Padaju kamate na naše obveznice - Da li smo dostigli vrhunac povećanja kamatnih stopa?

Kamate na naš javni dug padaju, a uspešnost prodaje obveznica je povećana, pokazuju poslednje prodaje državnih hartija od vrednosti. Uprava za javni dug Ministarstva finansija početkom maja ponovo je otvorila desetogodišnju obveznicu iz 2018, a na toj aukciji za dospeće 2028. godine investitori su bili voljni da plate kamatu od 5,6%. Uspešnost prodaje bila je 76,72%. Po sličnoj kamati od 5,48% krajem aprila prodate su dvogodišnje obveznice, a u ovom slučaju procenat uspešnosti prodaje bio je 63,87%.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, kaže da je prinos na naše obveznice sada neuporedivo niži u odnosu na krizni momenat krajem leta i početkom jeseni 2022. kada je dostizao 8 i više od 8%. Pojašnjava da smo, na nivou sveta, dostigli vrhunac u restriktivnosti monetarne politike centralnih banaka i po tom osnovu visine kamatnih stopa. Zbog toga nas u narednom periodu očekuje preokret i postepeno spuštanje kamata na javni dug. Pogotovo za zemlje koje su pokazale ozbiljnost i nemaju problem sa budžetskim deficitom kao Srbija.

- Predstoji nam period brzog i znatnog obaranja međugodišnje inflacije. To se vidi počev od pokazatelja inflacije mereno indeksom potrošačkih cena, ali i preko inflacije merene veleprodajnim cenama, uvoznim cenama sirovina, poluproizvoda, berzanskim cenama. Sve će to u kratkom roku da se prelije na maloprodajne cene. Taj trend će pratiti i kamatne stope, odnosno politike centralnih banaka. Svakako sa nekim zakašnjenjem, ali će pratiti - smatra Nikolić.

Mi smo dostigli vrhunac povećanja kamata i sad očekujemo kretanje naniže, u suprotnom smeru.

- Problem je što su vrlo snažni i neprekinuti recesioni pritisci. U Evropi je to vrlo izraženo, a to je posledica oštrijeg obaranja inflacije. Tražnja je pala, u međugodišnjem je padu i u maloprodaji i uvozna. To se izražava i na Kinu koja u ovom trenutku ima deflaciju. Njihov indeks potrošačkih cena je 0,1 međugodišnje april na april prošle godine. Oni su na korak od deflacije. Mnoge zemlje sada međugodišnje posmatrano iskazuju deflaciju. Pad tražnje u globalnoj ekonomiji odrazio se na Kinu. Kada nema tražnje cene padaju. U Kini je još izraženiji efekat pada cena energenata, jer ih oni od Rusije dobijaju po još nižim cenama. Iako i Evropa ubira plodove pada tražnje i obaranja cena energenata, sirovina i poluproizvoda koji se uvoze. Cenovni pritisak je sada potpuno preokrenut. Ono od čega je poticao porast sada deluje na obaranje cena. I naravno imamo i negativni efekat što se same kompanije bore da održe profitne stope preko visokih cena svojih proizvoda. Međutim, pritisci na obaranje inflacije će ih svakako naterati da koriguju cenovnike protiv njihove volje naniže - navodi Nikolić.

Dodaje da su cene uvek neelastične kad idu naniže, odnosno sporije se smanjuju, ali pritisak je tako intenzivan da će morati zbog konkurencije koja će to uraditi.

Narodna banka Srbije prošle sedmice prekinula je niz povećanja svoje kamate i u javnosti se mogao čuti komentar da je to učinila da visoke kamate ne bi potkopale privredni rast što su i oni sami potvrdili na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Nikolić napominje da su visine kamatnih stopa u Evropi, a pogotovo kod američkih Federalnih rezervi, definitivno delovale recesiono i na obuzdavanje tražnje. To se odrazilo na cene koje sada idu naniže.

- U takvim uslovima se postavilo pitanje čemu dodatno zatezati monetarnu politiku, jer je potpuno jasno da se trend preokrenuo. Svako novo zatezanje bi delovalo negativno po privredni rast. Naša centralna banka sledi sve ono što rade i druge centralne banke. Iako naša monetarna politika ima ograničeno dejstvo, jer može da deluje samo na kredite i kamate u dinarima. Na one u evro znaku utiče preko euribora politika Evropske centralne banke - kaže ovaj ekonomista.

U podacima Uprave za javni dug uočava se da investitori sada prognoziraju pad prinosa na trogodišnje, petogodišnje i sedmogodišnje obveznice, ali da se u slučaju dužeg roka kamate povećavaju na 6,675%. Nikolić navodi da je to pitanje sagledavanja rizika. Kamata na godišnje obveznice veća je nego na petogodišnje zato što se procenjuje da je dostignut maksimum inflacije i da će u srednjem roku padati. I zato su investitori spremni da na srednji rok ponude nižu kamatu, jer znaju da će padati. Bolje im je da kupe petogodišnje po 2,5%, jer je izvesno da će biti i niže. U dugom roku cena je veća zbog većeg rizika.