Sapuni i maske za lice napravljeni od ostataka ajvarske paprike u prodaji od novembra

(Foto: Promo)

Na svaki kilogram ajvara proizveden na tradicionalan način, nastane i jedan kilogram otpada koji čine semenke, peteljke i drugi delovi paprike. U jugoistočnoj Srbiji, tokom sezone proizvodnje ajvara, nastane čak 21.000 tona ovog bio-otpada koji obično završava na divljim deponijama.

Ženska preduzetnička radionica za proizvodnju domaćeg ajvara "Zavičaj u tegli" iz Medveđe osmislila je kako da se ovaj otpad od paprike iskoristi za pravljenje novih proizvoda - čvrstih sapuna i suvih bio-maski za lice. Ovaj poduhvat realizuju zajedno sa udruženjem Bio Idea i Institutom za opštu i fizičku hemiju. Njihova ideja jedna od podržanih u okviru projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji" koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

U razgovoru za portal eKapija Jelena Miletić (Zavičaj u tegli) i Sanida Klarić (Bio Idea) najavljuju da će se sapuni i maske od ostataka paprike u prodaji naći od novembra. Kako kažu, u Jablaničkom kraju, poznatom po paprikama i kvalitetnom ajvaru, postoji značajan problem sa otpadom koji nastaje tokom procesa proizvodnje ajvara. Osim toga, za male proizvođače ajvara, izazov je sezonska priroda posla koja dovodi do nedostatka aktivnosti tokom zimskih meseci.

- Kao mlada preduzetnica "Zavičaja u tegli", majka dvoje školske dece i vlasnica seoskog gazdinstva, suočila sam se s potrebom da pronađem održivo rešenje za poslovanje tokom cele godine. Sa tim ciljem, pridružila sam se socijalnoj franšizi "Bio Idea sapuni", udruženju žena koje se bavi proizvodnjom prirodne kozmetike i sapuna. Namera mi je bila da, kada nije sezona proizvodnje ajvara, pravim sapune i prirodnu kozmetiku koju bih plasirala u obližnjoj Sijarinskoj banji – kaže Jelena Miletić.

U radionici "Zavičaj u tegli" više nema otpada

Svaka nova članica franšize dobija specifičan poslovni plan koji uključuje inovativna rešenja za unapređenje njenog poslovanja. Tim " Bio Idea sapuni", koji čine stručnjaci među kojima su Sanida Klarić, predsednica udruženja, dr Aleksandar Gračanac, dekan Fakulteta za preduzetništvo Univerziteta Union Nikola Tesla i dr Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju, pruža podršku novim članicama franšize, istovremeno doprinoseći razvoju celokupne mreže i zajednica u kojima posluju. Franšiza i obuke su besplatni, uz uslov da nova članica širi mrežu i pomaže drugim ženama u svojoj lokalnoj zajednici.

- U slučaju moje preduzetničke radionice "Zavičaj u tegli", tim Bio Idea prepoznao je resurs bio-otpada kao potencijalno rešenje. Kroz inovativan pristup, uspeli smo da eliminišemo nastanak otpada pretvarajući ga u korisnu sirovinu. U radionici ajvara "Zavičaj u tegli" više nema otpada, već se sušeni prah od semenki, peteljki i drugih delova paprike koristi kao sastojak u sapunima i bio-maskama. Takođe, dobili smo podršku i mogućnost za razvoj novih proizvoda. Ovaj pristup rešava problem otpada i omogućava poslovne aktivnosti u mesecima van sezone proizvodnje ajvara, kada socijalna radionica "Bio Idea sapuni" radi u prostoru preduzeća "Zavičaj u tegli" i proizvodi sapune i prirodnu kozmetiku, pružajući i besplatne obuke za socijalno ranjive grupe žena iz Medveđe – objašnjava Jelena Miletić.

(Foto: Promo)

Sanida Klarić napominje da se ideja temelji na prirodnim principima simbioze. Kao što u prirodi postoje veze, tako i industrijska simbioza između radionica za preradu voća i povrća i radionica prirodne kozmetike i sapuna doprinosi održivom poslovanju partnera koji pripadaju ranjivim grupama u društvu.

- Ovaj pristup takođe smanjuje količinu bio-otpada na divljim deponijama, te doprinosi inkluzivnoj i pravednoj tranziciji ka klimatskoj neutralnosti u Srbiji. Želim da se zahvalim timu za cirkularnu ekonomiju UNDP-a koji nam je pružio mentorsku i tehničku podršku u okviru projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji", omogućavajući nam da razvijemo ideju koja je jasna i lako primenjiva u praksi – kaže Sanida Klarić.

Jednostavan tehnološki proces, sapuni i maske na tržištu od novembra

Ovo rešenje je trenutno u drugoj fazi realizacije, gde su glavne aktivnosti vezane za obuke zainteresovanih žena iz seoskih gazdinstava koja proizvode ajvar u Medveđi i nezaposlenih žena koje bi se uključile u mrežu industrijske simbioze. U prvoj fazi je nabavljena oprema i organizovana Mreža industrijske simbioze (MISS).

- Još uvek radimo na platformi www.industrijskasimbioza.rs i to na delu za edukaciju MISS–ica. Veoma nam je bitno da žene koje proizvode ajvar prepoznaju svoj interes u tretmanu bio-otpada na mestu nastanka. Malim i jednostavnim izmenama u proizvodnom procesu umesto otpada dobijaju sirovinu koju mogu plasirati za proizvodnju sapuna i prirodne kozmetike. Cilj je i da se što više žena upozna sa osnovnom tehnologijom proizvodnje sapuna hladnim postupkom kako bi ih mogle proizvoditi za sopstvene potrebe ili, uz podršku socijalne franšize, započeti sopstveni posao u svojim radionicama kao jedan vid diversifikacije poslovanja seoskih gazdinstava – kaže Sanida Klarić.

Nulta šarža sapuna i maski za lice je već urađena. Ova šarža služi za praktičnu proveru tehnoloških procesa, usaglašavanje recepture i proveru karakteristika i stabilnosti proizvoda. Sapuni i maske izrađuju se i u sklopu praktičnih obuka za žene u Medveđi, ali i za žene koje pripadaju mreži socijalne franšize širom Srbije. Tim se opredelio za proizvodnju jednostavnih proizvoda koji u sebi ne sadrže vodu, a to su čvrsti sapuni i suve bio–mineralne maske za lice.

- Tehnološki proces je jednostavan, izrada je zanatska, ali podrazumeva poštovanje dobre proizvođačke i higijenske prakse. Nastojali smo da već postojeće kapacitete radionica u kojima se proizvodi ajvar, slatko ili zimnica, prilagodimo za proizvodnju prirodnih maski i sapuna. Trenutno, dok čekamo novi ciklus proizvodnje ajvara, radimo sa sušenim bio-otpadom od paprike "kurtovska kapija" iz prošlogodišnjeg roda. Ove količine praha od ostataka paprike, za koje smo uradili analizu zdravstvene ispravnosti, trenutno koristimo za sapune i maske koji su u fazi ispitivanja zadovoljstva korisnika, zatim slede sva testiranja predviđena zakonom o kozmetičkim proizvodima. Dovoljne količine za prodaju planiramo da plasiramo početkom novembra ove godine – otkriva Sanida Klarić.

"Zašto da pravim sapun, kad mogu da bacim otpad u kantu"

Prema rečima Sanide Klarić, veoma je važno da buduće članice mreže MISS i socijalne franšize "BIO IDEA sapuni" uvide zašto je dobro da se one bave saniranjem bio-otpada iz svojih radionica ili gazdinstava, iako je uvrežen stav da to treba da radi neka javna služba poput komunalnog preduzeća ili da je jednostavnije odneti otpad i baciti ga malo dalje od svoje kuće. Klarić napominje da je za prevenciju nastanka bio-otpada veoma bitno imati znanje i veštine za "kako i zašto". Upravo se na radionicama ova dva pitanja postavljaju i uvek se kreće od ličnog nivoa.

- Ženama iz seoskih gazdinstava i radionica za preradu voća i povrća nastojimo da približimo kako, sa malom izmenom u pripremi ajvara, mogu lakše rukovati sa ostacima iz proizvodnje. Zatim, kako sačuvati vrednost ostataka i na koji dostupan način ih obraditi i na kraju kako proveriti sačuvanu vrednost i gde je plasirati ili upotrebiti uz određenu dobit. Ženama koje prisustvuju radionicama za izradu bio sapuna i bio-mineralnih maski na isti način pojašnjavamo vrednost sirovine iz bio-otpada u smislu aktivnih komponenti, kako primeniti relevantan tehnološki postupak i koji su to proizvodi u koje se mogu aplicirati ove sirovine. Onog momenta kada čujemo "aaa, da" krećemo sa digitronom i ciframa. Iza toga dolaze razgovori o klimatskim promenama, zdravlju ljudi i prirode. Ako želimo da pokrenemo promene moramo da ih pokrećemo odozdo prema gore. Tektonske promene menjaju reljef, a sunce, vetar i kiša ga samo oblikuju – objašnjava Sanida Klarić.

(Foto: Promo)

Ciljna grupa tinejdžeri

Bio-sapuni i bio-mineralne maske namenjeni su adolescentima koji imaju problem sa aknama, što je u tinejdžerskom periodu čest problem. Bio-sapun je blag za kožu, ali deluje na višak sebuma i neutrališe kolonije bakterija na začepljenim folikulama. Bio-mineralna maska otklanja mrtve ćelije kože i otvara začepljene kanale lojnih žlezdi na koži.

- Kombinacijom sapuna i maske dobijamo jednostavan i prirodan kozmetički proizvod koji je mladim ljudima dostupan i lako primenjiv za upotrebu. Naše mreže MISS i socijalna franšiza većinom čine žene koje su u 60% slučajeva i majke adolescenata. Podršku radu udruženju Bio Idea za održivi razvoj daju i mladi volonteri tako da smo, u fazi dizajniranja proizvoda, imali dostupnu ciljnu grupu korisnika naših proizvoda. Shvatili smo da je njima veoma bitno to što ne moraju da posećuju kozmetičke salone i da samostalno mogu da stavljaju maske za lice. Ono što je najvažnije, jeste da žele veoma brzo da vide rezultate. Rezultat dnevne upotrebe sapuna i sedmične upotrebe maske za lice jeste čista koža bez viška sebuma i bez hiperkeratoze, akne su lokalizovane i crvenilo je smanjeno – kaže Sanida Klarić.

Uz proizvode će biti priložene i brošure koje će sadržati praktične savete o zdravoj ishrani, boravku u prirodi, uz pozive za uključivanje u aktivnosti koje sprovodi udruženje.

- Dobra informisanost korisnika, zasnovana na dostupnim i proverljivim informacijama o proizvodima koji u sebi sadrže i aktivne komponente bio-otpada, kao i kvalitetan proizvod koji ispunjava očekivanja kupca doprineće da se početni otpor prema upotrebi bio-otpada prevaziđe – objašnjava Klarić.

(Foto: Promo)

Bezbednost proizvoda garantovana

U prevazilaženju otpora potencijalnih korisnika veoma je važno da proizvodi budu bezbedni za upotrebu. Bezbednost proizvoda se kontroliše u skladu sa nacionalnim propisima u oblasti kozmetičkih proizvoda koji su usklađeni sa relevantnim propisima EU u ovoj oblasti. Radionica sapuna i prirodne kozmetike, koja će koristiti bio-otpad iz naredne sezone proizvodnje ajvara, biće smeštena u poslovnom prostoru "Zavičaja u tegli" u Medveđi, koji, kako kaže naša sagovornica, zadovoljava uslove za izvođenje proizvođačkog procesa i koji je u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom i sanitarno-tehničkim uslovima.

- Kontrola bezbednosti za sapune i maske za lice vrši se kroz niz postupaka koji rezultiraju izradom Dosijea sa informacijama o kozmetičkom proizvodu (PIF) kojeg mora da verifikuje ovlašćeni procenitelj i tek nakon toga proizvod može da se nađe na tržištu – objašnjava naša sagovornica.

Osnaživanje žena na selu

Projektom je predviđena i obuka sto žena na seoskim gazdinstvima Jugoistočne Srbije sa ciljem njihovog osnaživanja. Obuka je usmerena na podizanje aktivizma i kapaciteta žena kako bi se postigla samopomoć i pokretanje inicijativa zasnovanih na solidarnosti, posebno u oblasti cirkularne ekonomije. Obuke uključuju tehnologiju izrade prirodnih sapuna i kozmetike, obuku za digitalno opismenjavanje i osnovne preduzetničke veštine, kao i primere dobre prakse u smanjenju i tretiranju bio-otpada.

Obuke su namenjene ženama svih uzrasta. Kako je u ruralnim sredinama sve manje mladih žena, na platformi www.industrijskasimbioza.rs postavljena je i e-učionica, koja će biti u funkciji do kraja juna, kako bi se uključilo što više žena koje traže rešenja za svoje sadašnje ili buduće poslovanje u oblasti zelenih poslova.

- Važno je napomenuti da je prevođenje bio-otpada u sirovinu složen i dugotrajan proces, stoga smo se odlučili "presresti" ostatke paprike koji bi inače završili kao otpad te smo ih lokalno preradili u vrednu sirovinu. Ta sirovina se koristi za proizvodnju prirodne kozmetike, a ovaj koncept primenjiv je ne samo na papriku, već i na druge sirovine poput kajsija i šipuraka - zaključuje Sanida Klarić.

IZAZOV ZA INOVATIVNA REŠENJA

Projekat "Industrijska simbioza inovativna strategija za održivost poslovanja socijalnih preduzetnica" jedno je od 16 poslovnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije srpske privrede, koja su odabrana kao najbolja od 140 predloga pristiglih na četiri Javna poziva raspisana u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji" tokom 2022. godine.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

_____________________________