Kako stranci mogu da naplate fakture od domaćih dužnika?

Srbija je u prethodnom periodu u velikoj meri liberalizovala dolazak stranih državljana skraćenjem administrativnog postupka i olakšavanjem uslova za dobijanje boravišne i radne dozvole, kao i državljanstva.

Položaj stranih kompanija u Srbiji umnogome zavisi od toga kakvu zaštitu mogu da dobiju u sudskom postupku. Jedno od pitanja koje često postavljaju stranci koji posluju u u našoj zemlji je šta mogu da preduzmu ukoliko domaći dužnik ne izvrši isplatu po fakturi koja je izdata u inostranstvu i uredno dostavljena dužniku?

Sa strane propisa, Zakon o izvršenju i obezbeđenju Republike Srbije podjednako prepoznaje i priznaje fakturu stranog pravnog lica, kao i fakturu domaćeg, kao verodostojne isprave na osnovu kojih se može sprovoditi prinudno izvršenje. Uz fakturu mora da ide i otpremnica ili drugi pismeni dokaz o tome da je izvršni dužnik obavešten o svojoj obavezi.

Odredbe zakona ne propisuju nikakav poseban uslov za izvršenje fakture stranog pravnog lica, osim dužnosti da verodostojnu ispravu prevede na srpski jezik. Dakle, ne postoji obaveza da strana faktura bude prethodno priznata u sudskom postupku, kao što to može biti slučaj, npr. kod stranih presuda. Inače, faktura kao verodostojna isprava može biti izdata kako u elektronskoj, tako i u običnoj formi.

Međutim, prema rečima pravnika iz kancelarije Stojković Advokati zakon propisuje da se prenos novčanih sredstava vrši na račun strane kompanije kao izvršnog poverioca, pa nije dozvoljen prenos na račun nekog drugog lica, čak i ako je to lice punomoćnik poverioca.

- Za naplatu potraživanja u izvršnom postupku postoje dva načina imajući u vidu da se isplata mora vršiti u dinarima. Prvi način jeste da strana kompanija kao poverilac otvori nerezidentni račun u Srbiji u skladu sa propisima o obavljanju platnog prometa sa inostranstvom. A drugi način je da strana kompanija ugovorom, koji je overen od strane javnog beležnika, prenese potraživanje na domaću kompaniju - objašnjavaju advokati.

Promet dobara i usluga primljenih od poverioca nerezidenta evidentira se u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju. Carinjenje dobara se vrši u skladu sa carinskim zakonom, dok se plaćanje inoobaveze prema stranom dobavljaču vrši u skladu sa uputstvom za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.

Predsednica Računovodstvene komore Srbije (RKS) Snežana Mitrović kaže da se transakcije prema inostranstvu obavljaju na osnovu naloga za plaćanje rezidenta, dok banka izvršava nalog za plaćanje u inostranstvo koje je svojeručno ili elektronski potpisalo ovlašćeno lice nalogodavca ili koji je, u skladu sa ugovorom između banke i nalogodavca, izdat na drugi način koji omogućava da se izvrši autentifikacija nalogodavca (npr. nalog elektronskog ili mobilnog bankarstva).

- Takođe, potrebno je da se prilikom izvršavanja naloga obezbedi pokriće, kao i dokumenti kojima se dokazuje obaveza plaćanja prema inostranstvu u skladu s propisima. Međutim, ako dužnik rezident nije podneo nalog za plaćanje, niti ima obezbeđeno pokriće za plaćanje po fakturi za obavezu poveriocu inodobavljaču i ako prekorači valutu plaćanja, poverilac, dovaljač-nerezident može podneti tužbu nadležnom sudu - ističe Mitrović.

Prema zakonu o obligacionom odnosima dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje ili kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

- Ako dužnik rezident ne ispuni obavezu prema inodobavljaču i ako poverilac ne izjavi dužniku da neće tražiti ispunjenje inoobaveze, onda poverilac naplatu potraživanja može izvršiti sudskim putem. Opasnost za poverioce inodobavljače jeste da dužnik rezident može, zbog otežanih uslova poslovnja i nelikvidnosti otvoriti i postupak stečaja i likvidacije. U tom slučaju, ako su obaveze dužnika veće od kapitala, poverilac nerezident može da nikada ne naplati potraživanje od dužnika rezidenta - zaključuje predsednica Računovodstvene komore Srbije (RKS) Snežana Mitrović.