Druga međunarodna konferencija DANI SUNCA na Braču okupila 400 učesnika i više od 60 predavača i panelista

Druga međunarodna konferencija DANI SUNCA u Bolu na Braču okupila je 400 učesnika, kao i više od 60 predavača i panelista. Organizator konferencije su Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH). Pokrovitelji konferencije posvećene razvoju projekata sunčeve energije su Evropska komisija, Vlada Republike Hrvatske, SolarPower Europe, Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova Europske unije, Ministarstvo prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine, Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj konferencije.

Direktorka OIEH, Maja Pokrovac, u svom pozdravnom govoru istakla je kako se tri preporuke koje je Evropska komisija izdvojila za Hrvatsku uglavnom odnose na smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.

- Hrvatska uvozi oko 53% energije godišnje, iako ima veliki potencijal u obnovljivim izvorima, naročito u energiji vetra i sunca i geotermalnim izvorima. Polovina proizvodnje dolazi iz hidroelektrana, a udeo vetroelektrana nam se povećao na 14%, no potencijal solarne energije još nije dovoljno iskorišćen. Prema preporuci Evropske komisije Hrvatska treba da smanji zavisnost od fosilnih goriva bržim razvojem obnovljivih izvora, posebno ulaganjem u energiju vetra, sunca i geotermalne izvore. Hrvatska treba da dovrši i nepotpuni zakonodavni okvir čime bi se pojednostavili administrativni postupci za izdavanje dozvola, ali i instaliranje opreme poput solarnih panela u višestambenim zgradama.

Walburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe u uvodnom govoru je poručila kako je sad pravo vreme za nove solarne ciljeve i ambicije i kako investicije u solarnu energiju polako preuzimaju investicije u naftu.

- Za svaki dolar koji se danas uloži u fosilnu energiju 1,4 dolara je uloženo u zelenu energiju, što je do nedavno bilo nezamislivo. Energetska kriza je učinila svoje i zato svi moramo ubrzati tranziciju kako bi hrvatski i ostali građani Evrope imali koristi od jeftine energije. Istraživanja su pokazala da su u protekloj kriznoj godini građani"koji su imali od pre instalirane solare na krovovima uštedeli 3.800 EUR na računima za struju, za razliku od onih koji ih nisu imali. Cena energije u EU je previsoka, no Evropska komisija ima plan za oslobađanje od fosilnih goriva. Ovaj svet svojoj deci želimo ostaviti onakvim kakav treba biti, a ne da se suočavaju sa sušama i poplavama. Ovde je reč o demokratizaciji električne energije - poručila je.

Prof. dr. sc. Sandra Voća, prodekanica za nastavu i studijske programe s Agronomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu poručila je kako Agronomski fakultet učestvuje u brojnim naučnim istraživanjima i kako u poslednje vreme posebnu pažnju privlači korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi.

- Ne sme se pri tom zanemariti proizvodnja hrane, a razvoj agrosunčanih elektrana mora se temeljiti na naučnom istraživanju - poručila je.

Načelnica Opštine Bol, Katarina Marčić u pozdravnom govoru je istakla kako osunčana Hrvatska kaska s razvojem sunčeve energije i na samom je dnu Evrope.

- Konferencija Dani sunca odlična je prilika za razmenu iskustava, za učenje od uspešnijih i boljih. Sigurna sam da će se kroz panel diskusije iznedriti mnoge dobre ideje koje će se kasnije moći primeniti.

Mate Šimundić, predsednik skupštine Splitsko-dalmatinske županije, iskoristio je priliku istaći dobre primere i doprinos Splitsko-dalmatinske županije energetskoj tranziciji kroz donošenje prostornih planova, osnivanje energetske agencije i subvencionisanje krovnih solara za domaćinstva. Istakao je i kako sve te male uspehe treba uvećati i ubrzati procese energetske tranzicije na najvišem državnom nivou.

Karlo Ressler, zastupnik u Evropskom parlamentu, u video obraćanju je istakao kako je solarna energija jedna od najvažnijih tema današnjice.

- Do polovine ovog veka Evropa želi da bude klimatski neutralna, a solarna energija je prepoznata kao ključna komponenta. Ovaj izvor energije u Evropi raste najbrže. Ovo je važna rasprava i za Hrvatsku koja ima veliki potencijal sunčeve energije. Imamo prostora za napredak, te treba da nastavimo otvorenu konstruktivnu raspravu kako bismo iskoristili sve potencijale sunčeve energije.

Ivo Milatić, kao izaslanik predsednika Vlade RH, istakao je kako je Hrvatska po pitanju obnovljivih izvora energije danas drugačija no pre nekoliko godina.

- Pre nekoliko godina imali smo haotičnu situaciju s obnovljivim izvorima energije. Taj haos je posložen s dva zakona. To su Zakon o tržištu električne energije i Zakon o obnovljivim izvorima energije i visokoučinkovitoj kogeneraciji. U kratko vreme smo postigli značajan uspeh i od početka 2021. do danas smo izdali 2454 MW energetskih odobrenja, a od toga je 1300 MW solara. Do kraja 2024. godine moramo instalirati 1500 MW novih OIE i mi ćemo to postići- konstatovao je.

Walburga Hemetsberger je potom održala prezentaciju "Put do 2050. popločan je solarnom energijom". Napomenula je kako je Evropa lani instalirala oko 41 GW solara što je ravno izgradnji 14 nuklearnih elektrana. Iako dosegnuti 1 GW solarnih instalacija nije jednostavno, lani je u Evropi čak 10 zemalja prešlo tu granicu. SolarPower Europe predviđa kako će Hrvatska do 2026. godine preći granicu od 1 GW. Vidljivo je, istakla je, kako su solarne instalacije u Hrvatskoj u prošloj godini ostvarile značajan rast u poređenju s prethodnim razdobljem.

Na panel raspravi o ulozi javnih politika za snažniji razvoj solarnih projekta Tonči Glavinić, savetnik ministra prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine potvrdio je kako novi predlog Zakona o prostornom uređenju uvodi mnogo jednostavniju proceduru za izdavanje dozvola za solarne elektrane što bi svakako moglo podstaći njihov snažniji rast.

- Ovaj zakon donosi brojne promjne. Jedna je i ta da Republika Hrvatska uz nove odredbe zakona može dobiti status zemalja članica koje imaju siguran faktor energetske nezavisnosti. Mnogi investitori se suočavaju s velikom poteškoćom prilikom tumačenja prostornih planova, a planirana digitalizacija je tendencija da se prostorni planovi ujednače.

Sinergiju poljoprivrede i obnovljivih izvora energije komentrisao je Mladen Pavić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

- Poljoprivrednici ne prihvataju tako lako promene. Bilo je tako sa svim inovacijama pa je tako i sa obnovljivim izvorima energije. Krenuli smo sredinom 2016. s prvim konkursima za OIE gde se javilo dvadesetak poljoprivrednika. Danas, u četvrtom krugu, javilo se njih oko 400, a 366 je instaliralo solarne elektrane. Integracija ide sporo, ali ipak ide - poručio je.

Ivica Jujnović, rukovodilac Službe za finansiranje i podršku projektima putne infrastrukture u Ministarstvu mora, prometa i infrastrukture, komentarišući razvoj obnovljivih izvora energije naveo je zanimljiv primer iz Holandije.

- Postavljanjem solarnih panela samo na zidove koji su uz saobraćajnice postavljeni kao zaštita od buke može se obezbediti električnom energijom 250.000 domaćinstava. U Hrvatskoj imamo 1.400 km autocesta koji imaju ozbiljne površine zaštitnih koridora i imamo 2.600 km železničkih pruga, a imamo i oko 100 km zidova za zaštitu od buke pa možete misliti koja je to površina koja otvara perspektivu za razvoj solara. Što se tiče našeg ministarstva nema nikakve prepreke da se te površine počnu koristiti.

Ivo Milatić je potvrdio kako se otvara i mogućnost korišćenja plutajućeg solara na ribnjacima.

- Da se na samo 20% površina naših ribnjaka postave solarne elektrane vrlo brzo bismo došli do 1 GW instaliranih solarnih kapaciteta.

Da je spoj poljoprivrede i solarne energije odavno prepoznat u Evropi, pri čemu brojne zemlje potiču razvoj plutajućih i agrosunčanih elektrana, potvrdila je Walburga Hemetsberger. Pohvalila je debatu utvrdivši kako je mogućnost za razvoj solarne energije u Hrvatskoj doista bogata.