitkoin je u 15 sati imao vrednost od 24.623,61 EUR. Vrednost bitkoina je u poslednja 24 sata porasla za oko 0,12%.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata bio je 13,16 mlrd EUR.

Vrednost kripto valute itirijum je porasla za 0,72%, na 1.691,71 EUR, dok je bajnens koin (BNB) skočio za 0,16%, na 285,26 EUR. Pored bitkoina (BTC), najviše se danas trguje itirijumom (ETH), riplom (RCP), litkoinom (LTC), arpom (ARPA) ili bajnens koinom (BNB).

Ripl je danas skočio za 3,13%, na 0,43 EUR.

Najveći rast trenutno beleže kripto valute mboks, nmr i drep.