Njive idu strancima - Za koju godinu će biti moguće prodati poljoprivredno zemljište inostranim kupcima

(Foto: Rajko Karišić)

Zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima u Litvaniji i Slovačkoj, koju su odavno usvojile članice Evropske unije, a uskoro će moći u potpunosti da koriste evropski agrarni budžet, produžena je, nedavno, do 2014. godine.

Hrvatska će zemlju ponuditi tek kada istekne 15 godina od njihovog proglašenja za kandidata za EU. Srbija je, međutim, ispregovarala da su oranice dostupne strancima već posle četiri godine od potpune primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. Od tog trenutka, nećemo imati način da zaustavimo strance da za male pare pokupuju zemljište.

A taj će rok počinje onog trenutka kada ovaj sporazum ratifikuju parlamenti svih zemalja EU. To do sada nije učinilo 16 članica, ali hoće veoma brzo.

Potrebno je da izdejstvujemo prolongiranje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima - objašnjava Vojislav Stanković, saradnik Naučnoistraživačkog centra PKS.

- To je zadatak Vlade i pregovarača, koji se svakih šest meseci sastaju sa predstavnicima EU. Stranci će, čim istekne rok, za male pare moći da pokupuju naše poljoprivredno zemljište. A zemlja u Srbiji je dobra. Mi imamo 0,50 hektara poljoprivrednog zemljišta po glavi, što je najviše u Evropi. Zemlja nije zagađena i lako može da se prevede i u zemljište za proizvodnju organske hrane. Naši poljoprivrednici će raditi kao paori za strance. Profit će odlaziti u inostranstvo, a naši seljaci će raditi za običnu platu i to - običnu srpsku platu.

Hektar najkvalitetnije poljoprivredne zemlje u Srbiji može da se kupi za 5.000 evra. Cena iste površine, u proseku je između 1.000 i 2.000 evra. Hektar u zemljama Evrope košta oko 20.000 evra.

- Mi ćemo 2013. godine imati potpunu liberalizaciju carina, a procenjuje se da ćemo u EU ući 2018. To je punih pet godina, a mi imamo malu produktivnost i veliku nekonkurentnost i to će biti problem - kaže Stanković.

- Pribaltičke republike su uspele da odlože trenutak prodaje zemlje do punog upliva u poljoprivredni budžet Evropske unije, jer su po prijemu imali upliv od 35 odsto. To pitanje su odložile i Bugarska i Rumunija. Danska, omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, ali samo onome ko živi najmanje dve godine u Danskoj.

Slovenija

Slovenija nije zabranila prodaju nepokretnosti strancima. U njoj je to bilo moguće čim je postala član EU, što se najpre osetilo po prodaji kuća. U jednom delu Sežane, od 270 kuća, čak 80 su kupili Tršćani. Preuredili su ih i tu se preselili. Sada na posao u Trst idu iz Slovenije.

Usklađivanje

Državljani Evropske unije, četiri godine nakon pune primene, Prelaznog sporazuma moći će da stiču pravo nad nepokretnostima u Srbiji, kaže član 63 ovog sporazuma. U nepokretnosti spada i poljoprivredno zemljište. Da bi to bilo moguće, Srbija treba da uskladi svoje zakone.

(Napomena:tekst je preuzet iz lista "Novosti" od 19.4.2011.)